АМЕРИЧКО СТОЉЕЋЕ

И

СТОЉЕЋЕ АМЕРИЧКЕ

НЕСРЕЋЕ

Да би се разумио Савремени Свијет, а под тим појмом подразумијевам 20и и 21и вијек, није потребно разумјети ратове, војске, велике битке, финансијске кризе, концлогоре и соцлагере, диктатуре и револуције, Кину, Русију, Африку, Ислам, Хришћанство.

Потребно је разумјети америчку Политичку Моћ Капитала.

ПМК, Политичка Моћ Капитала, је у класичном марксовом капитализму једна уобичајена и друштвено прихватљива појава. Али овдје се већ одавно не ради о класичном капитализму.

Ђаво се изродио.

ПМК, са америчке тачке гледишта, нешто је сасвим друго. Пред њом падају једнако и хришћанске и исламске земље, једнако колонијалне и нове, горде и покорне.

Америчка ПМК тешко се објашњава и презентује због изванредне медијске и јавносне обланде у коју се пажљиво умотава од првог дана деветнаестог стољећа.

Људи су склони да величају улогу Гебелса у некаквој пропаганди. А то је потпуни лаицизам у односу на оно што је у Америци настало када је Вудроу Вилсон формирао ЦПИ. Одбор за јавно информирсање, у коме су два вијека испред свих техника и технологија, ишли Џорџ Крил и Едвард Бернејз. Овај други је иначе из Фројдовског гнијезда пошто му је стари лав психоанализе био ујак.

У свим земљама Политика се бира и доноси законе. Који се проводе и важе, мање или више, и за ситорињску пару и за крупни капитал.

Само у Америци, Јунајтид Стејтс, Капитал бира Политику, бира предсједнике, креира Стратегију и доноси законе. Што излази изван оквира америчких граница.

Америчка ПМК креирала је оба свјетска рата.

Америчка Политичка Моћ Капитала креираће и трећи Свјетски рат.

Као поткрепу, изнијећу само један низ голих чињеница, које ће ми, на крају, омогућити образложење горњег закључка.

1.

Абрахам Линколн је успио у нечему што је епохално. Укинито је црначко ропство, иако црни људи у Америци нису постали равноправни ни до данас. Али је изгубио у једној прозаичној ствари. У боју око новца.

Он је, да би финансирао рат пртив робовласничког Југа, штампао своје, независне, државне доларе, такозване Зелембаће. Тиме је сам себи донио пресуду коју ће извршити глумац у атентату.

Линколн није дозволио да се грађанским ратом богате они који већ имају богатство. Вјероватно је схватио да се, кад земља једном падне под Црну Руку Капитала, никада више неће извући.

Случај Линколна и Зелембаћа био је знак крупном америчкм капиталу, да се организује, и да никад више не дозвли да неко други влада у Америци.

2.

Џ. П. Морган је већ био изникао као водећи свјетски банкар када је креирао кризу на почетку деветнаестог вијека, познату као Паника 1907.

Морганови и Рокфелерови, и други, мањи, чланови невидљивог новчаног труста, схватили су да не треба дозволити држави, Влади, да тражи рјешења кризе, већ рјешења усмјерити ка циљу преузимања надлежности америчке владе и Конгреса  у издавању новца, ка стварању Народне Банке Америке која би била у њиховим рукама.

Тај циљ су, послије, ефикасно и остварили.

3.

1912е, куће Морган и Рокфелер су одлучиле да Вилсона изаберу за Предсједника Америке. Створена је и трећа странка за изборе, вјештачка, прогресивна, коју је водио Теодор Рузвелт, који се, након избора и распада те странке, Bull Moose, тихо вратио у Реубликанску странку.

Вудроу Вилсон је и изабран. А само један час по уласку у Бијелу Кућу, потписао је тзв Овенов закон којим је основан систем банака за савезне резерве чије одлуке нису подлијегале ратификацији Ам Предсједника нити Конгреса.

Ствар је била готова за тих божићних празника 1913.

И никад се више није вратила назад.

4.

Одбор за Јавно информисање, злогласни ЦПИ, разаслао је 1918. реченицу Ово је рат који се води како би свијет био сигуран за демократију.

Фенеменално. Та Амерчка Реченица одзвањаће свијетом, још сто година. Све до данас.

Суштина је била посве друкчија.

Џ. П. Морган је увео Америку у рат да би преузео царевање Енлеском, јер колонијална Енгл издисала, и другим земљама богатог западног свијета.

