САМОСТАЛНОСТ СРПСКЕ

Impresum

Рајко Васић, напредни графички радник (само за оне који разумију историју КПЈ), офсет машинист, столар, сликар, скулптор, дизајнер, енигмат, рестауратор олдтајмера, фудбалер Бањалучке Крајине, стријелац гола у Мадриду, новинар - писац у НИН-у, једини човјек који је у 59. години оперисао LCA и вратио се на велики фудбалски терен, телевизијски новинар, аутор емисије lokomoB&L, ратник, посљедњи министар информација у Републици Српској, иницијатор оснивања журналистике на бањалучком ФФ, покретач недјељника Република (укинула га прва офанзива демократског прогреса), први етаблирани политичар Републике Српске који је кренуо у политички сукоб са ОХР-ом, портпарол Странке независних социјалдемократа и Извршни секретар (2006 - 2013) Савеза независних социјалдемократа.
Рођен је 2. јула 1952. гладне. Школовао се у Осјечанима, Добоју и Београду гдје је 1975. дипломирао новинарство на ФПН.
Писао је у београдском НИН-у, Борби, Ослобођењу (уз фотосе Воје Гарића) Независним, Гласу, Републици, на Радију Слободна Европа а у Телевизији Сарајево био је дописник са бањалучког подручја, шеф ИТЦ-а и самостални уредник, све док га мрски СДС није избацио из студија.
* Одбио да приступи СДС-у и отишао на ратиште
* Одбио да прихвати заједничку бих-телевизију и поднио оставку на мјесто министра информација у Влади Републике Српске
* Oдбио да се извини студентским манипулаторима за паре и сахране, назвавши их копиладима и поднио оставку на мјесто Извршног секратара Савеза независних социјалдемократа.
У Дебељацима код Бањалуке има Атеље и Галерију под називом БМК-ЈСМ-ПМП.
Аутор је књига:
* Независно око, колумне у Независним, под псеудонимом
* БиХ не постоји, Политички љетопис за 2005.
* Есенесдум, Политички љетопис за 2006.
* Сарајевски атентат Мирослава Лајчака, Политички љетопис за 2007.
* БиХ за далтонисте, Политички љетопис за 2008.
* Земља распада, Политички љетопис за 2009.
* Насеобина, Политички љетопис за 2010.
* Подијелити све што се може подијелити, Политички љетопис за 2011.
* Ваша Држава, Политички љетопис за 2012.
* Прсти лудих очију, роман,
* Томанова игра сјенки, роман,
* Цицвара и мед, роман (2013.)

* Страх од Љубави, роман (2020.)

* Политичка странка перманентне изборне активности (2014.)

KRATKI UVOD

Zbog čega pokrećem blog?
Zbog čega bi neko preko cijele planete nosio komadić po komadić leda i odlagao to na Antarktiku? Zbog čega oko internetske planete slati postove, tekstove, stavove, činjenice, misli... kad ih ima više nego leda na sjevernom polu i kad je već sve rečeno?Možda je odgovor u tome da želim da popravim stvari, da u presudnom trenutku preokrenem tokove i trendove. Ali svi znamo da je to iluzija i da to nije razlog.Nije ni potreba za promocijom i plasmanom jer sam sve to iskoristio i preko svih mjera. Nije ni karijerizam. Nije ni biznis.Jedini pravi odgovor je u činjenici da je najveće ljudsko dostignuće – slovo. U bilo kom obliku, u obliku pećinske rike, prvih mumlanja i riječi, glasa, prvih pećinskih znakova, riječi, uklesanog pisma, crteža, riječi na papirusu, poezije, knjiga i Gutenbergove galaksije... do Gejtsove galaksije. Slovo jeste najveće ljudsko dostignuće jer omogućuje našu komunikaciju. Ljudi i postoje samo kao čestice komunikativne galaksije. Kao ćelije u organizmu koje, dok komuniciraju, tvore život. Kada prestane komunikacija, pretvaramo se u mrtva tijela, ratujemo, uništavamo, postajemo rak. Komunikacija je znak opstanka, čak i kad je potpuno bezvrijedna i nepotrebna.Stoga pokrećem blog.Nije nekomunikativno ako ne ostavljam mogućnost reakcije. Ne postoji vrijeme koje bi mi omogućilo da sve reakcije konzumiram i sa svima komuniciram.Nudim skoro svakodnevne tekstove ali ne nudim dnevnik. Ako će ovdje da bude svašta ne mora da se banalizira. Nekiput će to biti dnevna reakcija, neki put ozbiljniji tekst ili stav, nekada polemički harpun, nekada kritika svega postojećeg...Odgojen sam na pokušaju liberalizovanog demokratskog samoupravljanja i socijalizma, na koordinatama evropskog filozofskog časopisa Praxis (internet generacija ne zna o čemu govorim) i na temeljcu: ništa nije tako sveto da ne može da bude promijenjeno u bolje. Pošto znam da ne mogu mijenjati svijet u bolji, ja sam ovu sintagmu prilagodio u: ništa nije tako sveto da ne bi moglo da se riječju udari u glavu.

САМОСТАЛНОСТ СРПСКЕ

уторак, 15. април 2014.

Rajko Vasić

Књиге НОВО

Katalog slika

Impresum

KRATKI UVOD

Архива чланака

Основни подаци о мени

РОМАН

РОМАН

Број посјета на блогу