РИЈАЛИТИЗАЦИЈА

ПОЛИТИКЕ

И УМА

Један од индивидуалних апсурда свакако је и ситуација у којој се бавимо све нижим и приземнијим темама а наша, појединачна, свијест о важности расте, иде у супротном смјеру.

То је најбољи пут за разарање Нације Државе Друшва, НДД Сфере.

Уз, истовремено, убијање у појам сваког појединца, његово обезвређивање и свођење на безличну, неважну и непотребну јединку.

Један твитераш данас написа Јебеш Државу у којој је Breaking News то што премијер не иде на неку утакмицу.

Мисли се на Србију и на Вучића.

Овдје, у Републици Српској, гранулација Јавног Ума убрзано стиже оне параметре које је Србија одавно достигла.

То сегментирање Јавног Ума, уз дисперзију нереалне и лажне важности сваком појединачном, програмиран је процес.

Лажи почињу од Лажне Државе. Босне и Херцеговине. Формирањем Лажне Владе, Савјета министара. Лажним политичким токовима. Болне Реформе.

Све до лансирања лажних излаза и перспектива. Као што је Борба против Кириминала и Корупције.

Класични Босански, као и Српски Будалаш, рачунају, никад неће схватити да ни једну земљу у просперитет није одвела Борба против К&К.

Већ Суверенитет, Систем, Рад и Ред.

А против К&К ћеш се увијек борити.

Тај лажни спасилачки пут, Борба против К&К, довела је дотле да је најважнија тема, јучер, Кила Злата. А данас Кила Кума. А тамо Нетакодалеко, да ли се Маја јебе за 500 еура и да ли Вучић иде на утакмицу у Албанију.

Опозиција у Српској је прихватила, наивно, сугестије Странаца Усранаца.

Јавност је то топло и дубоко примила.

Медији и Парановинари обилато су се пронашли у том Групњаку.

И шта данас имамо.

Имамо општу девалвацију јавних и политичких тема.

Умјесто да Опозиција и њихови, а и други, Медији, од Надлежне Институције у Српској траже одговор, како је могуће да Јуришић иде на суђење у Београд а Радишић не иде у затвор у Бањалуку, и да, онда, поставе питање функционисања и егзистенције те институције, сви се баве снимцима разговора приглупог кума по београдским кафићима.

Да не булазним даље па да питам што нико од Мудоња и Рудоња Опозиције у Српској, јавно не постави питање Вучићу Зашто Србија штити пресуђеног криминалца.

Снимцима разговора бави се чак и Државна Телевизија. РТРС. Коју ћу, само због страних шпијуна, назвати Јавном Кућом.

Дакле. Процес који је почео довођењем Цеце и Северине у Централни Дневник Државне Телевизије, завршишће се директним преносом њихових упишаних гаћа.

У политичком смислу то значи потпуно одумирање пажње и бриге за Јавне Теме. За Будућност НДД Сфере.

А то одумирање је достигло забрињавајуће размјере.

Још само неко вријеме је потребно па да се сведемо на НДД Сферу какву имају данас муслимани у БиХ. Од Државе имају само клањање по џамијама и лажи о њој.

Јер. Једнако је проститутивно, ријалитативно, понашање неког приученог порталџије, ЧланаП Иванића, који неће код Предсједника Републике и Сазапа, који, кобива озбиљно засиједа да ли ће ићи Додику или неће.

Умјесто да иде и изнесе неколико суштинских ствари, и њиму и Јавости.

Али. Кад се доведеш у ситуацију да о свему одлучује мало Михајлица, мало Кила, мало Беентеве... не идеш никуд, или се враћаш назад.

