ГЕНЕРАЛ СРПСКЕ

РАТКО МЛАДИЋ,

КРИВ ЈЕ ЈЕР ЈЕ

СТАЈАО НА ПУТУ

ДРУГОГ ЈАСЕНОВЦА

Да је за Србе у Босни и Херцеговини био предвиђен исти сценарио као за Книнеске и све Србе из Хрватске, о томе ни Историчари не требају да доказују.

Цијели пројект Распада СФРЈ, и слободарство оних који никад нису имали Државу и Слободу, већ су се увијек приклањали моћнијем, крволочнијем и оном ко тријеби Србе, покренут је и реализован како би се протјерали и истријебили Срби.

Проблем се јавио у Републици Српској, односно код Срба у БиХ.

Можда се на то односи оно што је бивши дипломата Бил Монтгомери, некидан рекао. Погрешно смо процијенили Србе.

Распад СФРЈ, Срби Овје су схватли као питање Опстанка.

Само Овдје. У Србији нису ништа схватили.

Тај Историјски Осјећај довео је до стварања Српске Демократске Странке.

Која није била дорасла Историјском Осјећају Српског Народа.

Али Војска Републике Српске, на велику срећу, јесте.

И она је заслужна за Опстанак Срба Овдје и за настанак Републике Српске. И за њено преживљавање у Дејтону.

Генерал Војске Републике Српске, Ратко Младић, више је од Генерала Војске. Он је Генерал Српске.

Пошто сам мобилисан првог новембра 91., свједок сам, земљани, рововоски, многих трансформација Бањалучког Корпуса ЈНА а онда и Војске Републике Српске.

То је огромно непосредно искуство и виђење. Јер ми је, на почетку, расклапање Калашњикова показао редовни војник ЈНА, Македонац, а на крају сам раздужио и раздијелио цијелу једну Бригаду. Да би био демобилисан пред Први Мај 1996.

Ратко Младић је од једног неартикулисаног конгломерата Есдеесовог схватања Војске и Рата, несхватања, и утицаја сваковрсних Српских Будалаша, од Аркана до Шешеља, страних и србијанских служби, конгломерата пуног шубара, кокарди, петокрака, вукова, тигрова... створио организовану Војску.

Јер је знао шта је Циљ и како се то ради.

Знао је да је Циљ Опстанак Срба Овдје.

Иначе је могао мирно да из Книна оде у Београд и бог те веселио.

Генерал Младић је највише проблема имао са Есдеесом. Он је командовао Војском која није иза себе имала Цивилну Власт.

Та Војска је морала да трпи и Есдеес и локалне Есдееслије, и Донаторе, и Швецере, и Беаре, и Милошевића, и Нато Лешинаре... и да држи огроман Фронт у коме је знало да буде, у једном дану, и сто двадесет хиљада војника у рововима, само бањалучког корпуса.

За такве услове био је потребан огроман организациони и стручни систем.

Есдеес, и Караџић, пак, чинио је све што је могао против Војске Републике Српске и Генерала Младића.

Од Септембра 93 до чувеног Караџићевог захтјева да се сваки војник ВРС изјасни да ли је за Караџића или за Младића. Што је За Стријељање. За Стријељање.

Крволочније подјеле Српскг Народа није било у Историји, од те Караџићеве.

Генерал Младић се борио и изборио са таквим Српским Елементима.

Који нису били нимало безазлени, безначајни и шумски.

Есдеес је имао више „генерала“ него Црвена Армија.

Сваки локални Есдееовац је знао како се ратује и коју коту треба ослободити.

Замјерио сам му, лично, сам са собом, што није у Санском Мосту похапсио ту булументу. Није имао храбрости. А можда је и боље да није.

То му је помогло да добије Рат против њих.

Али, рат против Хага није могао добити.

Јер су Срби унапријед били окривљени у том цијелом Пројекту Распада СФРЈ.