У ту сврху је Вилсон, који је изборе добио на мирољубивој политици, То није наш рат, само за годину дана окренуо ћурак и увео Америку у Први Свјетски Рат. По налогу Хаус Морган и осталих.

Да би се Морган, и ПМК, ширили по свијету.

То су, теоретски, у својим књигама уобличили Брукс Адамс и Фредерик Тарнер, који су говорили да је стално геополитичко ширење резултат експанзијске моћи Америке која је Американцима прирођена.

5.

Циљ Моргановог, и дружине, увлачења Америке у Први Свј Рат био је не тако једноставан као што је ПМК. Циљ је био срушити Велику Британију, онемогућити Њемачку, која је већ донијела одлуку о градњи пруге од Берлина до Багдада, а, онда, и заштитити своје велике кредите које је Морган дао Великој Британији и Француској, за финансирање рата.

Тим ће парама да се развију моћни амерички  ратни лиферанти и постану корпорације којима, ускоро, нико неће моћи ништа. Оне и данас живе.

6.

Почетком 1941. девет мјесеци прије Перл Харбура, Хенри Лус, издавач Тајма и Лајфа, написао је уводник, 17ог фебруара, под насловом Америчко стољеће.

То је био есеј о плану Рокфелера, који је финансирао Студије о рату и миру, обимни и многоауторски документ који ће му омогућити да преузме вођсво у ПМК и да се Америка у свијету понаша по његовим интересима.

Лус је написао: Тираније могу захтијевати велики животни простор, али слобода захтијева и захтијеваће далеко већи животни простор од тираније.

ПМК схватила је да је прескупо имати колоније и држати државе и територије окупираним, са скупим страним и домаћим апаратом. Потребно им је слагати Слободом а проводити једнаку Тиранију.

Тада су у Америци употребљавали синтагму, прековану из Њемачке, Америчи Економски Лебенсраум, која је убрзо напуштена а замијенило ју је Америчко Стољеће.

7.

Овдје нема простора да се образложи. Али, у троглу британски Округли Сто, Хилеров Лебенсраум и Рокфелер, само Рокфелер није стратешки погријешио. Управо зато што је финансирао Студије о рату и миру. Али као документ Државе и Владе.

8.

Рузвелт, Рокфелер, Самјуел Буш, праотац свих Бушева до данашњих дана, и Вијеће за иностране односе, а иза сваког овог фактора стоји широк круг повезаних и преплетених моћника, разрадили су будућу америчку ратну стратегију којој је био циљ да Америка, као побједник, иако још није била ни ушла урат, изађе као владар свијета а да Њемачка буде гурана у рат тако да саму себе уништи јер је постојала велика опасност да израсте у европску економску силу коју Америка неће моћи контролисати.

Америка је чак помагала Њемачку у рату. Рокфелер јој је давао бензин за авионе. Сарадња се наставила и након америчке објаве рата Њемачкој. Послије су биле и конгресне истраге и саслушања али АМК, Америчка Моћ Медија скоро је једнака америчкој ПМК.

8.

Након Другог Свј Рата, све је познато. Бретон Вудс, ММФ, Свјетска Банка, напуштање Златног Важења за Долар, којим је Морган, на почетку стољећа уништио Британију, укидајући сребро као банкарско покриће за новац.

9.

Познато до Кенедија.

Који је убијен из истих разлога као и Линколн.

Мало ко зна о Уредби 11110 али сви знају ко је Ли Освалд и Џек Руби. То је АММ.

Кенеди је том уредбом, коју је увијек прекривала медијска слобода у облику шутње, поново одштампао америчке бескаматне доларе и тако заобишао Систем банака за савезне резерве.

На том долару је стајало Новчанице Сједињених Држава а не Новчанице Савезних Резерви.

Пуштено је у оптицај 4,3 млрд у апоенима од 2 и 5 долара.

То је била самосмртна пресуда.

План о другим апоенима није остварен због атентата а насљедник, Линдон Џонсон, одмах је повукао те Кенедоларе. Уредба 11110 је прекривена као Чернобил.

9.

1968. година. Данијел Кон Бендит. Студентски протести. Све је то кулиса за дисциплиновање Француске и рушење Де Гола.

Француска је изнијела идеју о монетаној реформи свијета. А Вол Стрит је узвратио ударац. Њујоршке банке су нагло повукле своје депозите из француских банака и купиле њемачке марке, натјеравши њемачке банке да их слиједе. Стејт Депармент је ограничио увоз француске робе.

Даље је све познато. Де Гол је одступио. А Француска, много касније, укључила и у војне структуре Нато Пакта, што је дуго избјегавала.