СТАРИ ПАТАК

МИНИЈАТУРА, 11 Х 19 цм

 МРТВА ОСА

МИНИЈАТУРА, 11 Х 19 цм

 ДАМА СМРТ

МИНИЈАТУРА 11 х 19 цм

 ТУЖНА ОКА ДВА

И ЈЕДАН КРИК

КИШЕ ДОЛАЗЕ

БРАТОУБИЛАЧКИ

ДЕМОКРАТСКИ

ПРОГРЕС

ПАРТИЈЕ

Велики Политички Послушавник, Партија Демократског Прогреса, иначе странка великих Просерица и малих пањева, лансирала је тезу о Братоубилачком Рату којег генерише Есенесде својом тезом о Издаји у Сарајеву.

На ту таву налио се и Вучић, који се у политичку ситуацију у БиХ разумије ко Курац у Криву Мару, тезом да се Бошњаци и Хрвати хомогенизују, уједињују, а само се Срби, бре деле.

Вучићева теза о политичком јединству Срба није здрава. Ни за једну нацију. НДД Сфера мора да има алтернативе у политичком сегменту.

А нарочито није здрава јер у позадини има жељу да се сви уједине како би служили Сарајеву, и помало њему, Вучићу.

Братоубилачки Рат је бомбастична изјава Педепеоваца који већ мандатима имају опстипацију за политичке идеје.

Али је срачуната и као начин притиска на Додика и Есенесде.

Стање са уједињењима Хрвата и Бошњака и са подјелама Срба у Републици Српској, стоји посве друкчије.

Никакво уједињење на бошњачкој, сарајевској, политичкој сцени није наступило.

Јер је увијек и постојало. Свака велика и већа политичка странка има у свом програму и пракси Босну и Херцеговину. Држава им је важнија од свега. А то су само Јесењинови преводи Унитаристичке Поеме.

У тој сфери, дакле, сфери уништења, укидања, девастирања, Републике Српске, никада у Сарају није било нејединства.

То што се сада и Есдеа и Есдепе конектују на Регионализацију, само је једна приручна заобилазница за Унитаризацију.

Хрватски Политички Мозаик. Такође је одувијек компактан. У послијератној фази био је компактан у сарадњи са Сарајевом, Бошњачком Политичком Артикулацијом, на стварању Државе и девастацији Републике Српске.

Разбијање Хадезеа инстриурано је и генерисано од страног фактора како би се Сарају, Сарајевском Политичком Кругу, олакшао посао а Хрвате лакше депресирало у Федерацији. Што је одличан први корак ка укидању Републике Српске.

Када је здраво националистичко језгро Хадезеа схватило сценарио и режију, тужно гледајући Једночинку Комшић, окренуло се другом монолиту – Хрватском Територијализму.

Дакле. И у Хрвата је уједињеност одувијек.

Ни код Срба није никад престајала.

Када су бирачи видјели да Есдеес не може да сачува ни Радована Караџића а камоли Републику Српску, и да ће је предати Сребреници, окренули су се националној политици Есенесдеа.

То траје и данас.

А то што је Босићев Есдеес отишао у Сарајево, да мало сећијаши са Бакиром, не значи да њихово бирачко тијело подржава такву политику и такве аранжмане.

То није истинска Есдеесова политика.

То је туристички аранжман Младена Иванића. Он води Пробосанце Есдееса у Сарајево. Он је туристички водич и пројект менаџер. Он изјављује да у његовом мандату Есенесде неће ући у Савјет министара. Они има Задатак а глупи Босић Мисију.

Гласови које су добили Тадић и Иванић такође не одражавају подјелу на српској политичкој сцени Републике Српске.

Јер их нису добили на политици коју сада воде.

И јер међу њима има огромна количина диригованих бошњачких гласова.

Дакле никаква подјела, нити братоубилаштво, не постоји у Републици Српској.

Само је трагично што Есдеес није нашао начин да се у Републици Српској бори за напредак, политичким алтернативама.

А не у Сарајеву против Републике Српске.

ПОЛИТИКА

КАО ПРАЗНИ

ДВОЧАС

БЛИЖЕ

ХРОНОЛОГИЈЕ

Један од непогрешивих показатеља недостатка политичких идеја током мандата, јесте и борба чињеницама из прошлости.

