EVROPA OZBILJNOSTI
ILI EVROPA IMPROVIZACIJA
Evropa je doista demokratski svijet. Dopustila je sebi da svako može da zbori o njoj i u ime nje. Soroš, onaj kontaminirani lisac finansijac, kaže da Evropa treba da ima Plan B. To je povodom krize Eurozone. Ema Bonino i Marko de Andreis, Talijani, Bonino je potpredsjednica talijanskog senata, govore o Evropskoj Superdržavi i pitaju se može li ona spasiti Euro. Pri tome iznose i Ideju Strave i Užasa: Evropska vojska bi bila druga svjetska vojna sila. Vele: Kad bi se vojska ujedinila, manje bi para tražila a bila bi sila.
Evropa je prije svega budućnost. Zato Evropa nije ništa super niti supra, ništa iznad. Evropa je nastala na različitosti svoje unutrašnje civilizacijske i hrišćanske strukture. To joj ne treba poništavati. Zadnji put kad je to poništavano, silom, i kada se Evropa htjela pretvoriti u Nad i Pod, cijeli svijet je bio pred katastrofom.
Evropa je odgovorna za svijet. Ali to je sada u drugom planu u odnosu na vrijeme Drugog rata. Sada je, prije svega odgovorna prema sebi. Dolaze nova vremena. Oni koji su pobjedu u Drugom svjetskom ratu prigrabili za sebe, da bi krojili svijet, i uzimali mjere, u čemu se Evropa nije snašla, dijelom jer je suštinski troma a dijelom jer je bila razrušena i izmrcvarena, na izdisaju su. Dolaze Nove Ekonomske Ploče na zemljinoj ekonomskoj kori.
To tjera Evropu da ima odgovornost prema sebi. Ali je tjera i na ozbiljnost. Evropa nema vremena za improvizacije. Ona je pola vijeka od Poraza Nazatka i krvave Pobjede Napretka iskoristila samo za stvaranje EU i za uvođenje Eura. Kina, naprimjer, iskoristila je tih pola vijeka, dok su drugi okolo srali o Crnom Komunizmu i tekućoj krvi ljudskih prava na Trgu Nebeskog Mira, za stvaranaje Ekonomskog Radnog Monolita Različitosti. Kina je sada jedna Velika Evropska Unija. Ali mnogo efikasnija i mnogo različitija. Samo neupućeni misle da je Monolit Petokrake homogenizovao taj kontinenet na kontinentu. Ne. Kina je prije svega Različitost. Ali je i Efikasnost, Rad i Budućnost. Evropa mora da misli na Kinu, ne kao neprijatelja, nego na nešto što je nezaobilazni orijentir. I na druge Kine. Propast Amerike je počela. Kad padne bankarski rejting, a vještački je držan odavno, nema te vijagre koja će da Ga diže.
Prilude, Ema i Marko, gdje ih Evropa samo nađe, kao i Kacina, Pak i sl., pričaju o Evrpskoj Vojnoj Sili. Zar istorija nikoga ničemu ne uči. Ako hoćete sigurno da propadnete, odete u sitoriju kao tragedija, onda se uhvatite vojne sile. Džingis Kan i Aleksandar Makedonski, kao i Hitler, bili su vojne sile. SSSR je bio vojna sila. Sad je još uvijek vojna sila pa On pada. Pada Dolar. Pada Raj Kapitala, Kokakole i Meka. Vojna sila ne zna za odrednicu budućnost. Njena suština je sadašnjost a da bi se vladalo sadašnjošću, vojna sila, ili bilo ko drugi, mora da potčini sve političke, ekonomske, kulturne i umne resurse. Tako je odavno u Americi. A to je put u propast. Prvo ekonomsku, zemlja postane ekonomski okupirana od vlastitog vojnog sektora, pa onda i političku.
Evropa ima prečeg posla pred sobom:
• Mora definisati političku strukturu. Šta želi od parlamenta i svega drugog. I mora demokratizovati izbor tih struktura a ne da se one popunjavaju budalama kao Kacin. Možda Kacin i nije tolika budala ali fenomenalan je kao uzorak.
• Mora riješti svoje iluzije, halucinacije i traume oko proširenja. Da li želi da postane Evropa Evrope ili Evropa Parazita. NPR.
• Mora se riješiti svoje iluzije multikulturalnosti, multikonfesionalnosti i multikontinentalnosti. Svi imaju prava ali prava na Evropu ima samo Evropa.
