петак, 09. август 2013.

2255.
КАКО
ЕКСТЕРНА МОЋ
РАЗАРА ДРУШТВО
 

Екстерна Моћ је нешто као енергија. Неуништива је. Само мијења облике, облаке и одредишта.
Екстерна Моћ је увијек нелегалан фактор. Али то не значи да није објективан. О њој се мало зна и мало се расправља. Некад су социјалистички политички теоретичари то стидљиво помињали као Разлику између нормативног и ставрног. У Уређеним Демократским Друштвима, такозваним УДД, о екстерној моћи се не расправља јер то није уљудно, процедурално и не доприноси берзи. У Постсексуалним Друштвима, друштвима које су вјештачки сјебана, транзиционим, постратним, постблоковским, о екстерној моћи се не прича. Мале су гаће за велики страх
Екестерна Моћ, дакле, у УДД све рјешава ненаметљиво, по прецизно уходаним процедурама, од којих будале виде само лобије. А у ПСД, Екстерна Моћ све рјешава на силу. Очигледну и сирову.
Сад је вријеме да теорију замијеним очигледом.
Екстерна моћ је кад Вођа Навијача, познати Крими Кими, упадне на терен и скине капитенску траку играчу Партизана.
А овај се упишки и укакишки. Да би се сутра појавио на пресици и рекао Ми смо другари. И та пресица је екстерна моћ.
Али да га не бих дизао само на немоћну ситнеж, ЈММ, Екстерна Моћ је и када се лансира идеја да у Владу Србије дођу странци за савјетнике и министре. Досад смо све сами засрали. Не видим разлога да убудуће дијелимо заслуге са другима.
Екстермоћ је присутна свуда. У политичким странкама, владама, црквама, спорту, култури. И то не уопштено. Већ у појединачним институцијама од којих неке имају прецизно уставно одређење а све остале законско. Које Екстермоћ заобилази, гази и поништава.
Екстерна Моћ је дугорочно погубна за свако друштво. Била она синтетизована и нијансирана у облику Моћи Новца, била у облику сировог силеџијства.
Дабоме, богатија и процедуралнија друштва се лакше одупиру. Накурнута друштва идеализују Екстерну Моћ и једва чекају нову, кад стара изгуби сјај.