Не само да је то недостатак политичких идеја и програма, већ је то и својеврсна удјетињеност ума. Размишљање по систему Ти си оно – А кад си ти оно.

Када је Есенесде указао на колаборационизам Савеза За Промјене, на њихово компромисерство према Бакир Партнерима, на њихово Пробосанство, које је сам Младен Златан Босић промовисао на сарајском ФПН, а да није било његових бошњачких ментора, тамо би га живог појели, иако је Четник, такозвано кезме, и када је, дакле, Есенесде, сљедствено, указао и на Издају, јер у Сарају, у Заједничким Органима, из Републике Српске, нико не иде да представља себе и да ради за себе, већ за Републику Српску, онда је Сазап почео да извлачи политичке чињенице о томе шта је кад СНСД прихватио као пренос надлежности.

Формална Логика ће то подвести под признање кривице. Јесмо, ми лижемо ноге Бакиру, добро смо се нагузили. Али и ви сте ово и оно, ономад.

Политичка Логика, пак, потпуно ће обезвриједити тај аргумент.

У доба када је СНСД обнашао прихватање заједничких таблица и сличног, па и неких других ствари, за које је гласао, политички услови су били битно другачији. И у окружењу и у самој БиХ.

Високи Представник, и Охаер, имао је иза себе реденик Деларација, Синтра, Бон, имао је узасе и Америку и Инглеску. Русија није била тако моћна на овом простору. Или то није показивала.

Данас, уз овог Инцка, не стоји ни Маријин Двор.

Данас нико не показује силу према Републици Српској.

Сазап данас све ради доборовољно.

На основу претходног пакта са Странцима Усранцима. Јер се, како је рекао Босић, добило Мисију да се обори Додика.

При томе хоћете да убиједите Јавност да је то зато што је Додик Криминалац а не зато што се Српскурчи по Дејтону.

Да су Поштени Срби, Босићеви и Пробосићеви, Есдеесовци би рекли и наставак аранжмана. Шта ће Српска добити када они оборе Додика.

Или барем да кажу шта ће они, Босић и Иванић, добити.

Какву ће политику водити.

Да ли ће Вучићарити Републику Српску од понижења до понижења. Од разгаћења до разгаћења.

Па до нестанка.

То је, господо из Сазапа, Прво Политичко Питање у Републици Српској.

А не ваше питање о олињалој Кили Злата.

Или о томе кад је СНСД гласао за Суд и Тужилаштво.

Гласао је, јер су тада били такви Политички Услови.

Сада су они такви да би и ви могли да подржите Референдум. Па не зборите нит роморите о томе.

Барем би могли да будете против Бакировске Регионализације и укидања Републике Српске, што је записано у политичком програму Есдеа.

Па нит говорите нит прдите о томе.

Да барем пунете мало.

СМЈ.

САРАЈЕВСКА

РЕГИОНАЛНА

УНИТАРИЗАЦИЈА

БиХ је из епохе Насилна Промјена Устава, ушла у епоху Тихе Унитарне Подвале.

Уласком Савеза за Клизогуз & Промјене у власт Бакира Изетбеговића у Сарајеву, што само по себи није негативно и трагично али јесте у случају кад се од избора на овамо од њих не чује ни један глас против Сарајева, отворена је могућност тихе унитаризације без великих политичких позорница. Као што је Априлски Пакет и слична сранија.

Јавност, егзистенцијално забављена, политички рефлексно умртвљена и благо инсуфицијенцизирана ријалитизацијом, не обраћа пажњу на разне унитарне идеје које се роје. Инвестициони Фонд БиХ. Или промјена Изборног Законодавства тако да Централна Изборна Комисија добије сва овлаштења.

Људима је тешко да схвате да су избори потпуно ствар Републике Српске. Да БиХ нема ништа с тим. Да Република Српска, све што има везе са БиХ, бира на својој територији, својом организацијом и својом инфраструкуром, и политичком и административном.

Свако овлаштење неког Цика је неуставно и недејтонско.

