2629.

KAKO

POBIJEDITI

KORISTEĆI INTERNET

To je i naslov zanimljivo sistematizovanog rada Kolina Delanija, osnivača i glavnog urednika Sajta Epolitics.com. S tim što je on ubacio i 2014. Kako pobijediti 2014. koristeći internet.

Naslov originala: Colin Delany: How to use Internet to Win in 2014: A Comprehensive Guide to Online Politics for Campaigns and Advocates, 2013. Tu zanimljivu knjigu jutros je preveo moj drug Vanja Malidžan.

Delani evidentira osnovnu strukturu Onlajn Kampanje.

·         Centralni punkt, obično Veb Stranica

·         Kontakt sa biračima, simaptizerima i članovima pomoću CRM, Constituent Relations Management system

·         Širok spektar kanala, onlajn reklamiranje, digitalni video, Fejsbuk, Tviter, direktni kontakti sa blogerima, mikro stranice.

Ovo je, svakako, zgusnuto američko iskustvo gdje je Internet strahovito porastao kao tehnologija političkih kampanja. U Obaminoj kampanji, prošli put, porastao je na skoro 15% troškova ukupnog budžeta od jedne milijarde dolara.

Prije detaljnijeg pregleda njegovih mogućnosti, treba, ipak, uobziriti karakteristike američkog, zapadnog, tržišno-liberalnog, društva, relativno novog fenomena Otuđenog Kolektiviteta u kome su svi Onlajn a niko nije Jedan Do Drugog.

Veb stranica je potrebna jer Fejsbuk stranica nije dovoljna. Na Veb stranici je instalirana baza podataka simpatizera što je efekt osnovnog zadataka. Regrutovanja. Oko Veb Stranice kruže svi drugi oblici vaših kontakata. Ali nikad ne zaboravite da je sadržaj ključ svega, kaže Delani.

Suknja je u modi ali Sadržaj godi.

Da bi se upravljalo sadržajem, potreban je CMS. Content Management System.

Sve se to uspostavlja da bi se kontaktiralo i upravljalo biračkim tijelom putem masovnih e-mail poruka.

Suština Internet Kampanje jeste u povratnoj vezi, odnosno u stalnoj vezi sva svakim ko pristupi Veb Stranici ili nekom od njenih kanala. To omogućuje polje Doniraj/Registruj se. U Americi je sve Doniraj.

Ali ne treba zaboraviti ni Periferije. Sve male blogere i terenske stranice, sve pojednačne naloge treba iskoristiti u jedinstvenoj mreži kako bi koristili Kandidatu, Političkoj Stranci ili velikom broju kandidata na drugim nivoima. U našem slučaju, kandidatima za narodne poslanike.

Delany kaže da Fejsbuk kandidatu za gradonačelnika, naprmijer, može koristiti kao virtuelna kancelarija.

On to govori iz dva razloga. Svi ti kanali nisu kanalizacija. Da u njih samo saspete sadržaj i odete. Morate, kao pojedinac ili stranka, biti u stalnoj interakciji. I drugo. Ništa od toga nije Svemogući Čarobnjak.

Tviter je već nešto drugo.

Obama je 2008. godine, u kampanji, imao sto hiljada pratilaca, sljedbenika. A 2012. dvadeset miliona.

Amateri poistovjećuju Fejsbuk i Tviter. Tviter nije masmedijum već kanal do uticajnih ljudi, blogera, novinara, aktivista, lidera, javnosnika. Ali Tviter zahtijeva mnogo direktnih ili posrednih pratilaca. Delany je kao i moj Toman. Kaže, u vezi sa Tviterom, Nemojte Biti Idiot. Jer, ono što jednom lansirate, neizbrisivo je.

Cijeli jedan amerikanizirani segment onlajn prikupljanja novca i slično, može se preskočiti, da bi bilo prostora da prepričam Plan Onlajn Kampanje.

Kolin Delani predviđa, i upozorava, da će onlajn reklamiranje, onlajn regrutovanje, onlajn poručivanje, onlajn mobilizacija i onlajn prikupljanje sredstava napraviti razliku u izborima za Senat, Kongres i državne i lokalne pozicije, na izborima ove godine. U Americi. Nije pomenuo Predsjednika. Ali jeste rekao da je Televizija i dalje bitna kao i organizacija na terenu.

