БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

ЈЕ СУКОБ

*ОСВРТ НА КЊИГУ ФИЛИПА ЛЕРУ МАРТЕНА ДИПЛОМАТСКА КОНТРАОФАНЗИВА – ПОРУКЕ ИЗ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ*

Књигу је издао Кембриџ Јуниверзити Прес, као дио Универзитета Кембриџ, чиме промовише „мисију Универзитета ширењем знања кроз образовање, учење и истраживање на највишим међународним нивоима изузетности“.

Књига је, пак, дио пројекта Будућност Дипломатије у оквиру Факултета државне управе Кенеди Универзитета Харвард.

Напомена. Није дозвољена репродукција ни једног дијела књиге без писане сагласности Кембриџ Јуниверзити Прес.

Поруке из Босне и Херцеговине објављене су 2014е.

А Филип Леру Мартен је Канађанин и седам година је био у Охаеру. Врх његовог леденог бријега била је Лајчакова Криза, након чега је дао оставку и отишао на Косово. Убрзо послије, дао је оставку и Лајчак.

Лајчакова Криза је сада помало заборављени удар на Републику Српску. Којег је он покушао да изведе измјенама закона о раду Савјета Министара гдје би се омогућило прегласавање Срба и Републике Српске. А све под европском демократском потребом јачања државних институција. То је било вријеме пропадања Реформе Полиције, такође.

Политички Љетопис за ту годину сам назвао Сарајевски Атентат Мирослава Лајчака.

Лајчак се, као и Гаврило, нашао у Сарајеву које није његово. Његов Фердинад је била Република Српска. Пуцао је и скочио у Миљацку. Република Српска је преживјела а њега је однијела Миљацка, много прије Халидовог хита Чуда да се десе.

То је једна од великих побједа Републике Српске.

Савез За Промјене би требао да ову књигу тајно преведе, не мора у затвору, као Моша Пијаде Капитал, и да изучава на недоступним локацијама, да их Мрски Режим не пронађе.

Књига је, нажалост, на енглеском језику.

Требало би је свакако, са дозволом, превести.

За ширу публику није занимљива али јесте за све који се баве политичком јавношћу. Од Журналоида, озбиљних Новинара, Сорошевих Уличара, парламентараца, државних службеника, владине администрације, страначких активиста и руководстава до носилаца највиших изабраних функција.

Мартенова књига је писана као обавјештајна анализа. То Америчани, иначе, тако раде. Њихови обавјештајци су школовани за друге ствари, експерти су за разне области а обавјештајство се подразумијева.

Тако је и Мартен у Охаеру био правник. Дошао је начитан, од Травничке хронике па даље, обавијештен о сваком кога је срео, сваког је прецизно анализирао. Дошао је чипован да воли Босну. На крају књиге је дио његове заљубљености у Јована Дивјака. ЈГЈД.

Иако у наслову стоји Босна и Херцеговина, унутар обимне књиге она се готово и не помиње. Пуни су му редови Босне. Босна. Босна. Босна. Јебала га Босна.

Већ то ми је довољно да га дисквалификујем.

Ну.

Ипак сам прочитао све.

Ако одбацимо елементарну глупост да прихвати да за пет дана напише амандмане на Закон о Савјету министара и тако креира функцнисање једног великог дијела извршне власти на ниову заједничких органа, задирући у уставни дејтонски мозаик и рушећи све пред собом ко бизон расаду, књига Поруке из Босне и Херцеговине је непроцјењиво благо за анализу третирања БиХ, Нација, Народа, Држава.

Они, Мартен је ту само један од пјешадинаца, БиХ третирају као Сукоб. И све што раде јесте Управљање Сукобом.

Нигдје се у књизи не говори о економском напретку. О изгрдњи друштва. О, барем, повратку на нивое мрског социјалистичког самоуправљња. О просперитету Срба, Хрвата, муслимана.

Мартен каже Ми нисмо спороводили мировни процес у БиХ, управљали смо ненасилним ратом. Друго. Интервенционисти се никада не баве само обнављањем парламената, судова и полиције. Када се ангажују „на ирадњи државе“, „јачању капацитета“, или „пружању теничке помоћи“, утичу на сукобе који су у току. Треће. Моћ мировних операција ограничена је.

Он 2007. годину види као Пораз Охаера. А видим да је и лично погођен. Када описује како је Лајчак морао да капитулира и да измијени своју одлуку, коју су они из правног одјељења креирали.

А креирали су, што је занимљиво, тако да онај ко не дође на сједницу Савјета Министара, не рачуна се. Као и сада у Механизму Координације. Консензус присутних. Да ли је коинциденција случајна.

Мартен, дабоме, од Охаера не види блато.

Није Лајчак доживио пораз и потопио Охаер од којег се он никада није опоравио. Ешдаун је уништио Охаер. Лајчак је само дошао док се мјесто Педија Самоубице, опасаног Бонским Овлаштењима, још пушило.

Мартенова књига је уџбеник будућим обавјештајцима. Али немам намјеру да се тиме бавим. Његови поднаслови Боља координација силе и дипломатије, Обликовање понашања актера кроз системске подстицаје, Одржавање сукоба у центру стратегије... говоре о томе.

И данас је Охаер Мартенова технологија присутна.

Читање актуелних догађаја то потврђује.

Масовним Дневним Будалама то је тешко докучити а немогуће им је објаснити.

Рећи ћу само, а можда се Мартену једном вратим, да је судбина Лајчака и Дивјака, које он обилато помиње у књизи, слика за анализу генетског кода пропасти БиХ.

Коју Кордони Мартена не разумију. Јер су чиповани  да увијек виде негативце и добре циљеве.

Стога, Мартен и није схватао шта ради. Чак ни кад му је Микеш дао Исламску Декларацију Алије Изтбеговића. Па шта. Он ту нигдје није поменуо Босну и Херцеговину.

Република Српска, и Срби, као и сви мали народи и државе, у ситуацији су, дакле, да се боре а да не знају против кога.

Стога је капитално борити се за Самосталност. За Опстанак.