субота, 16. април 2016.

САЗАПУ
ОБЕЋАН ФИНАНСИЈСКИ
СЛОМ СРПСКЕ.
ЗАТО ВУЧЕ СУЛУДЕ
ПОТЕЗЕ.

Не могу више да одредим ко је луђи и анархичнији око Референдума у Српској.
Или Додик, који то схвата као кад дрогирани Црнац свира Џез Импровизацију, прије сто година у задимљеној рупи неког Чикага, или Деенес Слоумошн захтјев за консензусом око Првог Референдума, или онај Еуропски Парламент са својим Резолуцијама о томе како је Референдум опасност за БиХ, мада је БиХ Опасност, мајку вам јебем ћораву, или ово политичко слузаво биће, које је грешком пуштено из лабораторије Франкештајна и лудака, Савез За Промјене, које неће да иде на разговоре о Референдуму о Дану Републике Српске, код Предсједника, јер их је Предсједник увриједио.
Ко да им је рекао да имају клемпаве уши. А они сви већ залијепили број на куку и изашли на стејџ. Мис Универзуму. Мир Референдуму.
На тај начин је Опозиција у Републици Српској, у ствари, Позиција Сарајева у Републици Српској, руши дејтонску позицију Републике Српске.
Јер. Референдум је право на дејтонски став. На дејтонску позицију.
Обезвређивањем права на Референдум, у коме се, сада већ такмиче и Бањалучка Власт и Сарајевски Савез За Промјене, затварају се, за Републиком Српском, једна тамничка врата на БиХ.
Очито је да је Референдум доспио у безизлазну фазу.
Што је искључива одговорност Власти.
То је добитак за Савез За Промјене.
Који се, само, води на референс листи код њихових сарајских и амбасадних предрадника.
Код бирача у Републици Српској то неће бити укњижено.
Као што неће ни на какав одјек наићи њихово пуштање пробних балона о протестима Средином Маја.
Нашта је Додик најавио контрапротесте.
Што политички није пожељно, добро, нити мудро.
Јер је то почетничка политика јогуница.
И јер може да изазове неку врсту уличног грађанског рата у коме ће профитирати нека врста Инглеза, на пароли Боље рат него пакт.
Једино оправадање за тезу о Контрамитингу јесте у чињеници да Савез За Промјене не може да организује ништа. Јер, бирачи, грађани и Народ, нису глупи да не би видјели да их Сазап зове у нешто за шта и они сами, Сазаповци, не знају ни шта је ни гдје је.
Та потпуно необјашњива политика Сазапа, да пола године прије избора позива на протесте а да није Јавност, од Избора 2014е, обавијестио о свом Политичком Програму за Локалне Изборе, и тако дао тему могућим протестима, може се оправдати само куповином времена.
Сазап купује вријеме до Финансијског Слома Републике Српске, када ће они на сцену, надају се, ступити у Белим Оделима.
А Финансијски Слом мора да су им обећали њихови Сарај и Амбасадни предрадници задужени за њих.
Стога је јасно да Савез За Промјене уопште не занимају Локални Избори ове године. Њихове очи виде много већи и важнији залогај.
Јасно је да позиција Сазапа виси о танком Сарај Концу а да јој је Амбасадни Гајтан већ око врата.
Јер се неће успјети изборити против Власти. Та пирова референдум побједа мала је пукотина у координатном систему који Републику Српску позиционира боље него што то Сазап схвата и што му сугеришу његови мрачни казаматски сарајски ментори.
Позиција Власти Републике Српске утемељена је у Београду. Утемељена у Трећем Ентитету. Утемељена у Русији. Утемељена у ММФ. Утемељена код Пет Западних Амбасада.
А позиција Сазапа утемељена је само под сећијом Бакира Изетбеговића.
Колика је плиткоћа Сазапа видљиво је и по томе што они у Бакира и Једну Амбасаду гледају коубога. А Бакир, за то вријеме не иде у Змељу Једне Амбасаде већ иде Ердогану на причест.

Да странке власти, СНСД прије свега, као најодговорнији, нису закасниле са припремом за Локалне Изборе, могле су Сазаповце потући до ногу. И тако им пресјећи и задњу одступницу за било какав успјех на Пресудним Изборима 2018е.