недеља, 10. април 2016.

САРАЈЕВО СЕ
ГРЧЕВИТО БОРИ
ДА И ОНО ИМА МАТИЦУ

Предсједавајући Савјета Министара БиХ, боравио у вишедневној посјети Турској.
У Турској, у коју, иначе, нико не залази. Још од Путина и његовог наивног гасовода.
Са Турцима.
Мој Путине.
Турци никад ништа нису градили, тамо гдје су окупирали, као што су Римљани градили путеве, вијадукте и слично. Само Џамије. И ћуприје за прелазак сабљара и одвоз пореза и дјечака у сепетима. Зашто би градили у Миру.
Први наивац послије Путина је наречени Денис Звиздић.
Отишао је тамо у ово зло доба, када је Турска упропастила ту вјештачку политику Нула проблема са сусједима. Када је постала актер рата за комадање Сирије. Када се игра Трећим Свјетским Ратом.
Ну. То су актуелности.
Турска ништа није урадилу у БиХ. У смислу нормалне економске сарадње. Помоћ, поклоне, инвестиције, сваки уљудан и нормалан човјек и не очекује. Довољно је поменути Беха Неблак Компанију. Или Натрон Маглај.
С те, дакле, тачке гледишта, Звизић, и федерална министрица туризма, ишли су да Гујица Види Пута.
Наставиће се извоз црвеног меса у Турску. Не зато што Туска то хоће, него што то месо нико други неће. Нити може да иде било куда.
Цијела посјета се мора посматрати у једном другом свјетлу.
Босна и Херцеговина се кува.
Многе Сарајске Стратегије су на издисају или су пропале.
Руше се Маркале. Геноцид се скамичио у Сребреници. Караџић није осуђен на вјешање. Шешељ одлобођен. Дејтон се држи. Америчка амбасадорица обилази кокошињце, мјесто да као њени претходници, организује промјену устава у војној бази. Референдум изгледан. Попис пропао.
Чим је Сарајево, читај Бакир и Есдеа, пристало да се дијели Мостар, јасно је да су на помолу тешка времена. Мостар је вапај Унитарне БиХ. Дај шта даш јер ће се све подијелити па ће и тај примостарски дио отићи Хрватима.
Стога је Звиздћева посјета Турској, кад ни Турској није самој до себе, слабашан национално-вјерски знак да и Сарај има Матицу Земљу и Матицу Нацију.
То је Пинк Ефекат за Муслиманску Сиротињу Рају. Самозаваравање дуњалука и инсанлука о снази и равноправности. Покушај да Турска буде оно што је Хрватска Мостару или Србија Бањалуци.

Ердоганов пад у очима Америке, гдје је отварао Џамију, и Бакиров пад на Мостару, Република Српска треба да пажљивије чита и да прецизније планира и трасира своје потезе у наредним мандатима.