Инвестициони фонд у држави која је, у ствари, Д.О.О. између два викенда, може само да буде у рукама пет, шест, сарајевских бегова. И ништа више.

Те подвале ће се наставити.

Унитарни Сарај има више идеја о томе него сви социјалистички самоуправни Кардељи заједно.

Други Колосијек Унитаризације јесте Регионализација.

О томе је први почео да говори политичкопочивши Харис Силајџић и његова рахметли Странка Забих.

Почивши Сулејман Тихић се одао у тренутку када се прао од Прудског Споразума са Човићем и Додиком. Рекао је Зашто Бијељина не би пришла Тузли а Бихаћ Бањалуци.

Недавно је Странка Демократске акције и званично промовисала своју политику стварања регија у БиХ а укидања Ентитета и Жупанија.

Сада је то учинио и СДП. Под свијетлим, поносним и патриотским вођством Нермина Никшића Херцег Новог.

Тако се цијела политичка сцена Сараја обједињује, унифицира и хомогенизира.

То значи да је фронт према Републици Српској монолитнији него икад.

Пошто Савез За Промјене има политички рефлекс као мртав коњ, треба се чувати времена која долазе.

ТРИ СТОПАЛА ЈЕДНЕ ЖЕНЕ

ПРИРОДНЕ СКУЛПТУРЕ

ВЕЋ ДУГО ЧЕКАЈУ ДА ИХ ДООБЛИКУЈЕМ.

ОВА ЈЕСЕН ЈЕ ЊИХОВА.

ВЕЧЕРЊИ ПЕЈСАЖИ ЈЕСЕНИ

БАЊАЛУКА

БИЈЕЛА ЖЕНА

ЗАБАЧЕНЕ ГЛАВЕ

ТОПОЛОВИНА, НАЈВЕЋИ ДИО СНИМАКА НАЧИЊЕН ПРИЈЕ БЕЗБОЈНЕ ЗАШТИТЕ КОЈА СВАКО ДРВО ПОЖУТИ И ДА МУ НИЈАНСУ ТРЕШЊЕВИНЕ.

АКО СЕ МОЖЕ, ТОПОЛОВИНУ ТРЕБА КОРИСИТИ НЕДИРНУТУ РАДИ ЊЕНЕ БЈЕЛИНЕ. ОВА СКУЛПТУРА МОЖЕ ДА СТОЈИ У ТРИ ПОЛОЖАЈА ЈЕР ЗА СВАКО ИМА ПРЕДУСЛОВЕ У ОБЛИЦИМА.

ЈАД И БЛИЈЕДА

ОПОЗИЦИЈЕ

Бакир Изетбеговић игра за Српску ко некад Драган Џајић за Лазаревића.

Некидан је оштро и резолутно изјавио да СДА неће допустити улазак СНСД у власт на нивоу заједничких органа.

То може да значи много.

·        Доста нам је један квалификован Српски Издајник

·        Са Сазапом имамо дугорочне ангажмане

·        Сазап је технолошки опремљенији за издају, односно за Башчаршунитаризацију.

У својој суштини то значи да је Савез За Промјене у чврстом издајничком аранжману у Сарајеву и да се на њега рачуна на дужи рок.

САЗАП је квалитетнији за Башчаршијску Власт од Бољитка, Деефе и Деведесетке.

Та изјава, и Бакира и званичног органа СДА била је центаршут филигранског лијевог крила, самог Џајића, на главу Лазаревићу. То јест, Есенесдеу & Партнерима. Пред сједницу о дјелатност Сазапа у Сарају.

Сазап пак, односно њихови земни остаци у Републици Српској, Бореновић, јадничак, најављују контраудар. Инвентура криминала, корупције, крађе, пљачке, отимачине. Од стране СНСД & Посинци.

То показује најмање двије константе.

·        Опозиција се, већ мандатима, не може одвојити од концепта невладиног сектора типа Транспаренси.

