2812.

СДС.

ОД ПЕЧЕЊА ВОЛА

ДО ПРОБОСАНСКОГ

СТОЛА.

·         Есдеес нема избора него да сједне са Босном за исту синију. Све одговоре бирачима и грађанима Републике Српске Есенесде и коалиција већ су дали. Сва опредјељења и дугорочне стратегије. И у погледу Русије и Наталије. И у погледу Србије и Анталије. И у погледу Дејтона и Охаера. Есдеесу је једино остало да бирачима понуди Пробосанство као Промјену. Као Усуд. Као Пријеки Суд. Надајући се да ће бирачи у Републици Српској, Срби, то прихватити као свршен чин. Као што су Срби у Србији прихватили предају Косова као свршен чин. Надајући се да ти исти Срби неће схватити да предају грану на којој се легу. Јер Босићево Пробосанство и Вучићево Пробриселство нису, уопште, иста ствар. Пробосанство доводи у питање опстанак Срба.

·         Вучић нема избора. Он у Републици Српској мора подржати оне који иду низ руду Брисела, Нато Пакта и Пробосанских Играча Прстена у Међународној заједници. Чак и када би опозиција избјегавала да то прихвати, он би имао обавезу да их натјера на то. Брисел и Наталија не признају ни једног лидера Србије који не може да утиче на Републику Српску.  Тадић је пуштен низ Београд На Води само зато што је уважавао власт Републике Српске и није потписао Косово. БИН не сматрају адутом хапшење Мишковића. Јебе се њима за Српски Криминал. Пробосић 24 само је лијепа прича за наивне Србе. Имаш Кућу Врати Стан. Чак и када Пробосански Пробосић добије 89% на изборима, од 24 нема ништа, као што неће бити ни у Србији.

·         Пробосанска Интернешнел Сећија такође нема избора. Она мора овдје створити и турке и чибуке. Да би створили оног који им је најпотребнији. Малог Мују. Са Додиком, Есенесдеом и коалицијом се ВВН, Вако Више Немере. Подржавају Русе, неће у Нато, неће у Сарајево, граде милијардама. Морају, Међузајци, преобразити неке политичке живинке. Пошто је Иванић одавно лажни Цар Прогреса На Пању, једини за пластелинску обраду остао је Есдеес коме је ово задњи воз за побједу. Ако не побиједи сада, странка ће почети да се прогресивно педепеизује. Не знам како ће обрадити лидера. Пробосански Пробосић дјелује као нестилизована сеоска прељанска лола. Кад му се сако одвоји од десног рамена, ја знам да нешто лаже.

·         Есенде нема избора. Самосталност Српске. У оквиру Дејтона, односно Босне и Херцеговине, или изван. А у Дејтонским границама. Сарадња са свима а нарочито са Русијом која је овдје једина брана једновјерске унитаризације БиХ.  Али брана која функционише по принципу помози сам себи, помоћићу ти и ја. Ако нема Снаге Самосталности, Русија неће прстом мрднути.

·         Бирачи у Републици Српској, срећом, имају избора. Они могу да се опредијеле за Политику Достојанаства, Стабилности и Развоја. Или за политику уторених шарених вашарских пајаца, од Момоњка до Дроњка, Политику Јарма, Понизности и Предаје. Могу да се опредијеле између чињенице да је Опстанак Републике Српске пресудан за опстанак Срба овдје. И чињенице да ће имати право да формирају двије, три, заједнице општина. Можда Дрварска, Бањалучка и Требињска. Остало ће припасти Првом Марту. Бирачи требају да имају на уму да добар дио међународне заједнице, Збигњев и Велики Кројачи, а нарочито Сарајево, Републику Српску и Србе овдје сматрају само заосталима у избјегличкој колони. Бирачи, Срби, требају да имају на уму оно о чему говори Босић. Он говори о сарадњи а не сукобу. Сарадња подразумијева реформе. Реформе подразумијевају девастацију Републике Српске. Он не говори о новом запошљавању, реиндустријализацији или узлету пољопривреде. Он говори о социјалној тржишној привреди. То већ имамо. Он не говори о страним инвестицијама. Као ни Вучић. Дрипци не дају паре кад траже гузице. Ено Украјине. Плива у доларима. Дави се.

Нисам рекао да ће то бирачи овдје, Срби, тако да разазнају. Као што нису ни у Србији разазнали. Иако нису баш имали овако јасан избор као овдашњи што је. Стога онај Вучићев, на скупштини Есдееса, помиње магловите српске славе. Ви сте нама долазили на славе што ми ценимо. Кад нам је тетка била болесна, питали сте за тетку. И за течића сте питали.

Ипак. Бирачи овдје, Срби, посебни су у односу на Србијанске Србе. То Караџић није разумио. Од Милошевића нисам ни очекивао. То Београд никад није разумео. Укључујући и оне који су рођени у Босни. Како воле да кажу. Ђинђић, Тадић, Драшковић. Чада.

Нисам рекао да Срби Овдје увијек разумију сами себе.