ЗАГРЕБАЧКА
БАЛКАНСКА
КОНАЧНИЦА
ТРАГЕДИЈЕ
КИЧА
И ПОВРШИНЕ
Војна
Парада у Загребу, тај Бели Загреб Град, Партизански Град Херој, никад
недосањани позлаћени западњикави Аграм, још само је једна карика Балканског
Кала, Балканске Биједе, у којој суштине нема а површине блиједе.
Војну
Параду, на годишњицу Олује, те фашистичке акције у којој је, заједно са онима
прије и послије ње, нестало близу 400 хиљада Срба, протрјерано, изгнано, отишло,
побијено, треба гледати, прије свега, као наставак мрачне хрватске историје.
Као наставак
једног незбацивог комплекса Срба. То је, хрватски, комплекс малих народа. Као што
и Срби имају свој комплекс небеских народа.
Данас је,
пак, таква војна парада у Загребу, само наставак параде Балканског Кича. И привида.
Тај догађај
спада у класу, Косовског Парламента, Бриселског Споразума, Параде за Путина у
Београду, Београда на Води, Пружене Руке, Одласка Вучића у Сребреницу,
Сарајевске Сребренице, Реформске Агенде.
Све су то и
смијешни и тужни знаци пропасти Нација и Државе на Балкану.
Јер Соцјалистичка
Федеративна Република Југославија још пропада.
А ово што
је настало и што се зове, или их је неко признао, државама, то није ништа.
То је само
обланда за отпад.
Све те
велике нације, од Словенаца до Срба, дозовлиле су себи да буду искориштене,
употријебљене и понижене у пројекту деструкције.
Сада,
подсвјесним нагоном, настоје да исфабрикују догађаје који би барем неког
заварали.
Војна
Парада у Загребу.
А Хрватска,
та млада еуропска и натоовска Демокрација, ружна је, данас, као и ботоксирана
стара Деми Мур која јој је стигла у посјету. Као и све постестриме јој, из
бивше Југе.
Жалибоже што
су Срби, Србија и Српски Идиоти, на челу са Милошевићем, тако губитнички, наивно
и аматерски одиграли Српско Питање у Хрватској.
