NIJE PROBLEM KARADŽIĆ,
PROBLEM JE REPUBLIKA SRPSKA
U noći hapšenja Radovana Karadžića pokidane su neke od glavnih arterija i tetiva budućnosti mitskog bića Pola Bosna Pola Hercegovina.
Sarajevski bošnjački unitaristički trio, Zlatko, Haris, Tihić, stali su iza teze koju je i na engleskom i na svom jeziku, Haris Silajdžić obrazložio morbidnom konstrukcijom: Milošević je mrtav, Karadžić je uhapšen a njihov projekt je još živ. Taj projekt se takođe mora eliminisati (misli se na Republiku Srpsku a ovo nije doslovan citat).
Slično je govorio i Tihić a Lagumdžija je, pubertetski sav ushićen, govorio da nastupa vrijeme kada će se sve rijeke u BiH zvati Bosna i kada ćemo sve ukinuti, Republiku SRpsku i podijeljene škole.
Hapšenje Paljanskog Opsjenara trebalo je poslužiti pomirenju, barem u jednom istorijskom milimetru, ili smirenju u nekoj sekundi jada potomaka žrtava, ili pravdi, ako ničemu drugom.
Sada vidimo da to služi isključivo kao preambula devastacije Republike Srpske.
Kao i presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Kao što će uskoro i topljenje leda na Sjevernom polu biti razlog za ukidanje Republike Srpske.
Sarajevski vokalno-instrumentalni trio na taj način konačno kida neke veoma važne sastavne elemente budućnosti Bosne i Hercegovine. Nije opasno što je to trio. Opasno je što je to jedna, i jedina, politička koncepcija za BiH koja se generiše u bošnjačkoj sarajevskoj centrifugi.
Jasno je da BiH nema budućnost.
Dok se dočekaju nove bošnjačke političke snage kompatibilne sa realitetom novog vijeka i potrebama nove BiH, sve će propasti.
Američki profesor Stiv Mejer, s kojim se nisam složio, kao da je znao šta će reći tri ljiljana.
Tri ljiljana očito smatraju da je Radovan Karadžić samo simbol opšte krivice za genocid i agresiju koja natkriva Republiku Srpsku i sve Srbe u BiH. Stoga nije dovoljno osuditi samo Karadžića. Treba osuditi i njegov projekt, na ukidanje, i Srbe na izgon ili pobosančenje, ako već nije moguće poturčenje.
Sa saznanjem da se o nekome tako misli, i namjerava, na duge staze, nije moguće ostati u zajedničkoj kući.
PROBLEM JE REPUBLIKA SRPSKA
U noći hapšenja Radovana Karadžića pokidane su neke od glavnih arterija i tetiva budućnosti mitskog bića Pola Bosna Pola Hercegovina.
Sarajevski bošnjački unitaristički trio, Zlatko, Haris, Tihić, stali su iza teze koju je i na engleskom i na svom jeziku, Haris Silajdžić obrazložio morbidnom konstrukcijom: Milošević je mrtav, Karadžić je uhapšen a njihov projekt je još živ. Taj projekt se takođe mora eliminisati (misli se na Republiku Srpsku a ovo nije doslovan citat).
Slično je govorio i Tihić a Lagumdžija je, pubertetski sav ushićen, govorio da nastupa vrijeme kada će se sve rijeke u BiH zvati Bosna i kada ćemo sve ukinuti, Republiku SRpsku i podijeljene škole.
Hapšenje Paljanskog Opsjenara trebalo je poslužiti pomirenju, barem u jednom istorijskom milimetru, ili smirenju u nekoj sekundi jada potomaka žrtava, ili pravdi, ako ničemu drugom.
Sada vidimo da to služi isključivo kao preambula devastacije Republike Srpske.
Kao i presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Kao što će uskoro i topljenje leda na Sjevernom polu biti razlog za ukidanje Republike Srpske.
Sarajevski vokalno-instrumentalni trio na taj način konačno kida neke veoma važne sastavne elemente budućnosti Bosne i Hercegovine. Nije opasno što je to trio. Opasno je što je to jedna, i jedina, politička koncepcija za BiH koja se generiše u bošnjačkoj sarajevskoj centrifugi.
Jasno je da BiH nema budućnost.
Dok se dočekaju nove bošnjačke političke snage kompatibilne sa realitetom novog vijeka i potrebama nove BiH, sve će propasti.
Američki profesor Stiv Mejer, s kojim se nisam složio, kao da je znao šta će reći tri ljiljana.
Tri ljiljana očito smatraju da je Radovan Karadžić samo simbol opšte krivice za genocid i agresiju koja natkriva Republiku Srpsku i sve Srbe u BiH. Stoga nije dovoljno osuditi samo Karadžića. Treba osuditi i njegov projekt, na ukidanje, i Srbe na izgon ili pobosančenje, ako već nije moguće poturčenje.
Sa saznanjem da se o nekome tako misli, i namjerava, na duge staze, nije moguće ostati u zajedničkoj kući.
Нема коментара:
Постави коментар