петак, 08. јул 2016.

КРЕЋЕ
ВЕЛИКА ОФАНЗИВА
НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ.
ТРЕБА ОДРЕДИТИ
ГДЈЕ ЈЕ СТАЉИНГРАД.

Пошто није успјело одвајање Србије од Српске, као од Косова што је успјело, Велики Кројачи су одлучили да одвоје Сарајево од Београда. Вучић је, тако, испао Политичка Будала, ишашвши у Каменолом Сребреница.
То је, недавно, подцртано изјавом оног Сребреничког Дурака да нико није добродошао у Сребреницу ко не признаје Геноцид.
Али тај наивни излет Вучића, којим је он хтио више милошта да убере код Берлина, Брисела и Вашингтона, него код Сарајева, треба смјестити у шири Мозаик.
► Бакиров удар на Дан Републике
► Човићев удар на Попис, на основу Уговора о дјелу, наручилац Бакир
► Кавазовићев удар на Влахе
► Судски удар на промоцију Босанског Језика
► Звиздићев удар на Писмо Намјере и одлагање аранжмана са ММФ.

Власти Републике Српске требају предузети велику кампању да Јавности Републике Српске разјасне и објасне случај Непотписаног Писма Намјере, позадину, консеквенце, захтјеве и излаз из таквог уцјењивачког стања Сарајева.
Јер, ово је преломни догађај.
Сада је јасно да Сарајево, са ММФ и другим Шаптачима Унитаристима, иде на економско исцрпљивање Републике Српске.
Крајњи циљ је да се изазову масовни немири из којих ће се изродити Кооператвна Гарнитура која ће Републику Српску предати Сарају под ноге. И под Сећију.
Највјероватније је за вођу те гарнитуре одређен Младен Босић.
Власти Српске, министри надлежни и економисти, треба да образложе Јавности посљедице захтјева ММФ-а. И да објасне зашто су пристали да то потпишу.
Јер, тамо се захтијева смањење доприноса на основу запослених, што смањује буџетске фондове и маневре. А у крајњој инстанци, смањује Моћ Владе и Власти. Кредити које даје ММФ имају исти циљ и исту посљедицу.
Захтијева се приватизација или реструктуирисање, што је само друга ријеч, квалитетног и неквалитетног јавног сектора.
То значи да Влада Републике Српске губи преостале полуге Власти и да се своди на Владу Кантона. Са Владом, све то губи и Република Српска.
ММФ једноставно лаже да ће смањење допрноса на плате повећати запошљавање.
Сваки економски и тржишни послодавац ће рећи да то није тачно.
Само тржиште може да повећа запошљавање. Уз економски а не колонијални банкарски сектор.
У нашем случају то није могуће јер је овдашње, цијело босанскохерцеговачко, тржиште, само отворена четверострана промаја а приступи тржишту ЕУ, па и оближње Хрватске, блиндирани су. То што нешто меса иде у Турску, то није никакав тржишни показатељ који иде у корист ЕУ и ММФ.
Отпуштања у Јавном Сектору, замрзавање плата и увођење трезорских исплата, значи даље рестрикције. То такође треба да изазове Протесте и Обојене Револуције.
У тим Украјинским Сценаријима, Република Српска ће проћи баш као Украјина. Узеће јој Сребреницу, Брчко, Добој... ко зна шта су лудаци смислили у својим главама, не би ли Срби изазвали какву пуцњаву да се с њима заврши по рецепту Олује. Пошто је Јасеновац престао са радом.
Република Српска цијели овај пројект, а поводом Случаја ММФ, треба јавно и тајно размотрити. И одредити Тактику и Стратегију.
Јасно је да су Избори 2018е један од оријентира.
По мом мишљењу, ако процијене да их не могу добити за Босића и Курвештине Промјенаше, ићи ће на Обојену Револуцију сакривену Масовним Незадовољством.
Та тактика и стратегија Републике Српске треба да, обавезно, обухвата престанак даље кооперативности у пакету. Већ разматрање, што више пред Јавности, сваког новог корака понаособ.
У недостатку Пара, Пријатеља и Савезника, Јавност је један од веома битних Сабораца.