РУКОВОДСТВО

ЕСДЕЕСА

САРАЈЕВОМ,

ЧЛАНСТВО

ШУМОМ

Сто пута би било боље да је Српска Демократска Странка сама у Опозицији. А Властима би било неколико пута теже.

Савез За Промјене је аранжман за јаловљење Опозиционости код Срба. То је продукт технолошког парка који обухвата Сарај Чадор и Морин Деку.

Тај аранжман одређује мјесто Опозицији, у Сарајеву, и Циљеве, Додика.

Опозиција се, тако, не бори против Власти. Она се бори против Додика. И у тој борби су већ толико ослијепили да се неће смирити док га не побратиме са Кимом.

Додик, међутим, није СНСД и није Власт.

И СНСД и Власт су много шири и много јачи феномени од Додика.

Мада их Додик, Сарај Чадор, Амбаадор Деку и Опозицију, успјешније јебе.

Српска Демократска Странка, доживјела је тешке унутрашње поразе који су се очитовали у двадесет изгубљених Општина и у двадесет изгубљених Лидера.

Али. То је само врх Говеденог Бријега.

Пристајање Руководства Есдееса на Аранжман, са Педепеашким Руководством, прије свега, учинио је да Говедарица и његова Сарај Свита, и Бореновић, немају више подршку бирачког тијела те двије странке.

У тој неподршци, на штети је Есдеес. Јер Педепе има свој стабилан квазиинтелектуални умишљени монолит бирача.

Говедарица и Бореновић су створли ситуаицју да се ослањају само на Бираче, и Јавност, који су против Додика.

Проблем је у томе што сви ти Противници не излазе на изборе и што нису сви гласачи ни Есдееса ни Педепеа.

То је јалова подршка.

Као и подршка испод Амбасадор Деке.

Ако Бирачи Есдееса не покажу меко срце, па сљедеће године гласају за мили и драги Есдеес, без обзира шта им раде Говедарица и Сарај Свита, отићи ће са гласовима за оних двадесет Лидера који су отишли, или отјерани, из Есдееса.

То су гласови Градишке. То су гласови Тадића, којих је било триста хиљада. За које можемо рећи и ово и оно. Али да је ту дио и његових. За Стеванадићем.

А они који су Против Додика.

Њима се, углавном јебе за Говедарицу и Бореновића.

НЕДОСТОЈНИ

ПРОМЈЕНОМУЧЕНИЦИ

И СЗП, АГЕНЦИЈА

ЗА ПРЕДИЗБОРНЕ

КАМПАЊЕ

ДОДИКА МИЛОРАДА

Вучић цитира Вебера а Савез За Промјене Васића.

Е, јесте нашли цитате у којима ћете се Богу молит.

Ну. Није ни то најгоре што им се могло догодити.

Савез За Промјене је јуче и ноћас, одиграо, пред Додиком, још један Трбушњак из своје велике представе 1001 Грешка.

Та цијела Представа није требала ни Властима ни Опозицији.

Власти су, Додик, несмотрено иницирали Референдум о Наметнутој Суданији БиХ, након што су пропустиле прилику и подвиле реп пред Структуралним  Дијалогом. Струкуралним.

Сада се ситуација промијенила и тај Референдум не би изборио пласман у Лигу Шампиона. Имао би исти резултат као и онај о Деветом Јануару.

Власти су одлучиле да то одложе, пониште, повуку.

Опозицију, међутим, нико није тјерао да и она повуче. А она га је, јуче и ноћас, повукла како Сиротановић никад није.

Опозиција је требала да пусти да то мирно прође и једном изјавом пропрати.

Али. Неда Власт Мира. Љубав за Власт.

Савез За Промјене је, послије Надувавања Пишће, желио да покаже Озбиљност, Велику Политику и Строгоћу.

Они су били против тог Референдума. Нису били за Референдум а онда су се, когладансрат, сјетили да тјерају Власт на Референдум.

