недеља, 30. децембар 2012.

1899.
I SREBRENICA
I OLUJA

 

Neverovatno je kako Srbija samu sebe ume da dovede u bezizlaznu poziciju Dva I. I Jugoslavija i Kralj. I Tito i Ranković. I Srbija i Pokrajine. I Srbi i Milošević. I Hag i Srbija. I Brisel i Kosovo.
Sada je Toma Nikolić, nesvesno, sugerisao nova ukopna Dva I. I Srebrenica i Oluja. Tom Nik kaže da Hrvatska slavi Oluju a Srbija plače zbog Srebrenice. Jedna i po Srbija, cela Druga i pola Prve, čipkasti deo, upregle se da Srbiji na noge, ruke i vrat natovare okove Srebrenice kao simbola Beskonačnog Srpskog Zločinstva. Nije dovoljno da Srbija plače zbog Srebrenice. Skupštinske rezolucije i izvinjenja nisu po meri. Ne bi pomoglo ni kada bi se cela Srbija obesila u Srebrenici.
Svet je takav.
Hrvatska je dobila dozvolu za Oluju, da protera Srbe, to što je to bilo i uz obilatu srpsku pomoć i sadejstvo, nije krivica Hrvatske, i zato je nagrađena laganim ulaskom kroz sva euvrata, kao baletani što prolaze kroz bečke dvore plešući za vreme novogodišnjeg koncerta bečke filharmonije.
Srbija nema nikakve veze sa Srebrenicom. Sve belosvetske službe imaju stoput više veze od Srbije. Ali. Samo za Srbiju, i Srbe, pripremljeni su panjevi. Čeka joj se glava.
Svet se neće promeniti. Srbija može da se promeni.
Nije dobro da Nikolić kaže Doći ću u Zagreb i Sarajevo čim me pozovu.
Srbija mora da učini sve da Zagreb i Sarajevo jedno dulje vreme čuče pred vratima i mašu repovima. Beograd je Beograd. A Zagreb i Sarajevo to neće nikad biti. Dogodiće se još Srebrenica i Oluja a Svet se neće promeniti.
Neophodno je da se promeni Srbija.
Ona prema Zagrebu, Sarajevu, Prištini, treba da pokaže Hladnu Okrutnost. Umesto da svaki beogradski šupak otvara tržište Srbije i Beograda Zagrebu i Ljubljani. Dok četnička firma u Zagrebu i Ljubljani, u Sarajevu naročito, ne može da prodaje ni tajno češkanje vlastitih mudanaca.
Ko je Bakir Izetbegović da bi Nikolić javno cupkako čekajući da ga taj marginalac, i u sarajskim razmerima, pozove u međudržavničku posetu.
Ne znam ko je tako dobro i temeljno isprepadao Srbiju ali znam da se Srbija toga mora osloboditi.
Hladna Okrutnost ne znači rat. Znači samo brigu za sebe i svoje interese.
Čemu pregovarati sa Kosovom. Niko na tome ne insistira zbog Srbije i Srba sa Severa. Insistira radi Kosovske Države. Ovim sluganskim razgovorima Srbija pokazuje da je Kosovo Država a da Srbija nije Država. Pregovori sa Kosovom su i namerno gurnuti u krilo Brisela da bi se Srbija zavarala. Bitan joj je Brisel. Oprosti mi Ketrin. Ali ako ti je Beograd fin, dođi malo bliže i klekni. Ili reci da se EU neće širiti u interesnu sferu Turske. Kao što kaže General Merkel.
Srbija mora da prestane i da pominje svoje vodeničarsko kamenje oko vrata. Oluju. Srebrenicu. Kosovo. To i jeste Sveta Trojna Zamka za ceo jedan vek Srbije.
Dvadeset godina vrtnje u tom krugu dovelo je Srbiju do Vučića. Da ne pominjem šta je pre njega bilo. Vučić je stanje svesti Srbije. Jeza je velika ako razmišljam šta će biti do kraja veka.