·        Нема Политичког Програма за Републику Српску. Има само гузице за сарајске издајничке фотеље.

Показује и политички аналфабетизам Опозиције.

Политика, Политичка Јавност, Бирачка Свијест, не функционише на дуготрајном памћењу и инвентарисању. Одлуке о гласању не доносе се на тај начин. Одлука о гласању доноси се у првој половини мандата. Касније се само потврђује и индивидуално рационализује. Али ни тада не зависи од чињеница о успјесима или о криминалу. То је компликован проце. Писао сам о томе у књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активност.

Опозиција ће у Народној Скупштини Републике Српске још једнм да буде сама себи и мечка и решето.

Да се враћа до Кулина Бана и тако и оној неутралној и добронамјерној Јавности да саму себе згади.

То је добар поен за Власт.

Треба знати да прича о Издаји, код Срба, траје много дуже него прича о крађи. Зато што су код Срба само неки спремни за Издају а сви спремени за Крађу.

Да сам вођа Сазапа и Опозиције, пред Божић бих објавио да излазимо из Власти на ниву Бакира и Заједничких Органа, да се окрећемо Републици Српској.

Ово савјетујем бесплатно.

Јер знам да немају муда да то ураде.

Али немају ни политичког поштења.

Савјет Босићу.ба.

Мисија није Визија.

САМ СВОЈ

ТВИТЕРАШ,

ПОЛИТИЧАР

И РЕВОЛУЦИОНАР.

А, УСТВАРИ,

ГОКУРАЦ.

Недавно је Оља Бећковић, која се не предаје послије укидања, Бећкаћемо Се Још, у некој телевизијској емисији, осула паљбу по Твитерашима. Јао Јеботе. Било је то из разних углова па је преопширно да препричавам. Углавном, рекла је да је то беспосличарење, да су недавно твитераши позвали на неки протест а дошао само један човјек, кум дотичнога.

Јавност, одраније, зна да неки тип у Инглеској ма 10 милиона пратилаца на Твитеру па је позвао да се гласа за неког а тај неко, свеједно, прднуо у чабар.

Углавном. Сага о томе како је ово или оно важно у Политици и Јавности, од Пара до Друштвених Мрежа, само је мало извраћено стање које народ описује као Слабом Курцу Длаке Сметају.

Друштвене мреже, и сав други виртуелни ангажман велике количине појединаца, посљедица је потпуне, дефинитивне, атомизације друштва, разарања на мање честице од Појединца, Индивидуе. Посљедица проласка кроз врата Алијенације.

То је велика популација Безичегаца.

Људи данас немају ништа. Немају чак ни једни друге. Немају своју Свијест, Самосталност, Личност. Немају ни најпрактичније ствари. Станови, аутомобили, фирме, на кредитима су и нису у власништву Појединца. Не постоји више Жена ни Муж. Равноправност полова је одвојила то двоје, једно од другог, као и њих обоје од дјеце. Дјеца припадају вртићима, бабама, школама, улици, дроги.

Политика, пак, као и Јавност уопште, али у много мањој мјери од Политике, ствари су колективизма.

Стога је сторија о утицају друштвених мрежа на Политику и Јавност потуно депласирана. То нису компатибилне ствари. То је као забијање ексера у вуну или паковање магле у ролне.

Утицај твитераша на Политку и Јавност исти је као и утицај обожавалаца Криминалицеце на рејтинг умјерене љевице на изборима.

Пошто је Политика колективистички процес, једини утицај на њу, на Јавност, на Трендове, могуће је оставрити неким обликом организационог колективизма који ће бити платформа за иступе у јавности и, на тај, начин стварања утицајних индивидуалних робних марки у оквиру неке групе, странке, покрета.

Други начин је тоталитарни манипулизам цијелим друштвом у чему профитира уска каста играча глобалних интересних сфера.

Све остало је предркавање из шупљег у празно.

