ПОТИСКИВАЊЕ
СРПСКОГ
НАЦИОНАЛИЗМА
У
РЕПУБЛИЦИ
СРПСКОЈ
Под Српским
Национализмом у Републици Српској подразумијевам искључиво политичку тежњу за
очувањем Републике Српске, политичку борбу за њену Самосталност, у оквиру БиХ и
на основу изворног Дејтона, или изван БиХ, као и очување Дејтонског споразума,
што се Републике Српске, њених надлежности и територије, тиче.
Предизборни
догађаји, током 2014е, још прије него је Шаћир Филандра, неопрезно излетио и
уврстио Српску Демократску Странку у Пробосански Спектраријум, а они се,
касније, споразумјели да Сарајевским Народњациа, СТЈК, Сунце Ти Јебем
Калдрмисано, били су ранжирани у двије композиције, на два колосијека.
Један је
рушење Есенесдеа, његова бјесомучна криминализација и његово стално оптуживање
за пропаст Вол Стрита, пораст броја америчких бескућника и број незапослених у
Републици Српској.
Плодно тло
су имали у пасивизму Есенесдеа, још од прије локалних избора 2012е.
Други је
Денационализација Политичке Сцене у Републици Српској. Плодно тло су имали у
пасивизму Есдееса усљед дугогодишњег опозиционог бауљања и у томе да је Босић,
по том националном опредјељењу, као политичком јавном исказу, Успављивач Своје
Сјенке.
У ту сврху
је, за сваки случај, Младен Иванић одређен за носиоца посла и Извршиоца Комада
Један. Иванић је у Српској Националној Оријентацији путник намјерник. Ако баш
нема куда да се прође. А и тад хода ко мачак кроз блато.
За Предсједника
Републике Српске одређен је Огњен Тадић. Он је требао бити Српскијански Вучић. У
ту сврху је изјављивао да је потребан споразум између Бошњака и Срба у БиХ.
У БиХ, пак,
није потребан никакав споразум било која два народа. Нити БиХ може тако
опстати. Потребна је Тројна Мирољубива Коегзистенција по дејтонском принципу Не
дирај моје, не дирам твоје.
Есенесде је
са Хадезеом изградио један дио те ТМК. То је формула. Мада није реално
очекивати да Сарајевски Политички Круг на то икада пристане. Напротив.
Бакиризацијом Есдеа, наступиће његова, СПК, Ердоганска Фаза.
Сада је, у
Есдеесу, на површину избио дио незадовољства том Ненационалном Политиком.
Све се жели
приказати као незадовољство Стевандића тиме што није замјеник предсједника,
његовим шуровањем са СНСД, његовим ранијим чланством у разним странкама, чиме
се, опет, прикрива његова ортодоксна српска оријентација, жели се заглетовати
промовисањем нове скупштинске већине и владом коју ће водити Мићо Мићић, вођа унутарстраначке
опозиције Босићу.
Ну. То неће
прикрити сирово, отворено, тврдо, непоколебљиво Српство великог дијела
Есдеесовог чланства и бирачког тијела.
Босић је,
вјешто, извео маневар са статутом и убрзаним сабором како би даље потопио то
национално језгро у Есдеесу.
Остали Националисти
у Есдеесу примирени су сада или раније. Треба пратити иступе сарајевске
гарнитуре Есдееса па видјети да је то углавном Противесенесдеовска дјелатност а
никако Засрпска или Српска.
Дио тог
процеса Денационализације проведен је и у Есенесдеу. Промјеном мозаика уназад
неколико година, разријеђен је тај Дневни Национализам. И у парламентарним
дискусијама и у јавном дневном иступу.
Главни циљ
мог уклањања из јавности и из Есенесдеа јесте Дневни Национализам. Америчка
Амбасада је годинама, као и њени јатаци у Бањалуци, захтијевала да ме се
елиминише.
Иако је
руководство Есенесдеа било изван Дневног Национализма, већ у начелним иступима
и дјеловању Члана Предсједништва, иако потпредсједници, МСД и АЖС нису
практиковали такве иступе, ја сам им сметао и са треће платформе.
Без Дневног
Национализма, Декларација о Референдуму може остати празно слово на сабору. Без
Дневног Национализма, у смислу из првог пасуса, не може се изборити повратак
надлежности Републике Српске, што је примарни циљ Декларације, нити припремити
Јавност за Референдум.
У Есдеесу
се тешко шта може промијенити у тој ненационалној оријентацији. Чак и
формирањем скупштинске већине. Тек тада ће она бити уздигнута. У томе ће, као и
у Сарајеву, помоћи глад гузица за фотељама.
У Есенесдеу
је већ видљив подсвјесни страх од Национализма као инструмента даљег искључења
Странке из токова, контаката и процеса. А осим Додика, нема ни ко да
Националише.
Српска,
тако, има сада два проблема.
Потребна јој
је Странка Социјалног Савеза, у шта се, до прије три године лако могао
трансформисати Есенесде. У којој се Национализам подразумијева у мјери колико
је утемељен у широким социјалним слојевима. А добро је утемељен.
И потребна
је Тврда Национална Странка. Зашта је, код Есдееса, све мање шансе.
