уторак, 15. април 2014.

2820.
КАКВА ЈЕ
АЛГИЈАС
У РЕЖИМА
КАД ТАКО
ЈЕБЕ МЕДИЈЕ

Отворен је нови мост у мјесту Карановац. То је мјесто повиш Бањалуке, у коме се прелази ријека Врбас и иде према Кнежеву, Влашићу и Федерацији Босне и Херцеговине. Добро, и према Копања Кањону.
Карановац има цркву од камена, што изузетно цијеним.
Карановац је родно мјесто мог друга радикала Нове Дамјановића, познатог по томе што је, као дјечак, узимао лопту у дворишту и почео да жонглира, па кренуо на аутобус, жонглирао и у аутобусу, па до школе, а нигдје није дотицала земљу, асфалт илу под, па у школи и до задње клупе у разреду, док наставник не пипне кваку.
Стари карановачки мост је артефакт социјалистичког пута у свијетлу будућност, познат по клепетању храстових планки док преко њега пролазе возила.
Нови мост је савремен, бетонски, широк, двотрачан, архитектонски и дизајнерски убједљив и наочит.
Мене је и зачудио и задивио. Јер наша нова архитектура и пројектура не вриједи ни Попизделадневоде. На једној згради нови српски архитекти и пројектанти примијене сто стилова, двјеста погрешака и триста рогобата.
Карановачки нови мост је једноставан, јевтин, бетонски. Његова једноставност управо је и најубједљивија.
Ну.
Медији, режимски и опозициони, с напоменом да телевизије нисам гледао, нисам баш толика будала, нигдје нису донијели фотографију моста.
Шта је то у новинарском и уредничком бићу што га држи на главићу.
Како је могуће да нема медија, новинара и уредника који би схватио да је најважнији Нови Мост. Каква је то аутоцензура завладала и наметнула обрнута мјерила за нешто тако једноставно као што је вијест. Колики аналфабетизам треба па да се тако упропаштава један важан догађај и један важан мост који ће на све надживјети.
А онда ће сви рећи Баја, Стрина и Гавран наредили да се само они појављују у медијима и на мосту.
Јебо вас Режим, кад не знате ништа.
И кад вам ја нисам пет минута уредник.

након: Жао ми је што немам фотографију, а некидан сам прошао кроз Катановац. Али набавићу, овећавам.