Ако мисле да ће им то код Бирача бити плус, онда их молим да ме више не цитирају, јер ништа не разумију.

Толико су се унеопрезили да су звали Додика у Народну Скупштину. Ко онај миш, кад попије Нуладвичицу Шљиве, па излети из Рупе. Ђе она Маца, да ја јебем Мацу.

Тако су, Мученици, организовали Додику Савршен Предизборни Скуп.

Да сам имао такву Агеницју за кампање, СНСД би увијек узимао 60%.

Додик је, пак вратио филм уназад десетак година, када је био у најбољим митингашким данима.

И сасуо им у Јавност сву ретроспективу њихових грешака.

Показао им да су Бореновић и Говедарица само нужна замјена за Иванића и Босића. А Чавић није смио да говори док Додик није отишао из Скупштинске Сале.

Додуше, показао им је Додик и да посланички мозаик Власти није баш убједљив. Критерији за кандидовање су ујаловљени, посланичка уста заливена гипсом и плавом глином.

Углавном, Савез За Промјене се од овога неће опоравити а СНСД то неће, ни изблиза, у тој мјери, искористити.

НАПАДИ

НА ВЛАДИКУ ГРИГОРИЈА

ЗНАК СУ

ОКУПИРАНЕ

СПЦ

Јер су неки њени дијелови остали политички непокорени.

С тим што овдје Православну Цркву у Херцеговини не треба гледати само као садашњег Владику Григорија. Већ почети од Владике Атанасија и узети у обзир континуитет.

Недавни избори и постављења у СПЦ показали су одређени мозаик који је прилично синхронизован са политички потлаченим Врхом СПЦ.

Али то не значи да ће напади на Патријарха Иринеја престати. Они ће се наставити, као технологија држања у подгријаној тави.

СПЦ има дугу традицију Политичке Потлачености. Још у Социјализму. За то их не треба кривити јер се том Соцреализму, у његовим најбољим данима, није могло одупријети. Али им треба замјерити. Јер ни такав Социјализам није забрањивао славе, крштења, црквену проповијед. Довољно је било да на сваком том догађају буде један Удбаш. А ви радите свој посао.

Уосталом. Ја сам крштен педесет друге.

СПЦ у својим одредишним потпорњима има правило да поштује Власт. Што је на неки начин и коректно. Ми не учествујемо у том процесу, ви преузимате кривицу пред собом и пред другима које поштујете. Ми то уважавамо са стране.

Опасно је када Власт, као сада у Србији, крене даље од тога. Црква нема инструменте за ту политичку борбу. Као што власт не умије да кади.

Властима је сада лакше него у Социјализму. И СПЦ је попримила неке гљивце општедруштвених кретања. И много је рањивија него у Социјализму. А Власт много јеноличнија и безочнија.

Извјесни БНебојша Вукановић, један од израслијих Шукаловаца на нашој, и Сарајској, Јавној Сцени, већ мјесецима напада на Владику Григорија.

Јуче, прекјуче, обзнанио је да је послао писмо Патријарху Иринеју са приједлогом да смијени Господина Дурића, јер он не признаје да је Григорије Владика нити да је Владика Григорије. Он је, Вукартоломеј, имао и приједлоге ко би требао да наслиједи Григорија.

Писмо је, каже Слободној Босни, послао Патријарху, Синоду и свим Владикама.

Поред тога што се кандидодаво за Градоначелника Требиња, ово је његов, Вукановићев још већи узлет на ранг листи Шукаловаца.

А то се може објаснити само његовом употребом од стране неких фактора.

Неколико их је у игри.

Власт Србије. Службаштво. СПЦ.

Најизгледнија је нека комбинација. Из три у један, два за један.

Углавном. Почело је са оптужбама како Григорије истјерује Србе из неког собичка у Дубровнику. Па је дошло до напада на Патријарха. То му је вјероватно била опомена. Гдје га је Вукановић оквалификовао као недостојног. Па сад, од Недостојника, тражи да смијени Григорија. Или барем Владику.