Prva faza – Uspostavljanje:

·         Postaviti Gugl Alert

·         Lansirati Veb Stranicu sa CRM

·         Fejsbuk stranica i Tviter nalog

·         JuTjub kanal

·         Označiti relevantne blogove

·         Označiti druge bitne onlajn aktere

·         Početi kontakte

·         Reklamirati na Guglu i Fejsbuku

·         Označiti i druge onlajn zajednice

Druga faza – Oživljavanje:

·         Reklamirati Veb Sajt u štampi i na TV

·         Regrutovati nove simpatizere

·         Reklamirati se sa usmjerenjem na donatore

·         Prikupljati sredstva putem e-mail poruka

·         Tražiti volontere putem CRM

·         Instalirati video klipove

·         Intenzivirati odnose sa lokalnim blogerima i ostalim akterima

·         Pratiti nezavisni onlajn sadržaj o izborima

·         Početi kontakte sa biračima na terenu

Treća faza – Ide Dan Izbora:

·         Početi terenski obilazak i pozivanje telefonom

·         Organizovati timove volontera

·         Početi pripreme za glasanje poštom

·         Urgirati donacije

·         Onlajn reklame preusmjeriti na ubjeđivanje običnih posmatrača

I – Konačan Obračun:

·         Organizatori na terenu idu na povećanje odziva

·         Onlajn reklame takođe se prebacuju na povećanje odziva

·         Kroz e-mail, Fejsbuk, Tviter, traže se donacije u posljednjem trenutku

·         Na Dan Izbora posljednji poziv e-mailom i svim ostalim kanalima kako bi Timovi Na Terenu izveli ljude na glasanje

·         Poslije izbora poslati poruke simpatizerima.

Sad se vraćam pod suknju.

Sve ovo može da koristi a ne mora da smeta ako, u Republici Srpskoj, imate 2000 mjesnih odbora, dvadeset hiljada aktivista na terenu, u realnom vremenu, i komunikaciju lidera i kandidata sa blizu onoliko hiljada učesnika političkih skupova koliko vam treba glasova.

A i kod Delanija, cijeli sistem se, ipak, na kraju finalizovao Terenom i Ljudima.

Toman bi to ovako opričao.

To je kao da zamišljaš traženje i korištenje One Stvari bez postojanja njene vlasnice. Pišeš papiriće o tome kako je ona lijepa, nježna, mazna i vlažna, i ostavljaš ih na vrbama, voćkama, grabićima i ogradama. Poželjno štampanim slovima i na što više jezika. Onda zamišljaš kako će taj Onlajn, Jebo Svoju Majn, donijeti ogromne količine Onih Stvari na mjesta gdje su sinoć ostavljeni papirići i pisamca. Zamišljaš cijelu kampanju, ovaj, cijelu noć. Čim se zora probudi, skočiš i opet se onlajnuješ, ovaj, obuješ opanke, trčiš po međama i bogazima, njušiš, bečiš se, kopaš prednjom nogom i zadnjim krilom. U polubunilu čuješ, na jednoj raskrsnici, da je večeras Prelo kod Đoke.

Pošto nije bilo Interakcije na vrbama i tarabnjačama, neki daleki glas ti kaže da je najbolje otići na Prelo, naći bilo kakvu Vlasnicu i od nje, fejs tu fejs, zatražiti Onu Stvar.

Kada sve prođe, možeš da joj pošalješ poruku. Ovaj, da kažeš da je voliš.

Šta je najvažnija stvar u svemu. Pa, opanci.

2628.

ВАЛТЕР

РУШИ

БРИСЕЛ

Свашта се у овој Насеобини, Зракопразју, Земљи Твртка и Сулејмана, Босни Усраној, може чути.

И да је Жељко Комшић Србин.

И да Бакир у унутрашњем џепу капута стално носи флашицу. Ракије.

И да Ханка воли Србе ко дуње са ормара.

И да Човић држи у шаци Додика и да преко њега хоће да оствари Трећу Србију.

Али да Европска Десница иде на Подјелу БиХ, то још нисам ни халуцинирао.

Ту Бриселаштину, европску подврсту будалаштине, провалио је Златко Лагумџија.

Златанџија је брзопотезно изреаговао на некакву декларацију у ЕП у којој се, у вези са земљом ТиС, појављује и ријеч Федерација или Федерализација. Због те ријечи Дорис Пак је пожурила да се, сапуном за веш, пере у гаћама и у сукњи, немавши времена да се приведе гола кади.

А онда, што пропусти Старина Пак, то дочека Дели Злативоје.

Стари Сарајски Обмањивач, са фотороботом у Независним, ономад, искористио је прилику да би рекао двије епохалне ствари које нису тачне.

Да су он и Његова Партија, Љевичари.

Да је он за јединстену БиХ и да ће за њу жртвовати Брисел.

Ни једно ни друго, немају тежину ни једне јабланичке коцке са Башчаршије.