Стога је, Ратко Младића, данас, и убудуће, уз Гаврила Принципа.

Јер је, као и Принцип, стао на страну Слободе.

Стао је на пут Другог Јасеновца. И зато је, као и Принцип, свему свијету крив.

Какокод прође, са казном и преосталим животом, чуваће га Српска Историја.

Остаје, дабоме, горка истина да му ми нисмо могли помоћи ни мрву онога колико је он помогао нама.

ВАЛТЕР БАКИР

БРАНИ

УСТАВНИ ПОРЕДАК

Ако пријете Уставном Поретку, Територијалном Интегритету БиХ, онда ћу им ја данас одговорити, добиће конфликт, добиће Рат.

О томе је Бакир Изетбеговић извoлио срат. У Мостару, пред бившим борцима Армије БиХ.

Саборцима.

Ако се овако настави, Бакир Изетбеговић ће водити по два Рата годишње, што је много више и од Америчких Стандарда.

Осим што је смијешно и жалосно да муслимани у БиХ воде Рат, јер никад нису ратовали, увијек су се приклањали окупаторима и зликовцима, јер нису такав колективитет, ни по вјери, ни по култури, ни по обичајима, ни по историји, што је потпуно нереално данас говоритi о Рату у БиХ, јер Рат, овдје, није ствар БиХ, већ велике и широке констелације најмање у Европи, што се проблеми девастације Дејтонског Споразума не могу рјешавати Ратом и што је више немогуће, у име БиХ, ни пишати иза живице, као што је, ономад, на основу њеног неправног самопроглашења и признања, било могуће формирати тзв Армију БиХ и жртвовати мир за БиХ, спорно код Бакира Изетбеговића је једино то што он не може да говори у име БиХ. У име Уставног Поретка БиХ. У име Територијалног Интегритета БиХ.

Бакир није БиХ.

Није чак ни Босна.

Ну.

Његов квазиотомански хабитус, и његов бабин декларацијски хумус, на коме успијева његов Политички Мозгић, промовишу га у Ердогана БиХ.

То није само реална опасност по њега и БиХ, јер он својом реториком и може изазвати неке грађанске, међувјерске и међунационалне сукобе, већ је и опасност по опстанак Дејтонске БиХ. Дакле, Државне Заједнице, састављене од Републике Српске и Федерације БиХ.

Није могуће унедоглед трпити тај Отомански Тортуризам. Тај Источњачки Сулејманизам. Тај Сарајски Чадоризам.

Бакиров хумус и хабитус, нису потковани реалном политичком структуром и артикулацијом код Бошњака.

Али то не значи да не треба предузимати озбиљне и брже кораке ка Самосталности Српске.

ПРОМЈЕНАШКИ

СПОРАЗУМ

ЗА ДРЖАВНИ УДАР

У СРПСКОЈ

Да није дилеме о томе колико је Савез За Промјене попушио а колико их је Додик нагузио, Папир који је Савез За Промјене понудио, под именом Споразум о принципима политичког дјеловања, на јесењој сесији Лидера скупштинских блокова, био би озбиљан доказ Рушења Институција Републике Српске и октроисаог Државног Удара.

По Преамбули тог Папира, види се да им га је писао Странац.

Јер тај стилизам анархиста и диктатора који од краја Рата оперишу по БиХ, видљив је по оним потпуно ишчашеним формама које се намећу Српском Политичком Језику – Прихватајући..., Дужни да..., Свјесни..., Опредијељени...

Ну. Садржина је спорна.

● Етички Комитет. Који ће отклонити увредљиву комуникацију међу лидерима и политичким бауштелцима. Девет чланова. Од чега пет независних и политички неопредијељених ауторитета највишег јавног ранга из реда доказано стручних и моралних јавних радника у новинарству, грађанским неполитичким удружењима и академској заједници.

Какве Будале. Ни Церн не може пронаћи пет таквих.