Власт Србије не може пријећи преко неких Црквених Мишљења у Херцеговини. То је квалификује за кајасисту над Вукановићем.

Службинчад увијек ради за сваког помало. И за сваког имају исти обраћај. Тако је, Шефе. Што значи да спектар може да буде од блаћења СПЦ, за рачун Запада, до чишћења терена за Политичке Одлуке, за рачун Власти.

Сумњиво је да Слободна Босна, Старо Службоношче, даје простор Вукановићу.

Као и то да је нападе на Григорија, годинама водио Васковић, шаљући га у Америку и извикивањем губитака мјеста на која Григорије није био кандидован нити се кандидовао.

Григорија сада, јавно, нема ко да брани.

Али је јасно да има подршку Свештенства и Вјерништва у цијелом свом подручју.

Да не би остао утисак да све знам а ништа не кажем рећи ћу да Тема, Циљ и Фронт, није Владика Григорије.

Већ Косово.

Познато је да Атанасије и Григорије имају угаони, српски и караулски став о Косову. Као о Колијевци. Можеш да идеш Преко Земље Србије али не можеш да Одеш Са Косова и Метохије. И да га даш. Да га се одрекнеш. И да тај став нису изљуљали у некој келији мрачног и гладног самостана у пећинама, већ у садејству са Свештенством и Вјерништвом Старе Херцеговине. Српске Херцеговине.

Ту је и, као много мањи циљ, одвајање Григорија од Додика, од Власти Српске, боље речено. Или одвајање Додика од Григорија.

Дакле. Власт Србије Косову спрема још једно, крајње Зло.

Зато дивља мали мали међед херцеговачког камењара. Зато добија право, да се, као неко кога гони Суд, као преносника шугавих сувариних пара, или као идеолога отмица, обраћа цијелом Столу Српске Православне Цркве.

То није никакав корак у небо Вукановића.

То је само знак да је СПЦ толико подишла Властима у Србији.

МАРГИНАЛЦИ,

СТЈЕНИЦЕ

И ГЛИСТЕ

Извјесни Адам Шукало, Дарко Миличић Посланичког НБА Драфта Павића, а и Додика, који је у Народну Скупштину Републике Српске ушао са 260 гласова, колико ја имам у Дебељацима, ЗП Врбања, дао је своје очигледеније сарајској Телевизији ТВ1.

Нема шта се ту није набацало. И насрало. Ко на Ђубар иза штале.

Нема ништа за поменути.

Дабоме, одмах је шире изводе пренијела Сиенен Семберија.

Нема ни ту ништа за поменути.

Занимљив је само један општи тренд који на јавну и политичку сцену лансира актере видокруга маргиналаца, крвопијства стјеница и потенцијала кишне глисте.

Такви Шукаловци преплављују Јавност и Политику, они су сада већ натполовично заступљени у Презенту и Одлучивању.

Они су у Медијима, они су на челу Политичких Странака, они су сарадници Важних Амбасада и Свјетских Сила, онми су Мехмед Паше у Сарају.

Ти су људи без икакве заслуге у својој Зобници, без кредибилитета. Они, чак нису успјели ништа у животи, и приватном и јавном и политичком, ни засрати. Јер ништа нису ни радили.

Тако смо дошли у ситуацију да Одборник из Градишке говори о Српској, у Сарајеву, о Властима Српске, о томе шта треба да ради Сарајево...

И дотле да то БНТВ нашироко цитира. Поред толико живих достојних и паметних Сембераца.

Друга Српска Несрећа је у томе што сав тај Маргиналијум живи свој паралелни живот у Сарајеву. И што представља Републику Српску.

Цијела Српска се игнорише. Осим кад је неко зло или прљавштина у питању.

Ну. Није крив само Шукало 260.

Криви су и они који су деценије политике стрпали у гузицу.