Сутра, да неко каже да Златаган треба да наслиједи Филеа, овај би постигао већу брзину од Болта. Јединстена Босна не би имала кад ни да шмркне а камоли да заплаче. Ма шта Филеа. Да му Додик понуди мјесто Предсједника Владе Српске, прво би отишао код Владике Григорија.

Прича о жртви ЕУ и Брисела за Јединстену БиХ, жалосна је. Више је Златаган урадио на разбијању БиХ својом Комшићијадом, него сва Десница Брисела, Занзибара и енглеских Ловаца На Лисице, заједно.

А о Љевици.

О Љевици у вези Златагана и Есдепегана, можемо причати само у свјетлу пројекта У којој руци се носи црна ташна за замјену. 

2627.
neki mi kažu da sam u tekstuljku o medijima i parenju nedorečen, neki pitaju u kojoj su oni ladici, neki kažu dobro si rekao ono sebi... dobro. Sad ću malo da ubijem dosadnim tekstom na istu temu, iz knjige Stranka Permanentne Izborne Aktivnosti koju uskoro objavljujem.

PRAKTIČNI ODNOSI

S MEDIJIMA

Kada su u pitanju konkretne izborne aktivnosti, Političke Stranke i Mediji uspostavljaju relacije isključivo na ekonomskoj osnovi.

Osim zanemarljivog postotka objava koje spadaju u analitičke, aferaške ili informativno-političke, sve ostalo se podvodi pod plaćeni i zakupljeni prostor.

U jednom kratkom vremenu, prije vremena kampanje, ozbiljni mediji se pokušavaju držati korektnosti i balansa da bi ostavili prostor za podršku onima koji će biti njihovi favoriti ili da ne bi došli pod nadzor nekog regulatora.

Uključujući cijeli mandatni period, Političke Stranke imaju nekoliko modaliteta za odnose sa Medijima:

·         Korektan novinarsko-informativni odnos

·         Odnos hladne koegzistencije

·         Finansijski odnos

·         Odnos preko oglašivača.

Svaki od ovih odnosa sadrži cijele lepeze varijanti, nijansi i primjesa, tako da je teško govoriti o čistim modelima.

Korektan novinarsko-informativni odnos

Ovaj odnos podrazumijeva klasične alatke koje treba da posjeduje stranka. To su konferencije za štampu, portparoli, PR služba, Informativna služba, stranačka interetska glasila, medijski dokumentaristi i analitičari.

U klasičnom načinu odnosa sa medijima i novinarima Politička Stranka može, izgledno, da bude u pasivnom i podređenom položaju.

To se rješava Permanentnom Izbornom Aktivnošću i stalnom inicijativnošću, odnosno proizvodnjom događaja.

Tehnologija klasičnih odnosa zahtijeva besprijekoran politički život i biografiju stranke.

U slučaju bilo kakve crne rupe, tamne mrlje ili afere, stranka je izložena opasnostima koje su legitimno novinarsko i javnosno pravo ali i opasnostima zatvatranja, šutnje ili laganja.

Odnos hladne koegzistencije

U ovoj tehnologiji nalaze se uglavnom zatvorenije i konzervativnije stranke. To ne mora da znači da se radi o strankama desnice.

A ona sama primjerena je visokoindustrijskim ili postindustrijskim društima, društvima visokih ekonomskih i proceduralnih srandarda.

Moguće je da neka Politička Stranka i u društima nižih opštih nivoa primjenjuje ovakav odnos prema medijima ali se to lako može pretvoriti u štetu.

Neregulisana društva zahtijevaju i neregularne aktivnosti.

 

Finansijski odnos

Finansijski odnos nije samo kupovina prostora u medijima sa naznakama da se radi o zakupljenim editorijalima. Jer je, najčešće, plaćeno oglašavanje i izvještavanje zakonski nedopustivo u godini izbora ili u cijelom periodu između izbora.

Političke Stranke finansijske odnose sa medijima mogu da uspostavljaju na nepregledan i neevidentan način, čak i u razvijenim društvima.

To uključuje nevidljiva plaćanja novinara ili urednika, organizovanje vlastitih medija koja nisu stranački evidentirana i obilježena ili omogućavanje, ako je Stranka na vlasti, posebnih drugih poslovnih ili tržišnih aranžama, kao što su pogodna i jevtina privatizacija, monopolizacija na tržištu i finansijske transakcije nedostupne drugima.

Odnos preko oglašivača

Veliki oglašivači u liberalno-tržišnim ali i u tranzicijskim i nestabilizovanim društvima, vladaju medijima i onim što bi se, krajnje uslovno, moglo nazvati novinarstvom. Krajnje uslovno, jer Novinarstvo u klasičnom smislu, ili je već odumrlo ili ubrzano odumire.

