1811.
RADOVANU U HAGU,
ALIJI U PAKLU
Ovih dana proglašava se neka godišnjica
smrti izvjesnog Alije Izetbegovića. Prenose se izjave Velikana. STJ. Bio je ovo
i ono. Istorijska ličnost.
Postoje dvije vrste Istorijskih Ličnosti. Jedne,
koje nose vihorovi i koje se, sticajem okolnosti, nađu nesposobni na pogrešnom
mjestu, kao kezme u dunjaluku. I druge koje puše cigaru, Majku Ti Božju, i
pućkaju vihorove.
Alija Izetbegović jeste istorijska ličnost.
Ličnost Krvoločne Istorije. Istorije u kojoj se loče krv. On je prvi i jedini
samoobznanjeni pokretač rata i uništitelj Sto Hiljada Života. Čak ni Hitler
nije bio toliko lud da javno kaže da će za Dojčland Iber Ales žrtvovati Mir.
Alija Istorija je za Usranu Bosnu žrtvovao Mir.
Da je barem našao neku zemlju. Petu Republiku,
Sedmo Nebo, Noge Andaluzije. Već Bosnu. Pih.
Dok Radovana, u Hagu, na pogrešnom mjestu,
jer treba da mu se sudi pred Srbima, kao što je trebalo i Slobodanu Slobi
Požarevcu, čereče u Hagu, lažući po stohiljaditi put o Genocidu i Markalama,
Aliji sude u Paklu.
Tamo ispitivanje traje devet godina. Jesil ikad
upozno Šejtana Radovana. Jesam, al nisam piso pjesme s njim. Jesil ikad bio u Lisabonu. Nisam. Laže Alija
skoro ko Tihić. I tako dandanas.
Dabome. Ne želim da upadnem u grešku
Sarajevskog Političkog Kruga, i drugih dželata, po kojoj Srbi, i Srbija, mora
da se suoče sa svojom prošlošću. Morali bi i oni da se suoče sa Alijom.
Ali ne insistiram. Neka se, za početak
suoče sa Harisom i drugim Unitaristima.
Da im ne pominjem potonje.