10.

1971е Никсон је, по савјету Кисинџероваца и Рокфелероваца, донио једнострану одлуку о конвертибилности Злата. Долар више није морао имати златну подлогу у противвриједности.

То је значило да су САД сада могле издавати долара колико су хтјеле. Свијет се хранио празњикавим доларима а иза тога стајала је америчка војна сила, слобода и демократија.

Од тога су, јасно, корист имали они приватни банкари који су држали Систем банака за савезне резерве. Али не и америчка економија и амерички народ.

То је био почетак рокфелровског Кисинџера који ће послије постати и Савјетник за националну безбједност и Министар иностраних послова, истовремено.

Кисинџера је лансирао Дејвид Рокфелер.

11.

ОПЕК и криза нафте.

Као што је за Морганову Еру Моћи био пресудан тајни скуп на Острву Џекил, тако је ра Рокфелерову Еру Моћи, био пресудан релативно тајни састанак 84 Билдербеговца на шведском острву, у Салсјоебадену, на имању банке Валенберг.

Тада је рокфелеровски труст издејствовао договор о скоку цијена нафте за четири пута. Од тога нису имале користи земље ОПЕК-а. Иако је тако изгледало. Јер, за четири године од 74е, земље ОПЕК-а зарадиле су 185 млрд долара. Три четвртине тог новца прошло је кроз финансијске институције Зпада. Банка Чејз Менхентн. А из тога, су између осталог, кредитиране земље у развоју и тако добиле омчу око врата из које се нкад нису извукле. Дужничка слобода је један од најбољих начина финансијерског управљања свијетом.

12.

1976е, на америчким изборима побиједио је Џими Картер, познатији као Кикирики Картер. Он је био, у почетку, мали штићеник Дејвида Рокфелера.

13.

Неолиберализам је проналазак браће Рокфелер и не вуче коријене из Кејнзијанског либерализма већ из ортодоксије о ултра слбодном тржишту Милтона Фридмана са Свеучилишта Чикаго. Које је, јебига, осам деценија прије тога, основано парама компаније и породице Рокфелер.

14.

Чак је и неубједљиви и смијешни Роналд Реган играо улогу епизодисте у Финансбастеру Рофкелер и ПМК.

Он је уништио америчку индустрију, направио револуцију за узак круг богаташа. Јавности је то спиновано као Реганомика. Као посебна врста генијалне Економике. Пол Волкер је тада креирао новчану нуклеарку али зато нема овдје простора.

15.

Ствар се вуче преко четири Америчка Предсједника, све до коначног слома. Преко Регана, G. W. H. Buša, Клинтона и G. W. Buša.

То се може окарактерисати као уништење америчке економије шпеклативним кредитима.

16.

Обама, Црни Љевичар, Демократа, чим је дошао у Бијелу Кућу, окупио је око себе на десетине моргановаца, волстриташа и рокфелероваца. Само Мишел није ни на који начин везана са тај Новчани Труст.

17.

Политика према ЕУ, Русији и Кини, наставак је Морганрокфелеровског виђења Свијета оптиком Студија о рату и миру и оптиком америчког економског лебенсраума.

Ну. Свијет се промијенио.

Не постоји више једна Њемачка као главни ратни играч који може послужити за обављање радова ширења ПМК. Сада су на сцени Кина, Брикс, Русија, која је побједник у рату САД против ње (Украјина).

Долар је пао као систем.

Америка је изашла из Америчког Стољећа и ушла у доба Америчке Несреће.

Коначно је јасно да њена улога водеће економије, коју је сада прузела Кина, није настала поштеном тржишном утакмицом већ закулисним крвопролићима у којима је страдало и педесет милона људи, спрам чега је истребљење туземних Индијанаца, само мало већи инцидент.

Знајући да је то тако, Америчка Политичка Моћ Капитала, посегнуће за оним што једино зна. За новим Свјетским Ратом.

Што ће при томе страдати пола америчког живља, ако буде требало, то није битно. Као што није било битно оних скоро 2.000 жртава у Перл Харбуру, за који је Америка, онај ко треба, знала да ће се догодити, али су Јапанци навучени да то ураде како би Слобода имала изгвор за улазак у Рат.

Мале земље, нације и теритрије, велики, ваљда, умију, морају да се крајње разумно поставе и понашају у складу са овим мојим предвиђањем.

Да чувају НДД Сферу, Нацију Државу Друштво.

И да, барем, не помажу концепту Трећег Америчког Рата туђом крвљу, уласком у Нато Пакт и слично.

У шта укључујем и ЕУ.