СРБИ,

НА БАЛКАНУ,

ЈЕДНОМ СЕ ДОГАЂАЈУ

КАО ТРАГЕДИЈА,

ДРУГИПУТ

КАО ФАРСА

Његова Светост, Патријарх Српски, господин Иринеј, био је у Хрватској.

А у Хрватској има Православаца нешто мало више него на Куби. Гдје је, ту скоро, боравио Патријарх Московски и Целе Русије.

Патријарх Иринеј је, као и остали црквени достојници, иступио помирљиво, снисхоспрпски. Почео да глуми Вучића. Сви су браћа и пријатељи, са свима треба ауотопутеве да изградио, мале дронодроме, да им идемо на инаугурације, а они Србима на угурације, да пружамо руку помирења, свуда тамо гдје су они Србима пружили ногу.

Конкретно је рекао да Србима нема ближих од Хрвата.

То је неоспорно хришћанска, цивилизацијска, проотколарна и географска изјава.

Стање у главама, нарочито хрватским, и на земљоножју, нарочито хрватском, не стоји тако.

Неразумљиво је како Патријарх Српски демонстрира такво одуство везе са реалношћу.

Нормално је да духовни свијет реалније разумије ниже облике живота него они који су у њему, као у мукама, свакодневно.

Неразумљиво је да Патријар Српски говори дипломатски. Ако меди Вучић, Паријарх не треба да леди. Али треба да упре Крстом у Прст а не Прстом у Крст.

Срби су свој свејугсловенски, јужнословенски, балканословенски грип одболовали неколико пута у историји.

Крвна слика, након прележаног југословенства, катастрофална је. Црвених крвних зрнаца скоро да и нема. Све бјелогардејци. Нема гдје, на тим просторима, није нестало Срба Зрнаца.

Могу да кажем да су томе криви тисућљетници и кечери. Али је реално да се каже да су томе сами Срби криви.

Ишли су славенством у јагоде.

Данас треба да буду реалнији. Након толико прележаних часова историје. И неуспјелих преживљавања у природи.

Срба више нема у Хрватској.

То што их има смао су урес. Реда ради.

Хрватска је Друга Држава.

С Хрватском треба ићи у хладни мир. Коликотолико активна мирољубива коегзистенција. Као и са другим државуљцима. Говорим за Србију.

Свака близина може да кошта крви.

Ако ником није јасан однос Хрватске према Србима и Србији, нека рашчлани врхунску подмукловштину Усташкиње Колинде.

Она је као званичног изасланика у Пакрац и Јасеновац, српска страдалишта из оног и ових ратова, послала муслимана министра, проусташког анархоида. Што је увреда за цијели Српски Род.

Не желим, дакле, шаље поруку Колинда, да прљам неког Хрвата вашим рукама и вашим доласком.

Није проблем што се ради о муслиману, дабоме. Чак ни то што он велича оне који су истребљивали Србе у НДХ верзији Другог Свјетског Рата.

Проблем је што се не ради о Хрвату.

Стога више нема потребе трчати у измишљену близину Хрватима. Нити било коме.

Имали смо близину.

Па се није ни она, ни Срби, а поготово други, најбоље показала.