уторак, 16. јун 2015.

ВИЛИ БРАНТ ПОУКА.
КЛЕЧИШ КАД СИ
НАЈЈАЧИ
А НЕ КАД СИ
НАЈСЛАБИЈИ.

Британци су припремили Нацрт Резолуције о Сребреници за УН, поводом двадесетогодишњице тог Стријељања Ратних Заробљеника.
То је занимљив обавјештајни траг. Њихове службе би могле имати некакву улогу у организовању свијести да почини такво стријељање или у припремању Геноцидног ПР Сребенице, пошто је то Чавић извео у присуству Педија Ешдауна у БиХ.
То је и занимљив Траг Будућности. Сребреница ће још дуго бити претис лонац кувања Срба у Босни и Херцеговини. АИШ.
Ну.
Ова Резолуција Британика, посљедица је слуганског односа Срба према том непотврђеном, фалсификованом и гебелсовоски режираном догађају.
Борис Тадић је ишао у Сребреницу да се клања и извињава. Као Предсидетељ Сербије.
Драган Чавић је формирао Комисију за Сребреницу и потписао, прихватио више од осам хиљада жртава и у изјави то овјековјечио. Као Предсидетељ Републике Српске.
Њих двојица су потукли Србе, Србију и Српску, више него што ће их потући ова Резолуција и све друге, будуће, за све деценијске годишњице.
Тадић и Чавић су се показали као недорасли лидери и државници.
Представили су се као сиромашни рођаци са села.
Показали су снисходљивост која не приличи ни стварном злочинцу.
Поступили су непоромишљено, не по себе, јер су они сламка међу политике, већ према будућим генерација и Српском Идентитету.
Ослабили су ионако слаб Тројни Корпус ССС, Србе, Србију, Српску.
Отворили су бране и врата свакојакој, не само сарајској, већ, видимо, и свјетској представи о Сребрници и Србима као Геноцидној Гамади.
Ова двојица Политичких Примитиваца, Тадић и Чавић, нису разумјела ништа од политике и Националног Вођства.
Кад је Вили Брант отишао на споменик убијеним логорашима, у Пољску, и клекнуо у знак извињења и покајања.
Кад је Њемачка била најјача у Европи.
Кад су то урадили Тадић и Чавић.
Кад је Српска била најслабија. Јер су јој Ешдаун и ОХР душу вадили.
Кад је Србија била најслабија јер јој је узето Косово.
Пошто је Сребреница злочин непромишљености и слабости Срба, мораће да сачека своју ревалоризацију и кајање, док Срби, Српска и Србија не буду јаки, стабилни и на врхунцу.
То је природни ток Историје.
Све друго је понижење.