СРЕБРЕНИЦА

И УЈЕДИЊЕЊЕ

КОСОВА И АЛБАНИЈЕ

Ако нека Нација жели озбиљно да се бави политиком, мора у свему да има Државни концет.

Јер, нације нема без државе.

Држава је важнији оквир од Нације.

Зашто су се, иначе, сви ратови водили, и воде, против Држава а не против Нација. Чак и тамо гдје је покушано да се Нација истријеби, рађено је то ради завладавања Државом.

Јер, нема Државе без Територије и припадајућег Богатства.

Дакле. Читава Историја се одмотава због Територије и припадајућег Богатства.

Мали поштени скромни и смјерни народи не баве се освајањима туђих Територија и Богатстава. Они морају све снаге да упру у очување оног што су стекли у тим историјским процесима стварања нација, вјера, држава и друштава.

Морају да имају Државни Концепт као костур и подлогу НДД Сфере, Сфере Нација Држава Друштво.

Тај коцпепт се примјењује у важним процесима по НДД Сферу.

Косово је један такав процес. За Србију.

За Српску је то Сребреница.

Колико Срби мало пажње посвећују Државном Концепту, или, боље речено, колико га уопште немају, видљиво је по чињеници да су се и Сребреница и Косово, мало, или много, отргли из процеса, отели се и не одвијају се контролисано.

Нација која има Државни Концепт, ако већ дође у ту ситуацију, мора да контролише и процес губитка Косова. Односно дијела територије.

Као што је Република Српска требала од почетка да контролише Процес Сребреница.

Српска Демократска Странка то није умјела. И у праву су били они који су рекли да одмах послије рата Есдеес треба да се расформира јер не може изнијети терет који носи из рата и онај који стоји пред њим.

Чавић је имао неку шансу. Али он је изабрао махање репом док га странци мало милке по ушима. И формирао Комисију, потписао извјештај и јавно иступио чиме је Сребреницу окачио о врат Српској и Србима за наредних хиљаду година.

То је за стријељање. То је Национална Издаја.

Умјесто да је, и прије Чавића, установљена једна комеморативна годишња манифестација Државе Српске гдје би се у једном дану одале почасти свим страдалиштима сребреничким, цијелог тог подручја.

Тиме би Жртва била најважнија водиља. А не би се Сребреница претворила, медијски, политики и стратешки, у само муслиманско страдалиште. И у позоришну представу коју користе не породице и не они који тугују, већ политичке протуве и поенџије, странци и манипулатори па и пљачкаши донација.

Ну. Барем одсад Сребреницу треба, што се Републике Српске тиче, водити државнички. Претварати је у своју позитивну слику и у своју корист.

Још горе је било са Косовом.

Србија је требала одбацити Косово у вријеме које најмање одговара и странцима и Косову. Јер је било јасно, и прије Милошевића, да је оно изгубљено.

На начн како је вођен Процес Косово, без Државног Концепта, оно се претворило у бескрајно мучење Србије. Српске Нације и Остатака Српске Државе.

Што пријети да угрози и Српску Државност.

Аљбанско иживљавање над Србијом, и буквално, с помоћу Дрона, и на сваки други приземни начин, финализира се сада испоруком Тачија београдској младежи и рамовањем албанског премијера о уједињењу Косова и Албаније.

Ако постоји Државни Концепт, онда треба Србија да престане да се бави изјавама Раме. Да то препусти таблоидима који ће то помијешати са гузом Лепе Епл, или неке друге пиздурине, у које спада и Рама.

А да се бави државним користима за Србију. Јер ће се Косово и Албанија сигурно ујединити.

Због тога је све и почело.

Пошто сваки усрани Збигњев већ више од сто година зна да то подручје никад неће моћи да буде руска сфера. И Велика Албанија је златни наковањ у вратима Европе и Русије. Са тог наковња лако се вади курац на све оно што се зове Средња Европа, Подунавска Федерација, ободне земље бившег Соцлагера, подручје бивше СФРЈ.

Напомена.

О Косову и Сребреници не паметујем у смислу да кажем шта је требало да се уради. Већ да покажем примјер да убудуће треба боље мислити, боље радити и боље, а даље, гледати.