А чуди ме да нису предложили по једног из ОХР, ОСЦЕ и АМАМБ.

Грубо речено. Етички Комитет је смишљен као Свјетска Антидопинг контрола, при чему се сви допингују а ми јебемо само Русе.

● Закони и одлуке у Народној Скупштини доносиће се у редовној процедури а само изузетно...

То није посао Споразума. О томе одлучује Већина у Народној Скупштини.

Не може Савез За Промјене, оваквим Споразумом, себе изједначавати са Већином.

Ово је законодавни елемент Државног Удара у Српској.

● Народна Скупштина ће одмах формирати Радну Групу (јебо вас Кардељ, оп.а.) за израду нових закона о РТРС и СРНА.

До Доношења нових закона, консензусом владајућих и опозиционих странака, договориће се привремено управљање РТРС-ом што укључује ново руководство и уређивачки тим информативно-политичког програма.

Ово је медијски елемент Државног Удара.

Вјероватно је грешком изостављена РТВБН.

Сазап жели једнак приступ државним медијима у Српској. То ће контролисати мониторингом.

То је чиста идеалистичка филозофија (јебо вас Томас Мор, оп.а.) малих пропалица у политици.

Парламантарна Демократија не познаје такво функционисање Државних Институција. У које спада Телевизија и Новинска Агенција.

Можеш да имаш простора онолико колико и у Скупштини. Не можеш се изједначити са Властима.

Осим тога, Информације су о томе шта ко ради а не о томе ко шта прича.

Власт, каквагод је, увијек нешто ради. А Опозиција, и кад је најбоља, не ради ништа.

Да би се то остварило, морају се под контролу, и апотекарску вагу, ставити сви медији. А не само Државни. Што је умоболно, дабоме.

● Закон о утврђивању поријекла имовине.

Укључујући и викендице носилаца фнкција у ЦКСКБиХ, на подручју Неума а и шире.

То је најбољи облик губљења државног, друштвеног и националног времена.

● Савјет Републике Српске. Којег чине Сазаповци из Власти у Сарајеву и Изабрани и већински Властници у Српској.

То је подмукло трпање Сазапа у Већину у Републици Српској. У Српство.

Останите са Бакиром до краја.

Његов посао би био савјетодавни а одлучивао би консензусом о координацији активности од виталног интереса за Српску.

Да би та формулација нешто значила, Сазап је требао одавно да напусти Власт у Сарајеву.

Овако, након што Иванић није дао да СНСД уђе у Власт у Сарајеву, желе, ко Пичке, да уђу у Власт у Српској.

*

Народ, који има овакву Опозицију, мораће, нажалост, још дуго љеба да једе са Властима.

ШТА УЈЕДИЊУЈЕ

БАКИРА И КОЛИНДУ

Вучић и Српска Инконтиненција.

С тим што Вучић и Српски Инконтиненцијалци не пишају подасе од болести већ од среће и подаништва.

Бакир Изетбеговић је рекао да се нада да ће БиХ, једном признати Косово.

Бакиру се, дабоме, јебе за Косово. Он се нада да ће, једном, нестати Република Српска која то сада не да. Као што је оријентисан и Политички Програм његове СДА.

Да је мој превод тачан, потврђују његове ријечи да ће се, ако Српска крене путем Каталоније, примијенити и крајње средство. Рат.

Зашто би Бакир ратова ако Српска хоће да иде.

Па. Зато што жели да је држи у БиХ док је не уништи. Њу и Србе.

Колинда, Предсједница Хрватске, у Вуковару је изјавила да ће много воде протеће Лијепим Плавим Дунавом док Хрватска и Србија постану пријатељске земље.

Србијанске Пичке то преводе као изјаву за унутрашњу употребу.

Мој превод, пак, крволочнији је.

Хрватска одбија Вучићеву Пружену Рукицу, којом се он стално хвали, у својој Луткарској Представи, чиме одбија и Србију.