Veliki oglašivači to mogu da rade direktno ili preko Agencija. To znači i da su Marketinške Agencije važan medijski regulator preko kojeg Političke Stranke mogu da utiču ili kontrolišu medije.

Oglašivači su moćan regulator odnosa Stranke i Medija. Čak i kada se radi o medijima koji su opozicioni, alternativni i nezavisni. Jer se, vjerovatno, radi o plaćenim medijima preko inostranih oglašivača koji sredstva plasiraju kroz nevladine organizacije, grantove i donacije.

Bitno je uočiti da Oglašivački Odnos destabilizuje političku scenu, politički sistem i stranački sistem. Pošto taj odnos nije isključivo u rukama stranaka, nego, najčešće, u rukama Velikih Krojača Geopolitike.

Druga bitna karakteristika OO jeste u tome što ga više koriste lideri nego stranke i što on više pogoduje liderima nego strankama. Efektniji je u odnosu Lider – Oglašivači – Mediji.

Ovaj odnos između Stranaka i Medija nikada nije jedini ili usamljen i preovlađujući odnos. On je kombinovan sa drugim tehnologijama i zato ga je teško javnosno otpakovati.

Dabome da nema recepta kojeg treba propisati kao glavnog, sa nekim pomoćnim, kojeg Političke Stranke treba da usvoje.

Kao i sve, i ovaj politički odnos, to je, prije svega, Politički Odnos, a ne finansijski ili podzemni, zavisi od opšteg stanja i uslova u društvu. Kako se društvo mijenja, mijenjaju se i tipovi i tehnologije odnosa Politike uopšte i Medija i Javnosti.

ЈОШ КЉОВЕ

БИЈЕЛИ РАТНИК

СПАВАМ

ЗИМСКИ САН

рађа се

ЛИК УРЕЗАН

У КАМЕН

2622.

МЕДИЈИ

СЕ ПАРЕ

ЗА ПАРЕ

Томан, учење о медијима, 286.790

Није то нушта трагично. Нико не треба да се љути. Има их који се паре без пара. Без љубави и идеја. Политичари.

Иду, дакле, избори. Иде помама за парама. Свима очи свијетле ко у успаљених мачкова у фебруарској мрзлој ноћи. Сви се надају да ће омастити брке. Медији. Они с рецептима Како добити изборе, Локални Дилери страначке моћи, преваранти разних врста, Агенције за истраживање будућег мјеста злочина, Кандидати, чак. И они који ће их прогурати да буду кандидати.

Што је најгоре, и Народ. Не знам за Федерацију, али Овдје, Босић и Иванић ће да серу о томе како је Све Пропало и како ће они да врате зелену грану на дрво а нас на зелену грану. И сваком тутну у рукице свежањеве и букете долара и еура здраве западне економије. СТЈ.

Бирачки народ ће да трља руке.

Да ли су, при томе, Медији криви.

Дабоме да нису. Све то је стигло у пакету.

То је нормално. Као што Војску прате триК, Киша, Курве, Керови.

Као шти уз рат иде КПЛ. Крв. Паре. Лиферанти.

И ова нова демократија је једна врста рата. Добро. Ни уз један рат не иду Лијановићи, Крсмановићи, Слободни Прдежи, Буљукагићи. Итидићи. Јер нису ни за паре ни за курве.

Шта радити са Медијима кад иду избори.

С Медијима можете

·         Да будете у љубави, коректности, и сусретљивости

·         Да будете у односу хладне коегзистенције

·         Да се парите с њима али тако да им дате паре а они се паре сами

·         Да будете тајно добри са власницима или великим оглашивачима.

Да ли је неко примијетио да нигдје нисам поменуо новинаре.

Прво двије технологије су за процедурална, уљуђена и стабилна демократска друштва. Не сери, Васке.

Друге двије технологије су уобичаје и раширене и изван транзиционих балканским мочвара. И источноевропских. И варшавсколагерских.

Али. Немам баш жељу да детаљишем. Недјеља је.

405.000 pristupa stranici
2.621 post

БОШЊАЧКИ

ИГМАНСКИ

МАРС

Пет хиљада Бошњака пало је с Марса на Игмански Марш. На обиљежавање његове 72. годишњице.

Какве везе имају Бошњаци са Игманским Маршем. То је питање за Стивена Хокинга. Исте везе какве имају и са Завнобихом, Валтером и другим партизанским и комунистичким манифестацијама и антифашистичким заоставштинама које својатају.

