петак, 07. август 2015.

НЕЧАСНИ ПОСЛАНИЦИ
И ОДБОРНИЦИ.
ТО СЕ ЗОВЕ
СУКОБ ИНТЕРЕСА.

Кад сам био млађан и наиван Есенесдеов Пионир Ја, за једне локалне изборе сачинио сам критеријуме за кандидовање одборника и начелника општина.
Ту сам, ЕПЈ, наваљао разне глупости. Да кандидат за одборника не може бити власник или неко његов, предузећа које послује у тој општини, да није засполен у тим државним електропромајама, фондовима и то, да је прошао најмање два изборна циклуса као активист организације Есенесдеа, да није дошао из Есдееса и Педепеа а да је тамо обављао неку јавну дужност за њих или био неки званичан драговољац на организационој љествици.
Дабоме. Мој приједлог је Централн Отаџбински Извршни Одбор Главног Одбора гурнуо у крематоријум.
Ја сам, ипак, дисциплином, организацијом и својим ауторитетом, неке критеријуме проводио и наметао. Људи у Организацији су то поштовали и добро примили.
Онда је стигла дијагноза да чиним хаос у организацији да се мене не може више трпит. Чекао се само погодан Брабоњак као изговор.
Ну. Јебо чојека који није јебо, ил најебо, док брабоњци зврче.
Љетне су теме. Народни Посланици у Сукобу Интереса. Сукоб Интереса је као кад за Брабоњак кажеш Миомирсна Округлица.
Ради се о стварима које онемогућавају некога да буде Одборник или Народни Посланик.
Надлежна комисија у Републици Српској ће послије одмора да размотри случајеве.
И, дабоме, неће урадити ништа.
Глас Српске пише да су 36 посланика означени као потенцијални Сукобиоци.
Проблем са потенцијалним Народним Сукобиоцима није само у томе што се налазе на мјесту доношења закона који могу користити њиховом положају или иметку, да су добили положај од друштва па онда и посланичко мјесто, већ у томе што то значи све веће затварање једне страначке касте у недодирљиву климатизовану високостандардну комору која је дио малог самодовољног механизма, скоро перпетуум мобила, самокинетичког система који се пред изборе само додатно договорно прераспореди и сви зупчаници и замајци поново уђу у устаљену подмазану колотечину и пут.
То је одвајање од Страначке Организације, опасно у великим странкама, и одвајање од Бирача.
То је стварање недорљивог политичког минског поља у које се не залази.
То је стварање система изборно легитимисане групне аутократске волунтоанархије.
То не може ријешити једна странка, нити некакав списак критеријума за кандидовање.
То мора да ријеши Закон Републике Српске.
Јер ово више није Представничка Демократија. Уз часне изузтке.
Можда продавачка, подводачка, привидничка, улизничка, корумпичка, купилачка, поданичка.