ТЕОРИЈА И ПРАКСА

СТРАНАЧКИХ

САОПШТЕЊА

Као и сваки Хаос на земаљској кугли, и хаотична страначка саопштења међу Србе, увео је Есдеес. Српска Демократска Странка.

Та ослобођена енергија Национално Примитивних Будала и, све одреда, кобива, полазника комунистичих Голострва и свих могућих тортура, којима је било дозвољено само да кажу Мама, Гладан сам и Разумијем, продуковала је невиђену какофонију и најезду јавне лудости, да и данас одзвања.

Главни орден за успјешан, наступ, са сребреним зрацима, био је Јест Им Реко. А са златним зрацима био је онај који се изражава као Јебо Им Је Матер Усташку и Турску.

Они који нису положили све матуре, они су Јебавали Матер Сиенену.

Њих ми је и данас жао.

Послије су дошле Политичке Странке. Па су почеле, у ономе што су могле, у крађи и пљачки, нпр, нису имале приступа, да копирају Есдеес.

И у саоштењима.

Доласком Есенесдеа на власт, 2006е, неке ствари су се уљудиле. Па и страначка комуникација са јавношћу и са другима.

Моја стратегија била је једноставна.

Странку не потежеш за свашто. Не вадиш га на сваку будалу. Пошто нисмо имали портпарола, нако уједињења на љевици, а у великој странци то је немогуће имати, имали смо много људи у руководству странке, на свим нивоима, до заједничкх органа, и свако је давао изјаве о свом домену и борио се протов противника СНСД из његовог подручја. Ја сам давао изјаве као Извршни Секретар. Много изјава. Јер је много будала у сарајевским, противничким и страним редовима. Додик, као изабрани функционер и као предсједник странке, био је на врху са својом хиперпродукцијом. Не знам како се осјећала поменута тројка, Сарајево, Странци Усранци и Политички Противници, али нам да су неки, укључујући и Америчку Амбасаду, умјесто косе, сваки дан чупали своја муда од муке. Не пуштајући гласа при томе.

У Изјавама сам увијек ишао пола корака испред. Остављајући могућност да Странка, или Предсједник врати ствар на потребну мјеру. Ако не мора, онда је то пола корака напријед. И тако сваки дан.

Битно је да је изјава под именом и презименом. Јер Велика Политичка Странка не може сваке године да се враћа пола корака назад.

У Изјави је битно јасно и кратко рећи јавности о чему се ради. Шта ради конкретник. То се постиже једноставном и памтљивом синтагмом а не пластом контрабудалаштина које, обично, изнесе онај ко је предмет изјаве. Јавност и конкретни људи памте синтагме а не филозофије и бирократизије.

Позната је моја изјава да је Иванић продавао банке по цијени бостана у агусту.

Ну.

Све се мијења.

Сада, гледам, на сцени је поплава саопштења Есенесдеа. Некидан запазим једно које ни пас с маслом не би вуцао иза штале.

Саопштење се свађа са извјесним инокосним кретеном. Који ни по чему није предмет за активирање странке.

Такве кретене туку појединачни диверзанти из Странке, под својим именом и презименом. Јер се подразумијева да за сваки ниво будале и ти имаш играча.

Политичка Странка, Велика Политичка Странка, преозбиљан је колективитет да би се бавила ситним дупелисцима опозиције или манипулативима обавјештајних службица.

Страначко Саопштење се ријетко издаје. Њега ради Тим. Ако већ немаш некога ко је у Странци, у руководству, годинама и који не мора око свега да се консултује. Са органима. Или Органом.

Да би страначко саопштење било квалитетно и ефективно, мора полазити увијек од истих координата. А појединачне теме се, онда смјештају на икс пет, ипсилон седам.

Тако Јавност препознаје континуитет и једну политичку линију Странке, током мандата. А Бирачи то преводе у одлуку о гласању.

А лупати глупости о некој таблоидности извјесног Милинића, и то проглашавати Страначким Саопштењем, за Фарму је.