Сва погубност једног потеза. Стављања Никоговића на Компензацијску листу.

А иза сваког таквог Маригналца стоји нечија компензациона грешка.

КАКО

ПОБИЈЕДИТИ

ВУЧИЋА

Никако. Мада ја знам. Али би требало Десет Тешких Година.

Морам да признам да ми је досадно писати о Вучићу. Мени, као Политичком Технологу, све је јасно. А што се тиче самог Вучића, и много отприје, док смо оба били министри информација. Но се уздам, можда ће неко прочитати, па ће нечему користити

Синоћ је Србија била у Хистерији. Емитован је интервју извјесне Бранкице и Нашег Ацике.

Дабоме да то нисам гледао али се из те Хистерије, коликогод интернетски узорак био мали, може још понешто и закључити. Барем појаснити.

Прво. Бранкица није новинар. Није свако новинар ко прави интервјуе са јавним личностима. Она је Медијски Продук Запада. Запад овдје наметне систем у коме се омогући Криминал и Корупуција, Приоватизација, Јавне Набавке..., а онда плаћа Медије и Опозицију да о томе пишу и причају. И праве Јетрвску Политику. Умјесто Националне. То је наопака пастеризација НДД Сфере. Уништавање.

Бранкица је дакле, не у буквалном смислу, плаћени, наручени, Новинар. Није Политички Новинар. Тиме је дисквалификована да разговара са Вучићем.

Вучић је Предсједник Србије коме то није довољно.

У Србији не само да више не смије неки Новинар да разговара са Вучићем, како би требало, него више нема ни ко.

Ако низбогчега, због тога што Вучић има огроман неханизам којим може да стерилише све.

Као што је снимање Интервјуа па накнадно објављивање.

Он, да може, снимио би утакмицуи Реала и Барсе, па, у уторак, објавио снимак. Онако како одговара му, Публици Парова, Звезда Гранда и Жедницима Певачице Са Насипа.

Не учествујући са Вучићем, у Јавности се може стећи утисак да је огромна већина против њега и његове Власти. А много је и опозиционих пунктова. А и Странци Усранци дижу ногицу и запишавају. Има медија који стварно или кобива, раде да му одмогну или да га еродирају.

Ну.

Све је то Политички Аморфијум. Аморна опијеност противљењем Вучићу.

Без икаквог интегрисаног ефекта.

Као што није могуће интегрисати Опозицију, чак ни за Београд, тако није могуће интегрисати ни друге Актере Јавности. Твитераше. Блогере. Интелектуалце.

Против Политичара на Власти може да се бори и избори само Велика Политичка Странка.

Шта је прво урадио Вучић. Или. Шта је прво урађено за Вучића.

Преотети су Радикали и премазани јуполом.

Зато што су Велика Политичка Странка.

То што сада, као СНС, нису, то нема везе са овим што анализирам.

Вучић је, Николић, могао да побиједи Тадића, чак и тако анемичног Тадића, чији ДС је био мјехур од чланства, могао да побиједи само Великом Политичком Странком.

Велика Политичка Странка интегрише масовно појединачно незадовољство. ВПС има механизам који може да парира Владаревом Механизму Избора. И да парира његовом Механизму уопште. ВПС улијева спасоносну дозу страха од свакодневног Пушења Вођи. И тиме слаби његов штит.

Зато Велика Политичка Странка мора да се зове Србија, Србија 21. Српска Србија.

То је једини Политички Програм који може да окупи велико чланство. И то се не може изградити без Десет Година. Јер је скоро пола већ појео Вучић.

Али. Ово моје неће пити воде.

СНСД већ петнаест година оставља наук Опозицији у Српској шта и како треба да раде. И они опет, шаљу Бранкице на Додика.

Има ствари које знаш, које су очигледне а којима никог никад не можеш научити.

Велика Политичка Странка је Кинески Зид.

ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА

СУ БИТАН ЕКОНОМСКИ

СЕГМЕНТ КОЈИ СЕ

ОЗНАЧАВА

КАО ЈАВАШЛУК

Прво нисмо имали ништа а онда су дошли Нијемци и уништили нам све.

Тако је било и послије Нијемаца.

Прво је дошла Приватизација и уништила све. А онда су се појавила Јавна Предузећа и уништила оно што је остало.

Ми, на Балкану, не знамо двије ствари.

Не знамо да нас јебу. И не знамо да уживамо у томе.

Увијек гледамо у погрешног куроњу и уживамо у сношају који није наш.

Тако смо се разлетили по Сфрјишту. У рушењу те јадне, некад добре земље, мајке социјалстичке, спаситељице сиротињске, створитељице и незаслуженх нација...

Кад смо то успјешно завршили, борећи се, онако успут, против Бугара, јер свако има своје Бугаре у глави, схватили смо да смо остали голе гузице. Само са једном великом Рупом на њојзи.

Да не би пали у депресију, одмах су Странци Усранци донијели пограме, овлаштња, европске стандраде...

И наметнули Приватизацију.

Приватизација је кад узмеш нешто Државно, нешто Друштвено, нешто Социјалистичко, и набијеш то на Битеф.

А, истовремено су Државну Својину, која се није могла приватизовати, прогласили Јавном. То, као што сви знамо, значи Курвањском.

Плебс, који је здушно подржао Приватизацију, а тај исти Плебс, није никад ништа имао приватно осим Стјадина на Кредит, и евентуално Викендицу грађену кредитима Зеленог Плана, није имао појма шта су Јавна Предузећа.

Али је имао појма сваки крајпуташ, провинцијалац, лажњак, кадров, кудров, шаров, који је похрлио да заузме мјеста у цијелом том Сектору Јавашлука.

Политичке Странке, којих нема, и које нису успјеле да изграде унутрашње демократије, процедуралије и критеријуме, па то нису могле ни у Друштву којим владају, подржале су тај Шљам.

Сад је оно Голо Дупе дошло до Голог Зида. А он ладан, Сунце Ти Јебем.

Ну.

Још увијекк није касно да Власт, укључујући Политичке Странке које то јесу и Политичке Странке које то нису, пљуне у шаке и изгради критеријуме јавног послеништва. Успостави Процедуралије. Јавна Предузећа прогласи Државним. И заснује Контролу тих Предузећа. Која ће бити гора и прописно окрутнија него према мрском непријатељу. Мислим, Приватнику.

То је стратешка ствар.

Прво. Мора се сачуати ово што још имамо. Друго. То може постати костур Економије, без обзира што овдје нема ни Ж од Економије. Треће. То ће помоћи Здравом Приватном Сектру. Оним ријетким самониклицама а не онима који су јамили, похапали и зграде изградили.

За све то није потребно никакво знање.

Али Власт, а о Опозицији да не причам, нема најбитније што је потребно. Свијест о Држави и њеном конструкту.

ЧОВЕК КОЈИ СРБИЈУ

СТАЛНО ДРЖИ

ПРЕД ИЗБОРНИМ

СТРЕЉАЧКИМ

СТРОЈЕМ

Да не буде ово хвалоспев Александру Вучићу, да је пронашао технологију за Perpetuum Mobile Власти и да не мора ништа да ради осим да иде на Изборе, одмах ћу рећи да је то последица Политичког Личног Оболења.

Александар Вучић је самосвесни некапацитирани, за Политику и Владавину, Политички Аутист који ту своју самоспознату бољку, прикрива и лечи радећи управо оно за шта није и што не уме.

Из тог ПЛО потекла је потреба за Перманентним Изборима.

Александар Вучић Изборима лечи своје потребе и прикрива своје неспособности. Из тих болести проистекла је и Кооперативност, Капитулантство, Параповесност и Саможртвеност.

