ВАН ГАЛ,

МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД

И ОРГАНИЗАЦИЈА

Манчестер Јунајтед, исто као и Динамо Загреб, неће дочекати прољеће у Лиги Првака.

Уз малу напомену да није јасно како је уопште могуће да такви клубови, као Динамо, играју, сметају, у европској Лиги Шампиона.

Манчестер Јунајтед није клуб типа Челзија, ПСГ, Ситија, који су накуповани и преко ноћи постали главни и важни.

МУТД је институција. Не само енглеског фудбала.

Након одласка Фергусона, сваком је било јасно да ће бити проблема.

Ако ни због чега другог а оно због тога што ће сви који су клуб и око клуба прво, јавно и у себи, сваку ситницу поредити са њим. То Алекс није тако радио.

Главни проблем је што се оно што је рађено веома дуго у клубу, не смије одједном прекинути а нема ко то да настави и да непримијетно иде набоље.

То је проблем сваке Организације. Не само великог фудбалског тима.

Након Фергусона дошао је Дејвид Мојз. И пропао. Потом је ангажован Луис Ван Гал. Па је Јунајтед пропао.

Они који газдују клубом нису размишљали. Или нису умјели да размишљају.

Ако су код Мојза послушали Фергусона, а нису требали, код Ван Гала су усрали и шефа и станицу.

Он није калибар тренера за Велики Клуб нити за такве постфергусоновске ситуације.

Манчестеру је био потребан тренер на дужи рок. Не на двије, три године. И било је потребно урачунати почетне потресе у игри и лошије резултате.

Овако, Тим је поптуно уништен. То више није ни просјек.

Ван Гал је отјерао цијелу једну екипу. Од Видића па до Велбека.

За то постоје само два објашњења.

Или је камиказе храбар или је потпуно луд.

Али ефект је исти.

Јасно је да је Манчестер Јунајтед Велика Организација. Да почива на Великој Количини Пара. И да га подржава Велики Број Сиротиње.

Те три чињеницу су захтијевале велики опрез са Организацијом Клуба и Тима.

Као и у другим таквим колективитетима. Из других области.

Овако. МУТД ће морати да проведе неко вријеме у Болним Понижењима.

Јер се сврстао у будале и помислио да Болне Реформе доносе напредак.