Кабинеташе и кабинеташице, комуниклошаре и комуникалаштуре, снсд-дабарчићке, треба одмакнути од Страначке Комуникације са Јавношћу.

Нити знају шта је Странка, нити знају шта је Страначка Политика, у дугом низу година, нити знају ко су противници, нити знају шта треба да постигну, нити су, вјероватно, чланови СНСД, не рачунајући оно што су се учланили кад су попрскани светом кабинетском водицом.

ПРИЧА ЗА ДВОЈЕ

РИЈАЛИТИ

БОСНА,

БАКИР ЈЕ

КРИСТИЈАН,

БОСНА ЈЕ

СТАНИЈА

Да би се разумјела садашња тектоника у Босни и Херцеговини, није довољно бити луд.

Поред свих других читања, потребно је прочитати и изванредну књигу Томислава Краљачића под називом Калајев режим.

Тамо је све записано. И о Босанском Језику, тај кретеноидни Калај је наручивао и слова арапског писма за штампање у БиХ, и о односима Срба, Хрвата и муслимана, о Мостару, Сарајеву...

Али. Да видим како стоји Садашњост.

Трећи пут, трећи мандат, импровизаторијум међународне заједнице, башчаршије и смрдљиве миљацке, доживљава крах у Федерацији. То је или зато што желе да избаце Хадезе и Хрвате из власти или зато што желе да убаце политичке богаље типа лијановићи, комшићи...

Ништа боља ситуација није ни са влашћу на Нивоу Миљацке. На Нивоу Заједничких Органа.

Башчаршијско-Бриселска подземна комбинација о стварању Пробосанског Таласа у Републици Српској и потапања Есенесдеа и Додика није до краја успјела. Успјела је само до Угра и до пред Добој.

Да би се остварио план о новој иницијативи, лажној иницијативи Брисела, Изјава, Реформска Агенда, потребни су сви играчи у колу. Савез За Промјене се показао као поптуни промашај. Једни, Златан Босић, желе само гузице, у фотељама, а друге, Иванића и Црнатка, боли курац за концепције. Имају право да до краја живота наплаћују то што су морали да оду од Есенесдеа и власти у Републици Српској, гдје су могли да узму неограничен колач.

Уз то, Сазап, односно Пробосански Есдеес не може ништа да учини у Републици Српској. Може онолико колико учини Тртоњак Дроњак у масовним протестима.

Процјене тајних служби су упалиле црвени аларм.

Ако се овако настави, СНСД Већина у Народној скупштни би могла имати 65 посланика. И Соња Караџић ће пријећи у Клуб.

Стога су подузете три велике операције.

·        Бакир да се изљуби са Фахром. Што је равно захтјеву да прошета градом Сарајевом, водећи кезме на зеленом гајтану.

·        Кила Злата.

·        Увлачење Есенесдеа у власт на НЗО.

Кирба Син ће то прихватити. Већ је изјавио да то што он ради није његов приватни бизнис већ Чување Државе. Примиће Фахрудина. У свему види шансу за даљу Унитаризацију.

Мало је већи проблем са Додиком. Бакир данас захтијева да Међународна Заједница повуче црвену линију и заустави Додика. То је порука.

Странци, пак, који су паметнији од Бакира, не ови који су овдје и који долазе повремено, рачуају да ће, ако Есенесде увуку у власт у Сарајеву, лакше прејебати Републику Српску за Референдум и за Структурални Дијалог.

Стога Додик не смије бити наиван око уласка у власт у Сарају.

Кила Злата, пак.

То је комбинација Босићевог и закашњелог Есдеесовог примитивизма, ситне рачунице да ће то донијети гласове Босићу а потопити Додика, а десиће се управо обрнуто, и начин да се Додика примора на одустајање од Референдума. Милинићем не управља Босић већ неки страни Служб. Можда чак није ни далек.

Додик ни у овом случају не треба да буде наиван и одустане од Референдума.

Кад уђеш у власт у Сарају, у Заједничке Органе, и одустанеш од Референдума, онда немаш више ништа.