2351.
ОБРАЧУН
КОД ОК ЂИЛАСА
 

На сваки начин се могу окарактерисати догађаји у Србији. Рецимо. Вучић, до посљедњег Дачића. Транзиција Радикала у Вучића. Између Вучића и Дачића лебди Чачић. Ђилас, справа за вежбање. Три апсане, нигде лада нема.

Али. Тренутно је најзанимљивије Усековање Главе Драгана Ђиласа.

Не због тога што је и у крунисању и у детронизовању Ђиласа учествовао Ивица Дачић. Који је и једно и друго извео по наредби. Прво од Тадића а друго од Вучића. И што би то могло да значи да је Дачић неуништив. Јер, након Пада Београда, Србија неће избећи Опште Изборе. А на Општим Изборима, Ком Дачић, ком Вучић.

Већ због тога што је Ђилас једна вишеслојна прича о поразу једне странке на изборима. И вјероватно њена посљедња прича.

Демократска странка, за вријеме Тадића, није била класична политичка странка. Виртуелна, маглена, разуђена организација, није била у складу са политичким местом Демократске странке. И њеном политичком моћи.   

Капитал Ђинђић Демократска странка никада није знала да искористи нити да га постави на видно место. Ђинђић је убијен по други пут. Кориштен је за унутарстраначке обрачуне и надмоћи.

Демократска странка је непрофилисано лутала од бизниса, новоствореног, милошевићевског, полукриминалног, до европејства, од косовског србовања до регионалног тројног турковања.

Демократска странка је отворила превелика врата бизнисовању што организацја кадтад кажњава и што велики број бирача неће да подноси.

Демократска странка је заборавила које бирачке и друштвене слојеве представља. Па су, на изборима, они заборавили за коју странку гласају. Из тог чина није профитирала ни Србија, ни Демократска странка, поготову, ни Николић, победник председничких избора, ни Дачић, председник Владе, па ни Српска Напредна, баш толико. Профитирао је само Вучић јер је искористио Lex Николић. Повућићу се са места председника странке кад победим на изборима.

Демократска странка није знала да изабере новог председника. То значи да није умела да поднесе пораз. Није била процедурално и орагнизационо припремљена. Такву странку и мањи пораз може да разори у уништи.

Посебан проблем је што Демократска странка није имала предсједниконаследника. Ђилас није човјек за ту функцију. Превише оптерећења властитим бизнисом, превише оптерећења негативним београдовањем, слаб политички ореол, недефинисан програмски и визонарски профил, без политичких референци.

Не би било чудо да га свучићају у неку апсану због ко зна каквих послова и с ким. Мада је могуће ноћас похапсити пола Србије и ујутро установити погрешку од плус, минус, пет посто.

Странка која има такву рендгенску снимку, мада има и дијагноза које нисам додао, не може добро проћи у судару са политичком стварношћу коју карактеришу осветољубивост, мрзитељство, сваковрсно пактирање, медијски канцерогенум, криминална површинска археологија и већ сад непподношљива лакоћа ауторитарности. За дужи временски период Напредњаштво неће умети да има алтернативу какву је имало Тадићево Демократаштво.

С тим што је друго дошло главе Тадићу, Ђиласу и Демократама а прво може доћи главе само унутрашњој Слободи Србије.

Разумно је поставити питање Да ли је Ђилас посљедњи чавао, Глогов колац, Крај Немогуће Демократије. И крај једне странке која није успјела да надрасте своје и слабости друштва.