недеља, 17. фебруар 2013.

1977.
OTOMANSKI
POGLED NA DRINU
 

Ako su budale odustale od politike Šahovnica na Drini, pošto je mečka začačkala na drugim vratima, Ćirilica u Vukovaru, nije se Drina riješila budala. Onaj patrioidiot, rušitelj brane hidrocentrale u Višegradu, koga je i Alija molio, Nemoj Murate, ode Bikavac, Pusti me, Aljo, da Beograd potopim, reinkarnira se svakodnevno. Pojavio se na televiziji u liku Amera Jerlagića, Silajđžićevog eksperta, STJ, za energetiku. Ne mogu da se grade hidroelektrane sa Talijanima, ni sa Nijemcima, jer Drina je Državna Granica a osim toga, i Državna je Imovina i treba Dozvola Države.
Logično, velim ja. Tako je i Mehmed Paša Sokolović prvo pitao sultana u Stambolu. Vaše veličanstvo, mogul gradit ćupriju na Drini, oformio sam konzoricijum. Ajd.
Tako bi i Država sada. Nije dovoljno da Savjet ministara, priručna radna grupa, po Dejtonu, Predsjendištva BiH, formalno da saglasnost. Treba da se ide Paši na noge. Treba da se, idući odatle, stalno telali da je to Država i Državna Imovina. A idući od Paše, da se telali Fala Državni Pašo za Državnu Dozvolu. Fala što si uzeo Trećinu hidrocentrale.
Ne misli samo stopostotna Stranka ZBiH tako, ni Jerlagić. Misle tako i Lagumdžijini eksperti za energetiku. Na razgovorima o sporazumu, upro Zlaja lično, i ekspert mu, da sufinansiraju, kao Federacija, hidroelektrane na Drini.
Dakle. Nema više Šahovnica Na Drini. Sada je Sarajevo na Drini.
Ne rarazumijem. Kad sultani nisu bili opsjednuti da imaju granicu na Drini, šta je ovima danas, juče, prekjuče.