• Mora uspostaviti relaciju prema Rusiji. To više nije mrski SSSR iz koga će jednog dana petokraka da se razmnoži po cijelom Londonu i drugim zapadnim metropolama.
• Mora definisati ekonomske procedure u Eurozoni. Jasno je da različit stepen razvoja produkcionih snaga i odnosa u pojedinim zemljama zahtijeva različit pristup, odnosno različite uslove. Ne može se izbjeći, npr, neka vrsta Selektivne Primarne Emisije Eura. Pomoć Grčkoj je ta neka vrsta Primarne Emisije, samo na drugom mjestu. Dabome, moraju postojati i mehanizmi zauzdavanja ali se zemlji ne može oduzeti samostalnost i odgovornost.
• Mora odgovoriti na radno-proizvodni vijek koji dolazi. Nije dovoljno birokratizovati broj čokota i slično. Vrlo brzo će se ući u vijek bez nafte, vijek sa skupom električnom energijom. Na to se može odgovoriti samo kontrolom prirasta ili priliva stanovništva i radom. Golim Radom. Umjesto Društvenih Mreža biće neophodne Žuljevite Mreže. Kolikogod to današnjim besposlenim generacijama, rođenim u besposlici, odcuclanim besposlicom, izgledalo nevjerovatno.
• Mora se otarasiti balasta. Engleske. Turske. ISL. To su razarajući elementi. Elementi koji ne pripadaju Evropi ali ne pripadaju ni drugamo. Međuprostor.
• Mora do perfekcije dovesti svoje finansije i primorati članice da ih kontrolišu i kontrole stavljaju na uvid.
• Mora odlučiti da će uvijek biti Evropa Članica a nikada Evropa Vještačkog Sjaja.
Dabome, da je pitanje da li sadašnja generacija evrpskih lidera, Merkelova i Sarkozi, mogu da kreiraju i diktiraju tempo. Vrijeme izmiče a za novu generaciju, koje nema na vidiku, treba mnogo vremena. Bojim se da se tempo gubi sa raznim Kacinima, jer njih ima posvuda okolo, samo nas za nos štipa ovaj. U Italiji, Francuskoj i Njemačkoj se mora iznjedriti triling lidera koji će ovaj vijek pretvoriti u Vijek Evrope.
Biće teško.
ILI EVROPA IMPROVIZACIJA
Evropa je doista demokratski svijet. Dopustila je sebi da svako može da zbori o njoj i u ime nje. Soroš, onaj kontaminirani lisac finansijac, kaže da Evropa treba da ima Plan B. To je povodom krize Eurozone. Ema Bonino i Marko de Andreis, Talijani, Bonino je potpredsjednica talijanskog senata, govore o Evropskoj Superdržavi i pitaju se može li ona spasiti Euro. Pri tome iznose i Ideju Strave i Užasa: Evropska vojska bi bila druga svjetska vojna sila. Vele: Kad bi se vojska ujedinila, manje bi para tražila a bila bi sila.
Evropa je prije svega budućnost. Zato Evropa nije ništa super niti supra, ništa iznad. Evropa je nastala na različitosti svoje unutrašnje civilizacijske i hrišćanske strukture. To joj ne treba poništavati. Zadnji put kad je to poništavano, silom, i kada se Evropa htjela pretvoriti u Nad i Pod, cijeli svijet je bio pred katastrofom.
Evropa je odgovorna za svijet. Ali to je sada u drugom planu u odnosu na vrijeme Drugog rata. Sada je, prije svega odgovorna prema sebi. Dolaze nova vremena. Oni koji su pobjedu u Drugom svjetskom ratu prigrabili za sebe, da bi krojili svijet, i uzimali mjere, u čemu se Evropa nije snašla, dijelom jer je suštinski troma a dijelom jer je bila razrušena i izmrcvarena, na izdisaju su. Dolaze Nove Ekonomske Ploče na zemljinoj ekonomskoj kori.
To tjera Evropu da ima odgovornost prema sebi. Ali je tjera i na ozbiljnost. Evropa nema vremena za improvizacije. Ona je pola vijeka od Poraza Nazatka i krvave Pobjede Napretka iskoristila samo za stvaranje EU i za uvođenje Eura. Kina, naprimjer, iskoristila je tih pola vijeka, dok su drugi okolo srali o Crnom Komunizmu i tekućoj krvi ljudskih prava na Trgu Nebeskog Mira, za stvaranaje Ekonomskog Radnog Monolita Različitosti. Kina je sada jedna Velika Evropska Unija. Ali mnogo efikasnija i mnogo različitija. Samo neupućeni misle da je Monolit Petokrake homogenizovao taj kontinenet na kontinentu. Ne. Kina je prije svega Različitost. Ali je i Efikasnost, Rad i Budućnost. Evropa mora da misli na Kinu, ne kao neprijatelja, nego na nešto što je nezaobilazni orijentir. I na druge Kine. Propast Amerike je počela. Kad padne bankarski rejting, a vještački je držan odavno, nema te vijagre koja će da Ga diže.
