ДА
ЛИ ЋЕ СЕ
ОДБРАНИТИ
СДП
И ХДЗ
У
ХРВАТСКОЈ
Од опће
дерегулације страначког система и мозаика политичке артикулације.
Која их је
захватила појавом Мостоплета, сплета независних листа и незнамбожепетрова
кандидата који су заузели осамнаест мјеста у Сабору. Уз дужно очекивано
осипање.
Хрватска је
ријетка земљица, настала на згаришту СФРЈ, која је сачувала модеран страначки
мозаик. И постигла највише што је било могуће у датим околностима. Формирала је
једну усташку, десну, кровлочну, националистичку, странку, какве су се
појављивале и у остале двије Велике Земље, БиХ и Србији. И једног преобученог
цекајашког пајаца.
Све друге Политичке
Странке које су ницале као посљедица наторене топле леје након слома
Социјализма & Самоуправљања, нису успјеле да се осове, да поремете тај
однос усташке деснице и десне љевице у Хрватској.
Формирање
нових странака, осим класичног мозаика послијератног простора Југославије, није
забрањено.
Оно је
пожељно.
Само ако
није маниплативно, приручно, једномандатно средство за дерегулацију политичке
сцене а тиме и институција. И релативизацију моћи, ефикасности и перспективе
политичког система као подлоге цивилизованој демократији, економском напретку и
савременим људским правима. Алсерем.
Недавни
избори у Хрватској изњедрили су неочекивани Мост као трећу опцију, коју у Хрватској
треба звати Четврта јер Трећа подсјећа на Олују и те неподобштине.
Мост је
данас, и јучер, успио да сазове СДП и ХДЗ на заједнички састанак. СТЈ. Мало се
Милановић курчио. Али он се курчи и код Колинде. Не смогавши храборсти, као ни
Хадезе, да каже Мосту Ћупријо.
Обје велике
странке су приморане на Насмијешено Режање у тим политичким договорима да би
сачували позиције у јавности које ће требати ако дође до поновљених избора.
И Есдепе и
Хадезе су се, већ одавно, уљуљкали еуропским и нато путем Хрватске. Нису дјеловале
као политике странке. Мало су се момчади надметале око Срба, Ћирилице и
Вуковара, мало око Избјеглица и Шароликог Пишања. И то је све.
Есдепе се
уздао у Минус Санадер а Хадезе се уздао у Минус Бандић.
То је
поједностављено објашњење, да не тушим Аишире.
Углавном то
је условило изједначавање тасева саборских мјеста у којима је излетио Мост.
Нисам истраживао
како је формиран Мост, тај лабави повез независних листа и кандидата. Али сада
дјелује као да га је формирала и погурала нека врхунска тајна служба. Мики
Јосип Ракић.
Мост нема
програма, нема политику, што није ни могуће, Хрватска је таква каква је и ту се
не да, као и на другим мјестима Балкана, урадити богзнашта. Осим ухапсити
Мамића. Ко једног обичног Мишка.
Али Мост
условљава. Те Влада оваква, те реформе овакве, те јавно, те тајно, те имају
принципе, те имају и Предсједника Владе, те нестраначки, те експертски, те
смањити јавну управу.
Све скупа
је то, као и сам Петров Божо, једна неполитичка аматерска булумента која сада
кочи ХДЗ и СДП и цијелу Хрватску.
Ако буде
предуго трајало то ће знатно дерегулисати политичку сцену и даље ослабити
измучену Хрватску.
А ако убрзо
буде поновљених избора, они могу обавити улогу Другог Круга и некој од страна
донијети предност. Јер ће бирачи увидјети да ова васервага и није политички
најбоље рјешење.