БИО ЈЕ ДОДИК

У СРЕБРЕНИЦИ.

И. ШТА ЋЕМО САД.

Ништа. Јер ту није битна ни Сребреница. Ни Додик.

Чак ни Сребреница као мјесто.

Зато је, у изјавама, најреалнији Ћамил. Он живи тај живот начелнички.

Остали се нису снашли након ове посјете.

Неки шпекулирају да је то најава заједничке посјете Вучића и Додика Сребреници, за годишњицу.

Непотребно је да Вучић, или било који србијански лидер, иде у Сребреницу. Као ни Додик.

Полтичарима тада није мјесто тамо. Јер неки ће да убиру поене, на туђим косима, а неки ће да служе за разапињање и понижење. И јер би долазак Вучића значио да се установљава обичајни закон да сваки српски лидер, и србијански, мора тамо да буде приведен. И да то буде знак да су Србија, Срби, а Српска поготову, кривац за Сребреницу.

Неки покушавају поставити посјету на централно мјесто првих страна, неки у дно. Неки на пету страну новина.

Посјету је требало организовати на начин Државне Делегације Српске.

То је једина њена мана.

Тамо је требао да оде Предсједник Републике Српске, Предсједник Народне Скуштине и Предсједник Владе Републике Српске. Најављено. Са достојном церемонијалном почашћу жртвама. Са кратким обраћањем јавности у којем би се изнијела платформа Републике Српске.

У којој би се јасно рекло:

·        Срби нису планирали и нису извршили геноцид у Сребреници

·        Српска не прихвата позориште које се игра око жртава

·        Српска захтијева равноправност жртава

·        Српска не привата никакву Политичку црту Сребренице, нарочито не Унитарну

·        Српска није крива за Сребреницу нити је крив Српски Народ

·        Српска ће формирати комисију, Народна Скупштна, у коју ће позвати независне домаће и међународне неполитичке експерте ради истине о технлогији и обиму злочина стријељана ратних заробљеника

·        Српска прихвата одлуке суда у Хагу али не прихвата судско мјерење историје, политике и ратова.

Дабоме да је цијели план са Комисијом прилично упитан или нереалан.

Како није установљен Јасеновац ни до данданас, неће ни Сребрница.

Како је Јасеновац био географска тачка иза које треба протјерати Србе, тако ће то постати и Сребреница.

Нико од експерата, осим руских, не би се могао одупријети притиску Америке и Запада да се Срби оптуже не само за Сребреницу већ и за истребљење Индијанаца.

Српска би, у случају тако изнешеног плана, морала сама да формира комисију. То се може издржати. Кад је издржао Токача у Сарајеву може и Српска.

Свако одлагање и импровизовање око Сребренице, само је гомилање тешког камена на српскијанска рамена. А повећање узбрдице.