Александар Вучић се неће смирити док не успостави систем да Избори у Србији буду чести као и Ванредне Конференције за Медије.

Ипак. То лечење ПЛО, мали је и за Србију небитан ефект. Да није неколико Нус Појава, које темељно уништавају Државу и Нацију.

● Стални Избори одузимају Бирачима, и Србији, њихову основну вредност. Бирање. Бирачи постају Публика Парова. Аморфна Руља. Која Изборе гледа са стране. А Изборни посао обављају Апаратуре Поданика. У шта спадају и Улизице, Купљеници, Уцењени и Лаковерни. А нарочито они који никад не излазе на Изборе.

● Стални Избори избијају из руку и оно мало Опозиције, две ствари. Компас и Време. Они не могу да се снађу, да се организују. А ако би могли и умели, они немају времена за то.

● Догађа се процес Аполитизације Србије, коликогод медији, група Вуву Мана, Вучић, Вулин, Маја, Ана, сварали илузију Политичког Живота. Народ се масовно сели под Парове, ТЛЗП, Пинкове Звезде...

● Потпуно уништење Политичке Артикулације. Александар Вучић на овај начин уништава и своју Странку, Николићеву, коју је овај отео од Шешеља, за играчку коју је Дете Ацо преузело и не пушта. Али уништава и друге Странке. СПС више није Политичка Странка. Политичка Странка која не уме да буде у Опозицији, и да расте, није Странка. Исти случај је и са Српском Демократскм Странком у Српској. Али из других разлога.

● Дезоријентација, уништење, капитулација, предаја Србије. То ће, на крају, бити Резултат суманутих Избора.

А Вучић. Вучић неће отићи у Историју, као што силно жели. Остаће олињао и јадан, ко куче око ровова, кад се Војска повуче.

Само што ће се, у овом несретном и национално и државно погубном случају, повући Србија.

ЗАШТО САРАЈЕВО

МИСЛИ ДА СЕ БиХ

ПРАВИ ИЗ САРАЈЕВА

Денис Бећировић, посланик у Представничком Дому ПС БиХ, кога, не случајно и не са грешком, као и остале, титулирају као Државни Парламент, иначе, један од остатака Распада Алатка Лагумџије, жестоко је напао Хрватску.

Јер је потписала Протокол са мањим Беха Ентитетом а то не може јер је БиХ Држава и не имај друге Државе до БиХ.

Ради се о снабдијевању плином Рафинерије у Броду.

Прво. То непрестано називање ПС БиХ, Државним Парламентом није грешка већ је тенденција да се и преко тога, као и преко многих других нетачности и неуставности, прави Држава на силу.

У БиХ не постоји ништа Државно.

Јер. БиХ и није Држава.

Она је, по Уставу, скуп посве различитих Простора, разних нивоа организованости и државности. Састављена, дакле, од Државе Републике Српске и Државе Федерације БиХ.

Једињење једне Централизоване Државе и једне Федерације.

Та скала, тако разуђена и подијељена, од Дистрикта и Жупаније, до Државе Српске, темељно онемогућава БиХ да буде Држава.

И да се, чак, тако зове.

Бећировић тражи да се Хрватска о том Протоколу очитује. Да одмах то поништи. Да објави шта је Колинда договорила са Русијом. Иза леђа БиХ. Државе.

Бећировић, као и цијели Сарајевски Политички Круг, мисли да је Држава у Сарајеву. Да се из Сарајева прави Држава. Да је довољно да они мисле да су у Држави и да она одмах постоји.

Тај чадорлук отоманске провенијенције, не спада у европско насљеђе државе и права, у трећи миленијум. Спада у нека друга подручја која нећу да иментујем, да се неби осјећала повријеђеним.

Бећировић Денисе, не дирај туђе пенисе.