Prilude, Ema i Marko, gdje ih Evropa samo nađe, kao i Kacina, Pak i sl., pričaju o Evrpskoj Vojnoj Sili. Zar istorija nikoga ničemu ne uči. Ako hoćete sigurno da propadnete, odete u sitoriju kao tragedija, onda se uhvatite vojne sile. Džingis Kan i Aleksandar Makedonski, kao i Hitler, bili su vojne sile. SSSR je bio vojna sila. Sad je još uvijek vojna sila pa On pada. Pada Dolar. Pada Raj Kapitala, Kokakole i Meka. Vojna sila ne zna za odrednicu budućnost. Njena suština je sadašnjost a da bi se vladalo sadašnjošću, vojna sila, ili bilo ko drugi, mora da potčini sve političke, ekonomske, kulturne i umne resurse. Tako je odavno u Americi. A to je put u propast. Prvo ekonomsku, zemlja postane ekonomski okupirana od vlastitog vojnog sektora, pa onda i političku.
Evropa ima prečeg posla pred sobom:
• Mora definisati političku strukturu. Šta želi od parlamenta i svega drugog. I mora demokratizovati izbor tih struktura a ne da se one popunjavaju budalama kao Kacin. Možda Kacin i nije tolika budala ali fenomenalan je kao uzorak.
• Mora riješti svoje iluzije, halucinacije i traume oko proširenja. Da li želi da postane Evropa Evrope ili Evropa Parazita. NPR.
• Mora se riješiti svoje iluzije multikulturalnosti, multikonfesionalnosti i multikontinentalnosti. Svi imaju prava ali prava na Evropu ima samo Evropa.
• Mora uspostaviti relaciju prema Rusiji. To više nije mrski SSSR iz koga će jednog dana petokraka da se razmnoži po cijelom Londonu i drugim zapadnim metropolama.
• Mora definisati ekonomske procedure u Eurozoni. Jasno je da različit stepen razvoja produkcionih snaga i odnosa u pojedinim zemljama zahtijeva različit pristup, odnosno različite uslove. Ne može se izbjeći, npr, neka vrsta Selektivne Primarne Emisije Eura. Pomoć Grčkoj je ta neka vrsta Primarne Emisije, samo na drugom mjestu. Dabome, moraju postojati i mehanizmi zauzdavanja ali se zemlji ne može oduzeti samostalnost i odgovornost.
• Mora odgovoriti na radno-proizvodni vijek koji dolazi. Nije dovoljno birokratizovati broj čokota i slično. Vrlo brzo će se ući u vijek bez nafte, vijek sa skupom električnom energijom. Na to se može odgovoriti samo kontrolom prirasta ili priliva stanovništva i radom. Golim Radom. Umjesto Društvenih Mreža biće neophodne Žuljevite Mreže. Kolikogod to današnjim besposlenim generacijama, rođenim u besposlici, odcuclanim besposlicom, izgledalo nevjerovatno.
• Mora se otarasiti balasta. Engleske. Turske. ISL. To su razarajući elementi. Elementi koji ne pripadaju Evropi ali ne pripadaju ni drugamo. Međuprostor.
• Mora do perfekcije dovesti svoje finansije i primorati članice da ih kontrolišu i kontrole stavljaju na uvid.
• Mora odlučiti da će uvijek biti Evropa Članica a nikada Evropa Vještačkog Sjaja.
Dabome, da je pitanje da li sadašnja generacija evrpskih lidera, Merkelova i Sarkozi, mogu da kreiraju i diktiraju tempo. Vrijeme izmiče a za novu generaciju, koje nema na vidiku, treba mnogo vremena. Bojim se da se tempo gubi sa raznim Kacinima, jer njih ima posvuda okolo, samo nas za nos štipa ovaj. U Italiji, Francuskoj i Njemačkoj se mora iznjedriti triling lidera koji će ovaj vijek pretvoriti u Vijek Evrope.
Biće teško.
