KATASTROFALNA RASPRODAJA BANAKA
Onaj ko imalo razumije tokove novca u jednoj ekonomiji, investicije i strateško finansiranje, razumije da država koja je jedina odgovorna za ekonomiju i ekonomsko stanje, jer, kada je kriza, svi štrajkuju pred vladom, niko ne štrajkuje pred tržišnom ekonomijom, pred privatizacijom ili pred berzama, mora imati kompletan instrumentarij uticaja na ekonomiku – od zakonodavne i izvršne vlasti, do monetarne i regulativne u svakom pogledu. U taj spektar spada i bankarstvo.
Domaće budale u BiH, potaknute inostranim lopovima i lobistima, među prvim reformama na koje su pali jeste reforma banakrskog sektora. Poletjeli su razni kretenoidi da prodaju sve banke bilo kome. Misleći da je to reforma. Da je to uradio Zdravko Krsmanović iz Foče, ja bih rekao da u Foči još nisu sazanali da postoje banke, ali to je, među ostalim, uradio jedan progresivni demokrat i demokratski ekspert Mladen Ivanić.U prvom naletu izgledalo je da se banke prodaju bilo kome, slučajnim privatnicima. Ali nije baš bilo kome. Kasnije su banke pokupovali, u drugoj, zamaskiranoj ruci, važni igrači bližeg i daljeg dijela Evrope.
Uglavnom, BiH i Republika Srpska su ostale bez bankarstva.
Sada postoji samo komercijalno, konfekcijsko bankarstvo. Pljačkaško bankarstvo koje zarađuje na depozitima, kreditima, lizingu i na ostalim varijacijama poslovanja sa stanovništvom. Razvojno bankarstvo mora da koristi usluge tih banaka stranih gulikoža. Budžeti se takođe stokiraju u bankama stranih gulikoža. BiH godišnje gubi ogromne količine manipulativne vrijednosti budžetskog kapitala jer to što dobije kao kamatnu protivvrijednost, mrvica u o odnosu na bankarsku korist od raspolaganja novcem.
Jasno je da moralna strana bankarstva ne postoji. Isprazniće vam džep a ako ništa nemate, odnijeće vam i postavu od džepa. Zato se ne može očekivati da bilo koje banke, osim državnih, podrže privredu u ovakvim krizama kako bi se sačuvala radna mjesta.
Sada je bankarstvo veliki problem. Ne samo zbog pljačke stanovništva i dizanja kamata na već ugovorene kredite, kao što to radi proskribovana Unikredit banka. Već i zbog potencijalne opasnosti da se propast centrale bilo gdje u Evropi, prelije ovdje i unakazi nas potpuno. Osim toga, sada nema sredstava da BiH ili entitet, kupi neku banku i tako u ruke dobije važan instrument. Da smo mi budale, jasno je po tome što su sve velike evropske države pune državnih banaka, državnih telekoma, državnih fabrika automobila.
Konfekcijsko bankarstvo nije dovoljno za tržišnu ekonomiju.
U narednih deset godina ovdje mora nastati opštekorisno, da ne kažem državno ili enititetsko bankarstvo. Ili ćemo biti izbrisani kao ekonomski prostor.
Onaj ko imalo razumije tokove novca u jednoj ekonomiji, investicije i strateško finansiranje, razumije da država koja je jedina odgovorna za ekonomiju i ekonomsko stanje, jer, kada je kriza, svi štrajkuju pred vladom, niko ne štrajkuje pred tržišnom ekonomijom, pred privatizacijom ili pred berzama, mora imati kompletan instrumentarij uticaja na ekonomiku – od zakonodavne i izvršne vlasti, do monetarne i regulativne u svakom pogledu. U taj spektar spada i bankarstvo.
Domaće budale u BiH, potaknute inostranim lopovima i lobistima, među prvim reformama na koje su pali jeste reforma banakrskog sektora. Poletjeli su razni kretenoidi da prodaju sve banke bilo kome. Misleći da je to reforma. Da je to uradio Zdravko Krsmanović iz Foče, ja bih rekao da u Foči još nisu sazanali da postoje banke, ali to je, među ostalim, uradio jedan progresivni demokrat i demokratski ekspert Mladen Ivanić.U prvom naletu izgledalo je da se banke prodaju bilo kome, slučajnim privatnicima. Ali nije baš bilo kome. Kasnije su banke pokupovali, u drugoj, zamaskiranoj ruci, važni igrači bližeg i daljeg dijela Evrope.
Uglavnom, BiH i Republika Srpska su ostale bez bankarstva.
Sada postoji samo komercijalno, konfekcijsko bankarstvo. Pljačkaško bankarstvo koje zarađuje na depozitima, kreditima, lizingu i na ostalim varijacijama poslovanja sa stanovništvom. Razvojno bankarstvo mora da koristi usluge tih banaka stranih gulikoža. Budžeti se takođe stokiraju u bankama stranih gulikoža. BiH godišnje gubi ogromne količine manipulativne vrijednosti budžetskog kapitala jer to što dobije kao kamatnu protivvrijednost, mrvica u o odnosu na bankarsku korist od raspolaganja novcem.
Jasno je da moralna strana bankarstva ne postoji. Isprazniće vam džep a ako ništa nemate, odnijeće vam i postavu od džepa. Zato se ne može očekivati da bilo koje banke, osim državnih, podrže privredu u ovakvim krizama kako bi se sačuvala radna mjesta.
Sada je bankarstvo veliki problem. Ne samo zbog pljačke stanovništva i dizanja kamata na već ugovorene kredite, kao što to radi proskribovana Unikredit banka. Već i zbog potencijalne opasnosti da se propast centrale bilo gdje u Evropi, prelije ovdje i unakazi nas potpuno. Osim toga, sada nema sredstava da BiH ili entitet, kupi neku banku i tako u ruke dobije važan instrument. Da smo mi budale, jasno je po tome što su sve velike evropske države pune državnih banaka, državnih telekoma, državnih fabrika automobila.
Konfekcijsko bankarstvo nije dovoljno za tržišnu ekonomiju.
U narednih deset godina ovdje mora nastati opštekorisno, da ne kažem državno ili enititetsko bankarstvo. Ili ćemo biti izbrisani kao ekonomski prostor.
