РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

НИ ПО КОЈУ ЦИЈЕНУ

НЕ ВЕЗАТИ

ЗА СРБИЈУ

НИ ЗА КОСОВО

Политичка Поставка о томе да ће Српска допустити БиХ признање Косовоа кад то, и ако, учини Србија и да ће тада Република Српска поставити питање своје независности и признања, није добра ни за дневну ни за дугорочну употребу.

Читав један Анекс Пројекта Распада СФРЈ смишљен је да се помоћу Србије кажњавају, протјерују и окривљују Срби које се није могло очистити Ратом.

Зато је Србија титлована као Агресор и у Хрватској, и у БиХ, и на Косову.

Зато Србију криве за непостојећи Геноцид у Сребреници.

Зато Србији вежу за врат Генерала Младића.

Зато, непрестано, и данас, из Сарајева, а и около, бубњају да Вучић и Србија треба да уразуме Српску, да је одврате од Самосталности, од Референдума, од Сецесије.

То је и јесте ефикасан сценарио.

Довољно је у Београду инсталирати некога ко непрестано сере о Будућности, ко није ни за тугу ни за радост, ко нити смрди нити мирише, ко није ништа али није ни Националист а ко је довољно пожудан за Влашћу и Моћи, и, онда га, их, непрестано тетошити и уцјењивати.

Претпоставимо да Србија призна Косово. Мада, са оваквом политиком у Београду, не треба пуно претпостављати.

То би била врхунска замка за Српску.

Само би се чекао неки једнострани потез, нека масовна активност да се активирају Тектонска Овлаштења и да се поништи Република Српска у својој Дејтонској Државности.

Русија, дабоме, неће ратовати на Балкану због Српске. А Србија би ћутала, кад је већ дошла до стања Признања Косова.

Таква замка је била и у вријеме Бомбардовања Србије/СРЈ.

Да је Српска подузела било шта, само би се дио товара изручио на ову страну Дрине.

А Ешдауни би је пребрисали гумицом и прекрижили упљуваном мастиљавом оловком. Незашиљеном.

Република Српска треба пустити Србију да се кува у свом Вучићу. Не помињати ни Косово, ни присаједињење, ни границе.

Потребно је плански, сваког дана, радити на Атрофирању БиХ.

Па кад се прозор разбије, једног дана, кобива дјетиње наивно, изјавиш Само се.