ДА ЛИ ДА ЖУДИМО

ЕВРОПИ КОЈА СЕ

ТАКО ОДНОСИ

ПРЕМА КАТАЛОНИЈИ

При чему је Каталонија Каталонија, није, дакле, неки Српски Злочиначки Испрдак на Балкану, како и Српску и Србију третирају Хојтови, Скотови и Двије Америчке Амбасаде.

И није настала на тобожњем Злочину и Геноциду, како тепају Српској.

Треба да знамо да када Српска уђе у ЕУ, остаће у БиХ док Срби овдје не изумру, док их не растјерају и док не нестану. А дотле ће се Унитаристима и Централистима допушати да према Српској раде шта пожеле.

Сарајево ће се претворити у Рахојево.

Економски аспект је још суморнији.

Али је, овај слободарски, демократски, цивилизацијски, пресуднији.

Некад је у тој Европи био Зола са Оптужујем.

Некад су и ти Шпански Краљеви реаговали на хапшење невиних и виђених Срба у тзв Велеиздајничком Процесу, овдје.

Данас, у ЕУ, трећемиленијском пројекту Интеграција, Стандарда и Тржишта, нико не реагује на права једног вишестољетног Народа и Подручја, на вољу да своју Земљу, Каталонију, претвори у Државу, као што су то учинили Данци, Французи, Бугари, Луксембуржани.

Њихова воља, Референдум, означена је као Побуна.

Њима је тај Референдум силом гушен. А још силније ће бити угушени Избори које им је прописао Мадрид.

Брисел, та Мртвачница Слободе и Демократије, ЕУ, дакле, само се удостојила да понуди азил политичким функционерима Каталоније.

Ни на Дијалогу нису инсистирали.

Так Брисел, та ЕУ, која прописује колико мауна може бити тања од просјечног Курчића Еуропљанина и Интелектуалца, а колико краћа, нема никакав глас, а камоли пропис, о Праву Народа.

Српска и Србија, кад се опредјељују за ЕУ, треба да знају да из Сумрака иду у Црну Ноћ.

ОГЛАСНА СЛИКА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ:

КУПУЈЕМО КОСУ,

РУШИМО РЕЖИМ,

ТРАЖИМО ПРОБОСАНЦЕ

Вијести.ба су, за интервју, пронашле нову будалу а није Србин.

Извјесни проф. Сенадин Лавић, изнио је низ небулоза о Босни, о Меморандуму, о Србији, о Човићу, Додику дабоме, што је социополитички такође занимљиво, јер се ради о млађем чојеку академске украсне оплате, па је то добар примјер за анализу хаоса који влада у бошњачким, муслиманским, сарајским, главушама политичког напонског напајања једносмјерном струјом.

Али је изнио и идеју о стварању Пробосанске Коалиције у ентитету рс.

Тако он, отомански и бриселски, широко, назива Републику Српску.

Г. Лавић је устврдио Nama je sasvim jasno da će se budućnost Bosne određivati prema snazi probosanske koalicije u Banjoj Luci i njene povezanosti s drugim regijama Bosne. Stoga je nužno osmisliti cjelokupan projekt probosanske politike u entitetu “rs” .

Та Сарајска Отоманска Свијест, дакле, стоји у мјесту. Стоји на позицијама Отоманске Империје која је овдје владала помоћу Потурица.

И, након толико вијекова, није се помакла даље од Хаџића.

Та Самоаутираност из Времена и Вакта, та Самоампутација од Свијета и Вијека, та Самоуколијенченост Босном, као нечим што обухвата Сунчев Систем, друге Галаксије и још сепет свјетлосних година, од овдашњих муслимана чини најзатуцанији популацијски сегмент Европе.

Вуче их назад. Јер су они, у вријеме те труле и смрдљиве отоманске Империје, били Чаршијска Раја.

А, данас су, затрапљени по ћумезима, сокацима и предсарајским насеобинама.

И у интелектуалном, и у егзистенцијском, и у политичком, и у националном смислу.

Јер им судбину кроје Деклалије, Избакири, Ефцерићи Главићи...