То је јасна порука да Србија не спада тамо.

Бакир је Будалаш али ни Колинда није пуно луђа.

Бакир је аналфабета, бабин син насљедник, и власник вјештачког и извиканог пријатељства са Ердоганом, који у европским размјерима не значи ништа. Значи само онолико колико га уважава Путин.

Колинда је у политичком смислу, снаша са салаша. Али је њена позиција друкчија од Бакирове.

Она није Трећина у својој земљи, као што је то Бакир овдје.

Она је дошла из Брисела, из НАТО, Бакир је дошао из Подрумског Трезора.

Она виђа Трампа, и влажи се, кошто се ни један Вучићев поданик не овлажи, али иде и Путину.

Све је то Бакиру недостижно.

Али. Њих двоје су чврст тандем.

И Колинда и Бакир реагују, на самопониженост Србије, на њено непрестано скидање гаћа и спуштање цијене.

Колинда, јер има информације и изван свог салаша а Бакир инстинктивно.

Колинда, јер зна да Србија, Вучић, неће прекинути своје нуђење и понижење, ни након такве изјаве.

Бакир, јер је сигуран да Вучић не смије рећи да ће, ако Бакир такне Српску, бомбардовати Сарајево.

Те двије провинцијалне и приглупе изјаве, односно иступа, само су знак ниског државног достојанства Србије, до којег је довео Вучић.

Исто Политички Аналфабета, као и Бакир, али са осебујним репертоаром животињских реакција прве уградње.

Прва је чињеница да Србију не желе у ЕУ. Први је циљ уништење Српства, његово територијално распарчавање док не поклекну. Друга је чињеница да Србија не спада у ЕУ тврдог фашистичког језгра. У који спада и Француска. Покрет отпора је добра епизода Мирка и Славка.

Србија не спада ни по Фашизму, ни по вјери, ни по култури, ни по раду. А није никад никога ни експлоатисала, колонизовала и поробљавала.

Крајње је вријеме да се Србија преокрене.

Од Европе, и себи окрене.

ДА ЛИ ЈЕ

ЗАПЕЧАЋЕНА

СУДБИНА

СРБИЈЕ

Пласман вијести, преко Земље Србије, о томе да Њемачка види Србију у ЕУ само као распарчану, заједничке падробанске вјежбе Америчких Лешинара и 63. Падобранске, те Вучићев аранђеловачки говор, гдје је рекао ЕУ неће дозволити Србији да постане пуноправна чланица без правно обавезујућег документа на крају процеса нормализације односа са Приштином".

Правно Овавезујући Документ је још једна синтагма Бриселског Еуропејства, какве су послије Распада СФРЈ, уништиле ове народе и земљице.

Она је потпуно нејасна, намјерно, али је посве читљива у томе да је или ростфрајна Гиљотина или балегом намазана Омча.

Вучић није тако прецизно изнио неко могуће противљење, неко рјешење, неко своје одбијање.

То само значи да он прецизно ради свој посао.

Опозиција у Србији, која је потпуно раздробљена, и која је поријеклом из различитах мандата и деценија, политичком технологијом некомпатибилна, политичким потковом слабашна, не супротставља се.

Иако србијанску политичку сцену не пратим као Снајка Ција, регистровао сам само изричито и јасно опредјељење Вука Јеремића, некидан.

"Против сам приступања Србије у НАТО. Војна неутралност треба да уђе у Устав."

Из чега се може закључити да и Опозиција у Србији ради прецизно. Као и Вучић. Знају веома добро да им се неће дати аусвајс за власт, или да, барем, неће имати подршку моћних скотова.

Када се погледа Истраживање Јавног Мнијења о изборима у Београду, које је данас објавила НСПМ, логично ми је да је ће Вучић ићи на ванредне парламентарне изборе. Па ће узети још чврсте четири године. И саставити парламентарне и председничке.

