2825.

САНАТОРИЈУМ

УСМРЂЕНЕ

ЈАВНОСТИ

Болесници непостојећих величина, пудлице без педигреа, овисници о нарцисоидностима, ситне душе великих џепова, трачерски полусвијет лажних сазнања, макрои властитог проституисања, новинари с кајасама, окупирали су јавност и подрумске просторије великог привида медијства на начин да смрад излази из сваке поре тргова, тротоара и калдрма.

Након што је Васковић, самозвани журналоид са фацом мравоједа, искористо инцидент Кандидата Вукановића и извјесног директора у Требињу, за позивање Додика да наложи убиство неког новинара, на шта курчева удружења новинара нису реаговала, сада је протурио вијест да извјесни Блицомор Козомара прича по граду да је сад најбоље вријеме да Додик најми убице да утуку Васковића. Најбоље вријеме јер још није утоплило. Неће се брзо усмрдити.

У том миљеу менталног санаторијума нулте изљечивости, доиста је све могуће.

Припуштање у политичке, страначке, јавне, послове свакојаких протува доводи до раширеног умишљаја да још непрогледало куче има способности мунгоса, да одојче може да побјегне лавици и да жирафа треба да носи кравату.

Протуве се толико уживе у улоге маргиналаца и капиталаца, које сами себи додјељују и отимају, да из те септичке јаме квркоље умоболије најопасније врсте.

Мада и будале треба, некада, схватати озбиљно. Коликогод је то могуће.

Могуће је да нека будала нападне неког новинара, или то организује нека служба, а да се за то окриви Режим и Додик.

Република Српска је пуна, сада пред изборе, шпијунских и службачких, утајених и ујављених, актера и агената, да ништа не треба сматрати немогућим.

Чак ни то да Васковић најављује нечије убиство.