Довести дјецу и омладину, рођену послије Алијине Жртве Мира за БиХ, послије насилног рушења Југославије, која је стварана и на том Игманском Маршу, на вјештачку манифестацију сарајевске зиме, невјероватан је Бошњачки Фарсистички Манифестлук.

Тробојке и петокраке, на тој манифестацији, својеврсно су исмијавање партизанске борбе, њена бувљачка распродаја и присвајање историје, којом та политичка копрена, која употребљава дјецу, младе и излапјеле комунисте, покушава купити властиту историју и непрекидну прошлост.

Прошлост је, нажалост, посве усрана. Иако за то није крив народ којег сада употребљавају на Игманском Марсу.

Јер, они који су изведени на ту зимомрзницу и не знају о чему се ради. За разлику од оних који су се посмрзавали, или једва преживјели, на том путу бијелог и леденог пакла Прве Пролететрске, из њемачког окружења.

Једанпут као јунаштво, другипут као фарса.

Треба дрхтати да Бошњачка Параполитичка Номенклатура ускоро не почне обиљажавати силазак Армстронга на Мјесец, Патонову побједу у Африци и Октобарску Револуцију.

Солунски Фронт, Сремски Фронт и Трст је наш, на срећу, нису упитни. То су наравне израслине тисућљетне бошњачке политчке вирусоиде.

2620.

БОСАНСКИ

САНАТОРИЈУМ

Болесници нису дошли на сједницу. Били на инфузији. Као и цијела Босна.им. Већ двије деценије. А најбоља пракса каже да након двије деценије мора да се пријеђе у фазу клистирања. Није још изучено колико та фаза траје. Клистирање је израз специјалиста за Ухо Дупе Нос, а народ, кад хоће неког да клистира, онда Га Нагузи.

Тај санаторијумски синдром у политичком одлучивању у демократским институцијама, не говори нешто нарочито о Дејтонском споразуму, о пропустима, непотребностима и слабостима дизања свега на Државни Ниво, нити, божесаклони, о потреби да БиХ буде функционална, јединствена, унитарна, с једном кућном нумером и једним бабом.ба.

Говори о примитивизму једног слоја народних, муслиманских представника. Примитивизму који је корјенито балкански, османлијски, аутистички, који садржи у себи клицу Исклузије. Исклузија је болест искључивања, супротна Инклузији.

Та незрела политика народних, муслиманских, представника, не значи да је и народ такав. Нису они дошли из народа. Они су ратне наплавине, копилад, којима се не зна полиитчки отац, а вјероватно је исти као и Кличковљев. Ако нећете изборе, ја ћу повести народ у напад. Тако и ови Искузичари воде муслимане. Никуда. Срећа да тај напаћени народ умије да трпи своје будале. Навикнут на минималистичке захтјева, понекад се задовољи мржњом према Додику, Републици Српској и Србима. И гледа своја посла.

А Болесници мисле да се недоласком на неку сједницу доноси крупна политичка одлука. Да се одлаже. Или да се дефинитивно скида са дневног реда политичког живота.

Та велика варка, у ствари је дјечија самообмана. Кад се бојим мрака ја зажмирим. И тиме све ријешим.

То Болесничко Намјештеништво Бошњачко није спремно да преузме одговорност низашта. Све пребацује на Народ муслимански, на дјецу из Коњевић Поља, на Међузај. И на Србе. Јанакогаће.

И на Небојшу Радмановића. Они Болесници из Канаде, друштво за истраживање геноцида, лако је истраживати геноцид из Канаде, кад си побјегао од њега, траже оставку. Зато што неће да смијени Брану Пећанца у Чикагу.

Потребно је схватити да од Радмановића не могу тражити оставку они која га нису ни бирали.

Имате својих двојицу. Од једног комотно можете тражити оставку. Радмановић, или неки други српски члан Предсједништва, представља Србе и Српску и не може дати оставку. Као и што Пећанчево мјесто у Чикагу, припада Србима и не може Канадараја да млатара тим мјестом.

Дакле. Болест се шири. И онај амерички КБСМКА, како ли. Сад и у Канади. Једино се држе моји у Чикагу.

Болесници су се мало сметнули. Републици Српској и не треба закон о боравишту у БиХ. Довољно је да има на својој територији.

А кад дође Самосталност Српске, неће нам требати ни то мјесто у Предсједништву.  

404.300 prikaza
2.619 postova

ВЛАДА,

ОХАЕР,

РЕИС

И БОСАНСКИ ЈЕЗИК

Кад ми жена каже Ајде, дође ми да се разведем и да је тужим за душевну бол. Да тражим двајест иљада каемова, СЈЈ.

