ŠTA JE DOBRO
A ŠTA JE RAFI?
Kadgod ujutro otvorim političke oči i ne znam šta je dobro a šta loše, mogu da posegnem za nekoliko mjernih jedinica i da, obrnutim rakursom, ustanovim šta je šta.
Jedna od tih mjernih jedinica je Rafi Brčak.
Vidim da je narcisoidni Rafi, samoljubiv skoro kao Zlatko Lagumdžija, odmah pošto je postao vršilac dužnosti, izdejstvovao cijelu stranu u Avazu kako bi se predstavio u ozbiljnoj pozi službenika američke vlade koji neće da odgovori šta bi bilo kada bi mu pinudili da bude Visoki Predstavnik.
Odbio bi kao i ja što bih odbio da zaigram na Nou Kampu.
Ali, skala.
Rafi kaže da je nesretna okolnost da je Ivanić otišao iz saradnje sa SNSD-om.
To je sretna okolnost. Nakon krvave desetogodišnje borbe u opoziciji, doista nema smisla da SNSD sada za sobom vuče neke politilčke prosjake, udavače bez miraza i interesdžije kao vojska što za sobom vuče kišu, kurve i kerove. Da je PDP ostao sa SNSD, samo bi slabio opciju jer malu korist daje a veliku uzima. Maloj stranci zobnica je nezajažljiva. Stranka koja nije bila u opoziciji nema pravu predstavu o svojom veličini ili o svojoj minornosti. Ta stranka je opterećena vlastnošću kao uslovom bez kojeg se ne može. Opozicioni mandat je najbolja vakcinacija protiv vlastite nerealnosti, epohalnosti i nezamjenjivosti.
Eto vam Ivanić i PDP, kao sretna okolnost.
Kaže Rafi: četiri jedinice su nesretno skretanje trojke. Ja bih govorio o entitetima, ali eto. Dakle Prudska Trojka je govorila o tri entiteta i četvrtoj jdinici kao kompenzaciji i garanciji Bošnjacima i ne vidim šta je tu nesretno. Ovu zemlju treba da podijele njeni akteri i narodi. Ako treba, a ne prolazni krajbalkanski probisvijeti. Ako Rafi, Arbitražni tribiunal, Milošević, Holbruk... pokušao sam hodati unatrag, mogu od usranog Brčkog da prave Distrikt, zašto Hrvati od svoje zemlje ne bi mogli napraviti entitet.
Rafi laže o tome kako bi nekoliko pisama građana, u Americi, proizvelo promjene u politici ali to u BiH ne može da se dogodi iako Savjet ministar i Parlamentarna skupština ništa ne rade nakon potpisivanja SAA.
Da li državni službenik doista misli da politički sistemi i državna administracija funkcionišu na pismima građana?
I na kraju, zbog čega ovo i pišem: strah me je da Rafi ne ostane ovdje dok ne postane arheološka iskopina.
Kaže da neće otići dok se posao ne završi.
A ŠTA JE RAFI?
Kadgod ujutro otvorim političke oči i ne znam šta je dobro a šta loše, mogu da posegnem za nekoliko mjernih jedinica i da, obrnutim rakursom, ustanovim šta je šta.
Jedna od tih mjernih jedinica je Rafi Brčak.
Vidim da je narcisoidni Rafi, samoljubiv skoro kao Zlatko Lagumdžija, odmah pošto je postao vršilac dužnosti, izdejstvovao cijelu stranu u Avazu kako bi se predstavio u ozbiljnoj pozi službenika američke vlade koji neće da odgovori šta bi bilo kada bi mu pinudili da bude Visoki Predstavnik.
Odbio bi kao i ja što bih odbio da zaigram na Nou Kampu.
Ali, skala.
Rafi kaže da je nesretna okolnost da je Ivanić otišao iz saradnje sa SNSD-om.
To je sretna okolnost. Nakon krvave desetogodišnje borbe u opoziciji, doista nema smisla da SNSD sada za sobom vuče neke politilčke prosjake, udavače bez miraza i interesdžije kao vojska što za sobom vuče kišu, kurve i kerove. Da je PDP ostao sa SNSD, samo bi slabio opciju jer malu korist daje a veliku uzima. Maloj stranci zobnica je nezajažljiva. Stranka koja nije bila u opoziciji nema pravu predstavu o svojom veličini ili o svojoj minornosti. Ta stranka je opterećena vlastnošću kao uslovom bez kojeg se ne može. Opozicioni mandat je najbolja vakcinacija protiv vlastite nerealnosti, epohalnosti i nezamjenjivosti.
Eto vam Ivanić i PDP, kao sretna okolnost.
Kaže Rafi: četiri jedinice su nesretno skretanje trojke. Ja bih govorio o entitetima, ali eto. Dakle Prudska Trojka je govorila o tri entiteta i četvrtoj jdinici kao kompenzaciji i garanciji Bošnjacima i ne vidim šta je tu nesretno. Ovu zemlju treba da podijele njeni akteri i narodi. Ako treba, a ne prolazni krajbalkanski probisvijeti. Ako Rafi, Arbitražni tribiunal, Milošević, Holbruk... pokušao sam hodati unatrag, mogu od usranog Brčkog da prave Distrikt, zašto Hrvati od svoje zemlje ne bi mogli napraviti entitet.
Rafi laže o tome kako bi nekoliko pisama građana, u Americi, proizvelo promjene u politici ali to u BiH ne može da se dogodi iako Savjet ministar i Parlamentarna skupština ništa ne rade nakon potpisivanja SAA.
Da li državni službenik doista misli da politički sistemi i državna administracija funkcionišu na pismima građana?
I na kraju, zbog čega ovo i pišem: strah me je da Rafi ne ostane ovdje dok ne postane arheološka iskopina.
Kaže da neće otići dok se posao ne završi.
