ГЕНЕРАЛ СРПСКЕ

РАТКО МЛАДИЋ,

КРИВ ЈЕ ЈЕР ЈЕ

СТАЈАО НА ПУТУ

ДРУГОГ ЈАСЕНОВЦА

Да је за Србе у Босни и Херцеговини био предвиђен исти сценарио као за Книнеске и све Србе из Хрватске, о томе ни Историчари не требају да доказују.

Цијели пројект Распада СФРЈ, и слободарство оних који никад нису имали Државу и Слободу, већ су се увијек приклањали моћнијем, крволочнијем и оном ко тријеби Србе, покренут је и реализован како би се протјерали и истријебили Срби.

Проблем се јавио у Републици Српској, односно код Срба у БиХ.

Можда се на то односи оно што је бивши дипломата Бил Монтгомери, некидан рекао. Погрешно смо процијенили Србе.

Распад СФРЈ, Срби Овје су схватли као питање Опстанка.

Само Овдје. У Србији нису ништа схватили.

Тај Историјски Осјећај довео је до стварања Српске Демократске Странке.

Која није била дорасла Историјском Осјећају Српског Народа.

Али Војска Републике Српске, на велику срећу, јесте.

И она је заслужна за Опстанак Срба Овдје и за настанак Републике Српске. И за њено преживљавање у Дејтону.

Генерал Војске Републике Српске, Ратко Младић, више је од Генерала Војске. Он је Генерал Српске.

Пошто сам мобилисан првог новембра 91., свједок сам, земљани, рововоски, многих трансформација Бањалучког Корпуса ЈНА а онда и Војске Републике Српске.

То је огромно непосредно искуство и виђење. Јер ми је, на почетку, расклапање Калашњикова показао редовни војник ЈНА, Македонац, а на крају сам раздужио и раздијелио цијелу једну Бригаду. Да би био демобилисан пред Први Мај 1996.

Ратко Младић је од једног неартикулисаног конгломерата Есдеесовог схватања Војске и Рата, несхватања, и утицаја сваковрсних Српских Будалаша, од Аркана до Шешеља, страних и србијанских служби, конгломерата пуног шубара, кокарди, петокрака, вукова, тигрова... створио организовану Војску.

Јер је знао шта је Циљ и како се то ради.

Знао је да је Циљ Опстанак Срба Овдје.

Иначе је могао мирно да из Книна оде у Београд и бог те веселио.

Генерал Младић је највише проблема имао са Есдеесом. Он је командовао Војском која није иза себе имала Цивилну Власт.

Та Војска је морала да трпи и Есдеес и локалне Есдееслије, и Донаторе, и Швецере, и Беаре, и Милошевића, и Нато Лешинаре... и да држи огроман Фронт у коме је знало да буде, у једном дану, и сто двадесет хиљада војника у рововима, само бањалучког корпуса.

За такве услове био је потребан огроман организациони и стручни систем.

Есдеес, и Караџић, пак, чинио је све што је могао против Војске Републике Српске и Генерала Младића.

Од Септембра 93 до чувеног Караџићевог захтјева да се сваки војник ВРС изјасни да ли је за Караџића или за Младића. Што је За Стријељање. За Стријељање.

Крволочније подјеле Српскг Народа није било у Историји, од те Караџићеве.

Генерал Младић се борио и изборио са таквим Српским Елементима.

Који нису били нимало безазлени, безначајни и шумски.

Есдеес је имао више „генерала“ него Црвена Армија.

Сваки локални Есдееовац је знао како се ратује и коју коту треба ослободити.

Замјерио сам му, лично, сам са собом, што није у Санском Мосту похапсио ту булументу. Није имао храбрости. А можда је и боље да није.

То му је помогло да добије Рат против њих.

Али, рат против Хага није могао добити.

Јер су Срби унапријед били окривљени у том цијелом Пројекту Распада СФРЈ.

Стога је, Ратко Младића, данас, и убудуће, уз Гаврила Принципа.

Јер је, као и Принцип, стао на страну Слободе.

Стао је на пут Другог Јасеновца. И зато је, као и Принцип, свему свијету крив.

Какокод прође, са казном и преосталим животом, чуваће га Српска Историја.

Остаје, дабоме, горка истина да му ми нисмо могли помоћи ни мрву онога колико је он помогао нама.