Ајде је турцизам. Боље да ми каже Марш Тамо. Ко чојеку.

Кад, читам тужбу неког чудноименованог и чуднопрезименованог Бошњака који је тужио Републику Српску за душевну бол јер у званичним институцијама нема Босанског Језик. А и омиљеним им Миле рекао да то не постоји.

Исто тражи двајест иљада. С тим што мене, за његов случај не боли душа негоК.

Из праксе знам да Језик Бошњачког Народа, што је званична формулација у Републици Српској, али и у неким важним екстерним документима, у Републици Српској многи написано означавају Босанским. Који Не Постоји. У неким школским дневницима и слично. Или у неким административним папирима.

Тај неопрез говори о недовољно изграђеној свијести о Српској и о значају Републике Српске.

Босански Језик, на кога се позивају Душевноболци, постојао је у неким начертанијама из доба Твртка и Кулина и слично. Јесте. Називао се тако.

Али доласком Турака, не само због потурчавања, исламизирања, и због најезде турцизама, већ због тога што је простор Босне, Босне и Херцеговине, престао да постоји као заједнички простор, престао је да постоји и Босански Језик. Кад се пријеђе на вјеру, пријеђе се и на језик. Пријеђе се ријека. Јебије.

Друга битна ствар. Не може језик простора Босна и Херцеговина бити Босански. Мора бити Босанско-херцеговачки. Као Српско-хрватски. А зна се у коју је пизду матерну то отишло.

Гдје је, дакле, Херцговски језик.

Нема га јер Унитарним Душеболцима не треба. Треба има Босански, да поклопи све.

Зато свако мора бити на опрезу. Да не употребљава неопрезно Омчу. Босански Језик је једнако погубан за Србе као и Геноцид на споменику.

И у погледу других ствари, потребан је опрез.

Данас читам на Новој Срни како је министрица Маида разговарала са Охаером и како су оцијенили да је сарадња Владе и те Мраке добра и како су упознати са плановима Министарства за ову говину.

Шта ће Маидистрица са Охаером. И шта ће Охаер у Влади. Давно је прошло вријеме када им се носио дневни ред на ноге.

Као и што је пала вијест да је министар Мутабџић тражио да Реис помогне око неке дјеце која неће у школу. Шта има Риес са Републиком Српском и званичним институцијама.

У опрез се.

Иначе ће се Душевна Бол проширити и на друге дупље.

2618.

МЕДИЈИ ТРЧЕ

ЗЛОЧАСНИ КРУГ

Трагичнија до именовања Николе Деретића за директора СРНЕ, само је чињеница да је он једини конкурисао.

Медији су пуни квалитета ко балега цедевите.

Сад имамо Ененко, на чијем је челу, и зачељу, Окопања, класични Есдесеовац, касније, додуше, лидер Странке Аркановог Јединства и Социјалдемократуљубац из пјесме Лизе Минели; Трибеен, у власништву Владе, каква игра ријечи, који је увијек био, и сад је, и увијек ће бити Есдеес; Ахтеве, под сукњом Наташе Келечевић, класне Есдеесовке.

Имамо и есдеесовско Ослобођење и Гогу Катанац, али, то је из друге државе.  

Остаје само да смијенимо Рајка Радовановића и именујемо Неђу Ђевића за директора Радио Телевизије Републике Српске.

И да затворимо Есдеесов Круг Медијског Пакла.

Деретић је из чувеног новинарског језгра ГУДЕСЛИ. Гузина. Деретић. Слијепчевић.

Филозофски битак тог новинарства је жбирско, шпијунско и достављачко ителектуално квргокурчје у ратном косовско-удбашком Прес Центру Првог Корпуса.

Настрану то што је Деретић био трећи новинар у фабричком листу Чајавец, код Муневере Калајџић. Свако напредује.

Настрану то што ме, заједно са Остојом Барашином избацио из студија Телевизије Сарајево у Бањалуци, а Пичка Радислав Вукић, Есдеесовац гинеколошке провенијенције, није смио да учествује. И Дом Културе у Бањалуци може да буде Прва Линија.

Настрану што нема никакву новинарску референцу иза себе. Довољно је да зна да чита новине.

На правац, ово значи да се двадесет година вртимо у кругу. Ко говече које пасе око колчића па, онда, у том кругу дође до јутрошње властите балеге.

Сере Неле Карајлић да се са Бара Нико Невраћа.