А том застрашујућем сценарио сада, нити у наредних пет година, нема ко у Србији да се супротстави.

Истраживање НСПМ је такође пуно застрашујућих чињеница.

Без обзира на неке оптимистичне. Или потенцијално оптимитичне.

● 51,1% испитаника у Бгд мисли да је њихов материјални положај исти или бољи него прије четири године.

● 40% се информише са РТРС и Пинка.

● четвртина испитаника не користи Интернет а и у оних 61,9% није јасно колико је снаша које укључење компјутера сматрају Интернетом.

● 51,4% их користи Фејсбук. Твитер само 2,8%.

● 48,2% подржава улазак Србије у ЕУ.

● нејасно је како 50,1% мисли да се Београдом управља претежно лоше, 32,7% мисли да је то претежно добро  а да 50,4% мисли да је Х20 добар пројект и да би Синиша Мали побиједио, сутра, са 30,9%.

Очито је да Вучић има цијелу тепсију подршке. Они који су против, тек су танка кришка.

Ну. Од њих се не може више ни очекивати.

СНС и Вучића, чак и да нема Власт, може побиједити само Велика Политичка Странка.

А она се не може начинити компресовањем садашње конгломератне опозиције.

Што значи да је судбина Србије запечаћена.

УПРОШЋАВАЊЕ БиХ

БАКИРОМ И ДОДИКОМ,

ЧЕКАЊЕ ЈЕ ДА СЕ

СРПСКА ПОТУРЧИ

Дајте Србима времена, они ће пријећи на Ислам.

Тако размишља Отоманско Сарајево и Аустроугарски Брисел. А Савез За Промјене им је охрабрење.

Моја филозофија, пак, друкчија је.

Дајте БиХ времена, Српска ће постати Самостална.

Што се, код Срба, овдје, потурчило, потпурчило.

А што се, код муслимана, курчило, курчило се.

Зато је Бакирова прича о Рату, само сарајска прича једне Политичке Будале.

Али, један други тренд је занимљив у тој БиХ.

Кадгод неки бошњачки, муслимански, сарајски Политичар промовише неку крволочност, неки унитаризам, неку пријетњу, штета се разводњава Балансом Братства и Јединства.

Бакир и Додик један другом набацију лоптице, само да би остали на Власти и сакрили од народа да умире од глади, да је све пропало и да они могу да пљачкају и краду.

Једни то причају зато што су политички аналфабети, аматери и сљепићи код очију.

Други то причају како би опет Српској цркла крава.

Подсвјесно се сугерише да није Српске, Бакир би био ко бубица.

А БиХ не би имала никаквих проблема.

А како стоје ствари.

Бакир Изетбеговић не лупа ко Максим по дивизији, о Дану Републике, о Изборном Закону Хрвата о Рату против Српске Каталоније, само зато што је аналфабета.

Већ због тога што је у његов аналфабетизам уграђена Отоманска Аријевштина. Надмоћ. Надмјеност. Надвласност.

Он, више, себе не види као Алију. Он се види као Ердогана.

Он се тако односи не само према Додику већ и према другим бошњачким лидерима, били они вјеронационалисти, били будућаши, били грађаничари.

Додик. Ако би на том плану шта радио да би очувао своју Власт, онда би се подвукао под сукњу још Ешдауну и тадашњем Америчком Амбасадору и био на коњу.

Концепција Самосталности Српске много је шира политичка филозофија од Додиковог практицизма.

Они који објашњавају цијелу БиХ међунабацивањем тема Бакира и Додика, противници су Српске и Срба у БиХ.

Исто као и они који све несложне теме остављају по страни.

Сви они, и једни и други и Бакири, чекају да се Српска потурчи, да ископни, да пропадне, да Вучић уврне неком руку, да Високи Представник повуче, да Брисел уведе санкције.

Хрвати су стално одлагали тему равноправности у Федерацији БиХ, јер се око тога нису слагали са муслиманима.