Пробосанска Политика, на коју је, и гујицом и главушом, насјео Есдеес, Српска Демократска Странка, а коју је тако иментовао Декан Факултета Политичких Наука у Сарају, очито је параинтелектуални пројект. То је дато у руке том слоју јер се знало да Бакир нема талента за тако нешто.

И пошто је сваком јасно да се у Политици, разликује Будала и Гола Будала.

Есдеес је, пак, непромишљено, За Шаку Шупка, на сарајској каквој фотељици и поред синијице, ушао у тај воз.

Чиме је повећао апетите Сараја.

Г. Лавић само отворено прича о томе.

А паметнији, подмуклији и крволочнији раде на томе.

Иако ба.проф није рекао које би странке и партије, и братије, ушле у ту Пробосанску Коалицију ентитета рс, јасно је да се рачуна на Есдеес.

Који би окупио сву осталу политичку трину и кучину и преузео Власт у Српској.

Пошто се њихово учешће у Власти у Сарају није показало довољно продуктивним.

Ако немаш Политичке Памети, мораш имати Национални Осјећај.

Српска Демократска Странка се, нажалост, довела у ситуацију да нема ни једно ни друго.

И то јесте реална опасност по Републику Српску.

Али јошп увијек није предност Босне Г. Лавића и буљука.

ГЛУМАЧКА

АКАДЕМИЈА

АМЕРИЧКЕ

АМБАСАДЕ

У БиХ

Морин Кормак, Амамбица у БиХ, наставља свој Шоу који траје откако је дошла овдје.

Она се у томе, донекле, разликује од претходника у Америчкој Амбасади, од којих су неки и падајући у несвијест, покушавали да барем глуме Дипломате.

Морин Кормак Глуми Луду Марту, Радио Милеву, Сеоску Распуштеницу која нема ни кучета ни мачета, нема обавеза ни према коме, па по селу ради и прича шта јој падне напамет.

Иступ око Суда и Тужилаштва БиХ, односно око провјера Ратних Прошлости тих унитароидних бошњачконајмљених наказњака, и интервјуисано њено објашњење, само су наставак тог Кормак Амријалитија.

Она у интервјуу објашњава да су и Амб и Адм за Дејтонски Споразум, да поштују БиХ, Ентитете и Дистрикт, и да су за Владавину Права.

За ту глумачку тачку требала би да добије Оскара Надреалиста.

Ствари стоје другачије.

► Америчка Амбасада у БиХ увијек је много више подржавала централну, унитаристичку, сарајевску власт, него Републику Српску или било који други елемент у Дејтонској БиХ.

► Амамб је увијек стопута више подржавала недејстонске, неуставне, нелегалне, институције у БиХ, него, рецимо, Владу Републике Српске.

► Амамб је увијек подржавала само Бошњачки Политички Фактор.

► Амамб је увијек, у Српској, подржавала Опозицију. Држећи је за муда иако је ријеч о Овци Јаловици.

► Амамб је увијек притискала, терорисала и депресирала, Српске Политичаре у БиХ. Заборавили су сви кадјеикад Живко Радишић јавно протестовао против такве политике. Радишић, који није ни сличан Додику.

► Амамб је увијек радила на склањању са политичке сцене српских актера. Почевши од Караџића па на овамо, до ситних риба.

Ствари стоје другачију и у самом темељу.

Општи Оквирни Споразум За Мир, није Амерички Споразум. Није Амерички Диктат. Није Америчка Дједовина.

Дејтонски Споразум је власништво Пет Великих Сила.

БиХ, а нарочито Српска, није Америчка Колонија. Није Амерички Протекторат.

И зато Америчка Амбасада и Распуштеница треба да промијене своје понашање.

Имају оправдање у Трамповој поруци да се Америка више неће мијешати у унутрашње послове других земаља.

А, колико знам, Српска нема Атомску Бомбу и не испаљује ракете у Јадран.