403.440 prikaza
2.617 postova

МРТВИ СМИЈЕШАК

ЗА ОДЛАЗАК У РАЈ

А РАЈ ЈЕ, ТРЕНУТНО,

У СИРИЈИ

Знаш ли да је Хасо отишо у Сирију. Јел да прода козу. Ма, отишо у рат. Каки рат. Зар Сирија није код Какња. Отишо да учествују у побуни. Куку мени, увијек су се власи бунили против турака, ушта се сад наши буне.

Таква је, отприлике, веза Нашег Свијета и Сирије. Али, људи, опет, иду у ту кланицу.

Мање је ту битна чињеница да погинули у Сирији, и они који су отишли, за које се не зна а још се буне, немају никакве везе са Побуном и да то што се догађа у Сирији, једнако, нема везе са Побуном.

То је Индукована Трагедија. У чему се посебно извјештила Западна Демократија. Као и у Украјини, уосталом.

Овдје је најзанимљивија Растућа Колективна Свијест муслиманских младића, који су спремни отићи у непознат свијет и тамо ратовати низашта. Та доларска надокнада у овом случају, сиротињско поријекло и овдашња криза, нису релевантне чињенице за разматрање феномена РКС.

Радикализовање нових генерација муслимана у БиХ, и около, уз истовремено збуњивање вјерника и јавности, два су процеса који сад почињу да доносе плодове.

Први процес углавном воде инострани фактори. А други је, већином, у рукама Сарајевског Политичког Круга, вјерског вођства и паравладиних организација.

На смрт у Сирији треба гледати као на потенцијално Босанско Прољеће. Погинули и они који су отишли тамо да се буне, само су врх леденог бријега свијести која се овдје изабрда, и сабрда, ваља.

То је интернационално конектовање. Интернет рата. То је Размјена Побуњеника.

То је нови замах овдашњој Историјској Спирали Злочина. За сваког рата, пуне се јаме, јасеновци и јече ропци.

Никада ријека не носи двапут исту крв.

Систематско радикализовање муслимана и наметање им тешког покрова жртве, припрема је за нови спирални скок.

Може изгледати провидно, и погодно за исмијавање, оно фејсбуковско оглашавање типа Дођите у Побуну у Сирији. Понесите пушку, идентификациони документ и мали осмијех за случај смрти. Јер, идете у рај. Жив или мртав.

Али. Оно дјелује. Јебеш козу у Какњу.

2616.

ДОВРШЕЊЕ

ПОСЛА

АЛИЈЕ

ИЗЕТБЕГОВИЋА

·         Ко хоће да живи са Србима у Републици Српској

·         Ко су Несрби у Републици Српској

·         Чији довршавајући посао је фиктивно пријављивање боравишта

·         Која држава је, или би била, гаранција опстанка муслимана

Емир Суљагић, Координатор Радикализованих Муслимана у БиХ, одржао је предавање Бошњацима који су изабрани од бирача да представљају интересе странака, политичке програме и национално-вјерски интерес муслимана у БиХ. Слично предавање одржале су и Мајке Сребренице. Стрине се нису огласиле. То говори о великој Екстерној Моћи у босанској, бошњачкој, сарајевској, муслиманској, политичкој артикулацији. Они који проклињу оне који присуствују сједници неког уставног тијела парламанетарне демократије, не могу се друкчије категорисати него као муџахедини.

Емир Суљагић, Првомарташ, Вермархт, Мартуџахедин, износи тезу да неко брише боравак муслимана који желе да живе са Србима у Републици Српској. Са Њима.

Ствар је, међутим, обрнута, муслимани, Бошњаци, не желе да живе са Србима. Да желе, ишли би у школе и не би измишљали геноциде на свакој раскрсници.

Зашто Емир Вермархт, Бошњаке, муслимане у Републици Српској, назива Несрби. Зашто их категорише непостојећим, виртуелним, именима и ектикетама.

Зато што он те несретне људе, као и сви његови, сво вријеме, употребљава само као муницију против Срба.

Зашто Суљагић санкционисање фиктивног пријављивања у БиХ, назива довршавањем послова Радована и Ратка.

Кад је то довршавање авантуристичке Алијине жртве муслимана за БиХ. И њиховог мира. Добро њиховог. Али и нашег. Општег мира.

Откуд Суљагићу право да говори о Држави БиХ као гаранцији опстанка Бошњака. Када је Алија, и његови, за ту државу настојао да жртвује Србе а и Хрвате.

И кад је Бошњацима, који су тада били муслимани, нуђена много већа и стабилнија држава за опстанак, па је нису прихватили.

Емир Суљагић, многа регуларна политичка артикулација Бошњака, страни шаптачи сараја, све невладине организације, воде перманентну ситношићарџијску политику која неће муслиманима донијети ни Државу ни напредак.

