PROPAST KAPITALISTIČKE PRODUKCIJE
GM EVROPA------------10 FABRIKA-----54.000 RADNIKA------1,5 MIL. AUTOMOBILA
FIAT--------------------7 FABRIKA------52.000 RADNIKA-------2,2 MIL. AUTOMOBILA
KRAJZLER--------------28 FABRIKA-----54.000 RADNIKA------2 MIL. AUTOMOBILA
Radi se o uporednim podacima za 2008. godinu. I bez ostalih analiza, a naročito bez finansijskih pokazatelja o zaduženosti, kreditima, drugim obavezama i potraživanjima, moguće je zaključiti kako je američka autoindustrija propala.
Pošto je američka autoindustrija, pored čeličana, rudarstva i vojne industrije, temelj tamošnje produkcije, nekadašnjim rječnikom: industrijske proizvodnje, a pošto je čelik i rudarstvo odavno posrnulo samo što se to masovno ne detektuje jer se ne radi o atraktivnim sektorima za široke narodne mase, jasno je da je američka proizvodnja, stvaranaje novih vrijedenosti, a to znači i sistem na kome počiva, propala.
Manje je, dakle, bitno da je propao finansijski sistem.
Nije uzrok sveg zla u krahu velikog balona mutantnoidnih virusa finansijskih izvedenica i derivata bez pokrića i osiguranja.
Pogledajmo, detaljnije, ove autodivove.
GM Evropa, poznatiji kao Opel, decenijama je slovio kao reperna marka automobila koja se zasniva na američkoj tehnologiji i kvalitetu i njemačkoj organizaciji i produktivnosti. Sada propala majka Dženeral motorsa ne može da ga drži i nudi ga na poklon, besplatno. FIAT je decenijama slovio kao drugorazredna roba, automobili se nakon godinu, dvije ofucaju, kao stari mačak pred prvi maj ali je njegovo poslovanje bilo konstantno, bez velikih uspona i velikih padova. Iz gornjih podataka vidimo da je u predvečerje krize imao najveću produktivnost. Krajzler je decenijama marka propasti. Udruživanja, akvizicije, reorganizacije... i apsolutno odustvo uobzirene racionalnosti što se vidi i po 28 fabrika u sjevernoj Americi i Kanadi. To znači i 28 čuvarskih službi, sistema grijanja, videonadzora, računarskih centara, projektnih biroa, planerskih službi, ko zna koliko međusobnih troškova za gorivo, vrijeme i dostavu...
Sve je, naizgled, funkcionisalo dok nije pukao veliki finansijski balon.
Ali to nije tačno. Ta neobzirna i neracionalna produkcija, neadekvatna produktivnost u trouglu radnik – vrijeme – proizvod, upravo obrnuto, dovela je do finansijskog kraha.
Stoga upumpavanje para od strane države, bez obzira na to što država postaje i vlasnikom, što je moralni, istorijski i politički poraz kapitalizma, stvaranjue tzv. loših banaka okupljanjem svih finansijskih trulih žarišta, opet pod državnom zadužbinom, neće riješiti problem Krajzlerove neproduktivnosti. I neproduktivnosti na još hiljadu puta hiljadu mjesta u svim sektorima.
Fiatov direktor je nedavno izrekao suštinsku istinu: opstaće onaj proizvođač koji bude mogao proizvoditi šest miliona automobila. Uz adekvatan broj radnika i utrošak vremena.
Ne, dabome, onaj ko može privući najviše kapitala i onaj ko ima najveći skok akcija.
Zato se ne treba pretjerano uzbuđivati ako u proizvodnji, čak i u našoj oglednoj, dolazi do otpuštanja dijela radnika. To treba shvatiti kao štednju i svođenje onog trougla u najoptimalnije korelacije.
GM EVROPA------------10 FABRIKA-----54.000 RADNIKA------1,5 MIL. AUTOMOBILA
FIAT--------------------7 FABRIKA------52.000 RADNIKA-------2,2 MIL. AUTOMOBILA
KRAJZLER--------------28 FABRIKA-----54.000 RADNIKA------2 MIL. AUTOMOBILA
Radi se o uporednim podacima za 2008. godinu. I bez ostalih analiza, a naročito bez finansijskih pokazatelja o zaduženosti, kreditima, drugim obavezama i potraživanjima, moguće je zaključiti kako je američka autoindustrija propala.
Pošto je američka autoindustrija, pored čeličana, rudarstva i vojne industrije, temelj tamošnje produkcije, nekadašnjim rječnikom: industrijske proizvodnje, a pošto je čelik i rudarstvo odavno posrnulo samo što se to masovno ne detektuje jer se ne radi o atraktivnim sektorima za široke narodne mase, jasno je da je američka proizvodnja, stvaranaje novih vrijedenosti, a to znači i sistem na kome počiva, propala.
Manje je, dakle, bitno da je propao finansijski sistem.
Nije uzrok sveg zla u krahu velikog balona mutantnoidnih virusa finansijskih izvedenica i derivata bez pokrića i osiguranja.
Pogledajmo, detaljnije, ove autodivove.
GM Evropa, poznatiji kao Opel, decenijama je slovio kao reperna marka automobila koja se zasniva na američkoj tehnologiji i kvalitetu i njemačkoj organizaciji i produktivnosti. Sada propala majka Dženeral motorsa ne može da ga drži i nudi ga na poklon, besplatno. FIAT je decenijama slovio kao drugorazredna roba, automobili se nakon godinu, dvije ofucaju, kao stari mačak pred prvi maj ali je njegovo poslovanje bilo konstantno, bez velikih uspona i velikih padova. Iz gornjih podataka vidimo da je u predvečerje krize imao najveću produktivnost. Krajzler je decenijama marka propasti. Udruživanja, akvizicije, reorganizacije... i apsolutno odustvo uobzirene racionalnosti što se vidi i po 28 fabrika u sjevernoj Americi i Kanadi. To znači i 28 čuvarskih službi, sistema grijanja, videonadzora, računarskih centara, projektnih biroa, planerskih službi, ko zna koliko međusobnih troškova za gorivo, vrijeme i dostavu...
Sve je, naizgled, funkcionisalo dok nije pukao veliki finansijski balon.
Ali to nije tačno. Ta neobzirna i neracionalna produkcija, neadekvatna produktivnost u trouglu radnik – vrijeme – proizvod, upravo obrnuto, dovela je do finansijskog kraha.
Stoga upumpavanje para od strane države, bez obzira na to što država postaje i vlasnikom, što je moralni, istorijski i politički poraz kapitalizma, stvaranjue tzv. loših banaka okupljanjem svih finansijskih trulih žarišta, opet pod državnom zadužbinom, neće riješiti problem Krajzlerove neproduktivnosti. I neproduktivnosti na još hiljadu puta hiljadu mjesta u svim sektorima.
Fiatov direktor je nedavno izrekao suštinsku istinu: opstaće onaj proizvođač koji bude mogao proizvoditi šest miliona automobila. Uz adekvatan broj radnika i utrošak vremena.
Ne, dabome, onaj ko može privući najviše kapitala i onaj ko ima najveći skok akcija.
Zato se ne treba pretjerano uzbuđivati ako u proizvodnji, čak i u našoj oglednoj, dolazi do otpuštanja dijela radnika. To treba shvatiti kao štednju i svođenje onog trougla u najoptimalnije korelacije.