Па гдје су доспјели.

Што се Срба и Српске тиче, под сваком Националном темом, под Дејтнском равноправношћу, под Саносталношћу Српске, увијек мора ватра да гори. А тема да лагано квркољи.

Доће вријеме да се куса.

МЛАДЕН ИВАНИЋ,

НАЈПРОМАШЕНИЈА

СРПСКА ПОЛИТИЧКА

ИНВЕСТЦИЈА

ПОСТДЕЈТОНА

Не само зато што је основао наручени и пројектовани му ПДП, квазиинтелектуалну Партију лажног прогреса, и тако обмануо људе да има прогресивне намјере, сузбио Српску Демократску Странку, тада, одвео је под димије Бакиру Изетбеговићу, послије, чиме је онемогућио Алтернативну Артикулацију у Српској, а Есенесдеу отворио пут веће ширине него што му је потребан.

Већ што је ујаловио мјесто Српског Члана Предсједништа, ујаловио Есдеес, трајно јој одстранио Српска Муда и потрошио Четири Године Српске, омогућујући Бакиру, ЈГО, да цијели мандати лита по Српској, све до отворене пријетње Ратом.

Младен Иванић се четири године у Предсједништву само гријао код шпорета.

А могао је барем јебат козу, везану испред.

Ја бих за четири године толико испровоцирао турке да би повукли милион потеза који би значили да оваква БиХ не може опстати.

Ну.

Иванић, у интервјуу за Дојче Веле каже да гарантује да БиХ може постати симпатичан модни тренд у Европи.

Риједак је Српски Будалаш који то може да изјави.

Али његов главни промашај, исказан у том Интервјуу а и иначе, није то. Већ.

● Његова вјера у јачање повјерења међу људима. Као Полититички Програм.

Повјерење Међу Људима никада у Босни и Херцеговини, том простору, није постојало нити ће постојати.

Босна и Херцеговина је велика заблаћена Ћумуруша. Која је своје људе угљенисала. Само још по неким затурима они тињају.

Људи у БиХ су црни и угљенисани од Мржње.

Инсистирати на Помирењу, значи Србе даље чинити наивним и препуштати их Ћумуруши на судбу.

За Људе БиХ, најбоље је развијати Мирно Неповјерење.

● Одлагање тема око којих се не слажемо. То је, такође, стара Иванићева политичка жабокречина.

Одлагање тема око којих се не слажемо, а не слажемо се ни око једне, ни најмање и најбезначајније, вода је на млин муслимана, Бошњака, Сарај Чадора.

Јер одложено вријеме ради за њих.

Вријеме увијек ради против Срба. Кадгод су чекали, ћутили и уздали се у суживот.

● Иванић је против Референдума о Самосталности. Јер то не би подржао нико, па ни Србија.

Србија не подржава ни своју Самосталност.

Други нико никад и нигдје неће подржати Референдум.

Нема Референдума о Самосталности који ће бити подржан и који ће је донијети.

Али. Референдум је важан Политички Корак. Важан угаоник у Политичкој и Националној Свијести.

У те три тачке сажета је сва погубност Иванића као Српској подметнутог Политичког Пројекта.

СЕНКЕ

ПРИЗНАЊА

НАД БАЛКАНОМ

Колико је Бакир Изетбеговић храбрији од Шпаније, оног Четника Рахоја и Краља Шпаније и свих потчињених Шпанија.

Мртволадно каже да ће БиХ признати Косово а Шпанија, и сви поменути, не смију ни да писну о томе.

Добро. Разумијем да ме нисте разумјели.

Мислио сам да кажем Колико је Бакир глупљи.

За Политику.

А то је насљедно.

Таки му је био и Бабо Алија.

За БиХ Жртвовао Мир.

Бакир, сада, за БиХ жртвује Признање Косово.

А онда наступа Вучић.

Исто Бакиров Класић. За Политику.