Донијеће им сам ново лутање кроз нацију, концепт и будућност.

2615.

ЦИЦУЛИ ПИЦУЛИ

О БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Невјероватно је како низак ниво јавносника расправља о Босни и Херцеговини.

Пицула, Пак, Кацин. Само осам слова у тим презименима. Добро. Да им додам и Филеа и Соренсена. И то је све. Баронеса има посла око Севера.

У тој конфузмагорији Европске Уније, Бриселске Бирократије, Трећелигаша и Аматера, профитирају Подрумџије, Магазиновићи, Лажнобосанци и Унитарићанци онанистичке, шифрантске и политикантске провенијенције.

Док Бриселаши, који немају никаква релевантна сазнања о БиХ, а и ако их имају, праве се да их немају, раде у корист своје промоције и предстојећих избора за неки виртуелни еупарламент, и у корист медија који обављају блудне радње никад заборављене унитаризације, у ствари, османизације БиХ, и тиме не доприносе никаквом рјешењу у Насеобини, званичници, Ф&С, обављају попуњавање шихтарице за еуупосленике који, иначе, немају никаквог посла у проширењу ЕУ, гледе БиХ, и у високолетачком представништву у БиХ, јер је један представник за избор женског папе а други је директни Женски Инцко, а домаћи Дилери усавршавају иживљавање у испоруци кривице на оне који су већ нагужени или, по њиховој жељи, треба да буду нагужени.

Европа, како то епохално хучи, не зна шта да ради са цијелим овим подручјем, укључујући Словенију и Хрватску.

Као да чека неког Гаврила, из Плеј Стејшн Фајв, да убије било кога, по могућности у Сарајеву, па да, сам од себе, почне неки свјетски рат, у коме би нове играчице за монархистичке, територијалистичке, циљеве, обавиле своје намјереније.

Како би лијепо било да се Ваздушном Демократијом дође до територија Србије, БиХ и около, без тих јебених приступних процедура и преговора.

Ствар није неозбиљна. Јер. У прво вријеме била је само Бака Пак. Па се онда појавио Садна Кацин. Сада се укључује и Пиц Ула.

Ко ће послати Поћореково писмо Цару.

ЗАШТО

ЧОВИЋ

НЕ СМИЈЕ

ДА ПОПУСТИ

Кренула је, дакле, Есдепеова пропаганда из Сарајева, против Човића и Хадезеа.

Лагумџија узвикује да он и они неће дозволити нове подјеле БиХ. Иако се о БиХ не ради, већ о Федерацији. Иако је он својом Комшићијадом више подијелио БиХ него сви други. Иако је он једини кривац за сав тај процес јер би Сејдић Финци био релативно лако ријешен да није Сарајевског Процеса уништења хрватске политичке артикулације.

Саша Магазиновић је одмах, у телевизијском интервјуу, констатовао да сада између БиХ и ЕУ стоји Хадезе. Иако је између ЕУ и БиХ неколико свјетлосних вијекова. Иако ЕУ и нема намјеру прихватити БиХ јер од ње не може ништа добити, нарочито у натотериторијалном смислу.

Упадљиво је како Есдепе себе сврстава у блок напредних странака, заједно са Есдеа и Есбебе, мало мази Рагужа а сву кривицу сваљује на Човића.

Упадљиво је и то како Есдеа и Есбебе не говоре на тај начин о Хадезеу. Не могу именовати правог кривца за највеће послијератно политичко страшило у БиХ, Избор Комшића, а не могу ни одбијати Хадезе од себе, адресирањем апсолутне кривице њему. Требаће им послије избора.

Чак је и Босић црно оквалификовао Хадезе рекавши да је Човић одиграо партију покера. То је, ипак, много блаже него квалификација о уцјенама коју пласира Есдепе.

Ако Човић и Хадезе сада попусте, никада се више неће попети на зелену грану. Наставиће се случај Комшић, кандидовањем погодног Хрвата, можда чак и онога којег Магазиновић хвали, што Сарајеву неће много значити на нивоу Предсједништва али ће Есдепеу омогућити да влада Федерацијом с помоћу хаоса као и сада.

Занимљиво је како Есдеа и Есдебе не смију да се одвоје од Есдепеа јер би их Лагумџија прогласио издајницима и подјелашима. И тако изборно профитирао. Те двије странке се морају окарактерисати као Лагумџијини саучесници.

Невјероватно је како је та шибицарска политика есдепеа довела у потчињени положај све актере у Федерацији, па и оне сарајевске, на ниову БиХ. 

2613.

ЛАГУМЏИЈА

ДА НЕ ