среда, 20. јун 2012.


SRBIJA
TREBA INJEKCIJE
BOTOKSA ZA MUDA

Ma šta botoks. Treba joj ekstruder. Da ubaci muda unutra kao konglomerat stiropora.
Izjave o Srbiji iz Briselovštine, idu na tekućoj traci, kao onomad i izjave o akciji Sablja, Mač i Gospodin Legija, poslije ubistva Đinđića. Očito je riječ o istoj tehnologiji. Neki Crni Mag, kako bi rekao Stevandić, zavrće uši u dva, četiri, šest, osam i deset. Ko kino. Jebote. Kad je Drug Tito bio živ.
Onaj neki Briselnik, dužnosnik, važniji od Onog Slovenca, kaže da se očekuje dijalog Srbije i Kosova. Zaključujem da se radi o ravnopravnim partnerima. Nema dijaloga ako neko nekog naguzi.
A čim su partneri ravnopravni, radi se o istopolnom seksu. Dvije države.
Zato li Dačić zateže. Da vidi ko će da maljem udari Karađorđa.
Mnogo je tajni još uvijek. Neki kažu da je Regica ušla u brak nevina. Neki veliju da nije. Da li je obećano otvaranje kancelarija u Beogradu i Prištini.  Mali Đokica, kad želi da kaže Ambasada, kaže Kancelarija. Kancelarija asocira na kondom.
Onda, danas, neki Briselnik, koji prvi put daje izjavu, kaže da nema novih uslova. JLZ. Jebe Lud Zbunjenog.
Srbija mora da se uhvati Dačića. On govori najjasnije. Ko će, bre, u Vladu koja mora da otvori kancelariju Tamo i Vamo. Da gljedaš Šiptjore u Beograd. A nisu kod Vukov Spomenik i ne nose namještaj na dvetnesti, na Novi Beograd.
Ako vlast u Srbiji opet preplave kameleoni, popušila ga je.
Ima samo dva izlaza.
Ili da prizna Kosovo i da tako izbije EU, garniranu sa Tursku i Ameriku, bre, aduti iz ruku. Ili da kaže Ne Jebemo Vas Za Ič. Kosovo je deo Srbije i Evropska Unija  može da razguli. Dvojka. Voz. Jebote.
Međutim. Glavni problem je što niko ne može da kaže ni ovo ni ono. U toj nemoći stradaće i Nikolić. Čujem, ide u Tursku. Pa tamo nije išao ni Koštunica. Kad strada Nikolić onda dođe sljedeći, pa i on, bezmudo, strada. I tako, Ide Srbija Lajkovačkom Prugom. A Lajkovca ni na vidiku.
Ja, da sam četnik kao Nikolić, ja bi (ne mogu na napišem bih, to me asocira na Naseobinu, a kad pomenem Naseobinu, nemam napretka četrdeset dana) ga priznao i obelodanio da ne želimo u EU. Objavio bi uslovi za pregovore EU sa Srbijom.
Prvo da priznaju Makedoniju. Da se Republika Srpska otcepi bez referendum. Da Kacin bude raseljen u Nikudragvu, bez prava da daje izjave. Da Tači izabere Ili Gvantanamo, ili zatvor sa Cecu. Sa narukvicu. Da Vesli Klark postane monah u Pećkoj Patrijaršiji a da se Ružne Žene Diplomatije Amerike zarede u namastir daleko u brdima. Znate na koje mislim.
Drukčije se Srbija neće riješiti ni Kosova ni EU.
A moje skromno istorijsko shvatanje mi govori da treba da se riješi i jednog i drugog. I sa jednim i sa drugim, Srbija se vuče na dno.
Nije Drug Tito bio tako metalac kao što izgleda. Mada im je metao gde je stigao. Ni Rusi. Ni Američani. Ni Evropa. Ni na jug, ni na sever. Nesvrstani.
Da li Srbija, izmrcvarena, što pokazuju izbori za Nikolića i za Tadića, umrtvljena, pothlađena, depresirana, apatirana, Muškarci znaju zašto, sluđena, hagirana, sjebana, bre, može da načini taj korak.
Ne može.
Zato jučer kažu Ima tri uslova. A danas kažu Nema uslova.
Ima gaćice. Nema gaćice.