Да сам ја рекао Да Република Српска треба да буде независна, завршио бих у Хагу.

Кад ниси за оних Сто, нећеш ни за Једну.

А да ниси Бакиров Класић, рекао би то за Српску.

Ну. Треба имати Сто Муда а не Једно.

Тако Сенке Признања Круже Балканом.

Један би хтио да буде јебан а да уђе у Историју.

Други би хтио да јебе а да му не уђе.

Трећи би да држи свијећу а да не буде јебан кад она изгори.

Четврти још није ни сазнао шта се, ни гдје, одвија, ни ко је гори а ко ће бити доли.

Као крајња инвентура, могу да кажем да једино Република Српска, на Балкану, води неку смислену Националну и Државну Политику.

Ови остали, како је воде, остаће и без Јебалишта, и без Свијеће и без Јебаца.

БЕСПРИЗОРНИ

СВИЈЕТ

ПОЛИТИЧКИХ

РУШИТЕЉА

Демократија нам је донијела све. Само нам није донијела формулу доласка Навласт.

Е, у тај простор је ушла наша традиционална импровизација, сналажење, приручним средствима, на Привремено Заузетој Територији.

Јер. За нас је Демократија само ПЗТ.

До Првог Мандата, до Првог Милиона, до Првог Тала.

Нарочито се слабо, у доласку Навласт, сналази Опозиција.

А често ни Власт не зна како је ту доспјела.

У сукобу та два Незнања, Вируси Демократије мутирају до незамисливих компјутерских шаховских варијација на изненадни потез Михаила Таља.

Када сам закључио да Власт, временом, поприма лоше особине Опозиције, нисам измишљао.

Опозиција, у Српској, а и Опозиција Српској, никада није ни покушала да побиједи на Изборима. Јесте, 2014е покушала да побиједи Изборима. Па им се нешто изиванићило а нешто изјаловило.

Увијек су, између Избора, покушавали неком врстом Рушилаштва.

То је, временом, постало нешто што личи на Птичији Грип. Па прелази сад на овога сад на онога.

Тако је тим синдромом захваћена и Власт.

Грип је прешао и Дрину.

Само је веома тешко установити с које на коју страну.

Рушилаштво је, након што је постало оруђе Власти, значајно подигло своју ефикасност.

Некада је за успјешно рушење требало Сто Хиљада Људи. Сада Сто Студената.

Некада је требало Масовно Незадовољство Јавности. Сада незадовољство Сто Портала и Медија.

Некада ни Кука и Мотика нису успјеле да сруше Владику или Патријарха. Сада не треба ни Кукан и Вукан. Покушава се само са Вуканом.

Аналитика може да констатује сљедеће чињенице тог квазидеморкатског тренда.

● Што је Рушитељство беспризорније то је све у позадини организованије.

● Што је Беспризорних мање, то је Моћ позадинаца већа.

● Што су Захтјеви аморфнији, то су Циљеви јаснији.

● Што су рушитељско-медијске операције чешће, Деинституционализација је бржа.

● Рушитељство Беспризорних одговара и Опозицији и Властима. Властима даје аргумент да је Опозиција немоћна а Опозицији даје наду да ће и они, једном, тако бити моћни.

● За Рушитељство Беспризорних не требају Аргументи, Програми, Разлози, Идеологије, Слобода, Демократија и Велико Сраније.

● Много је лакше организовати и наћи, колико треба Беспризорних него Стотину оних који имају Аргументе и знају Процедуре.

Због свега анализираног и ја се прикључујем софтверу.

Мислим да би било логично, и тако у складу са традицијом, да кад се покрене Рушитељство Беспризорних, да се завршни чин изведе док Налогодавац спава.

Тако неће бити крив.

Као и што није био крив Сулејман Величанствени док су усековали Ибрахима Паргалија.

Па је владао дуго и срећно, док није црко крај Сигета.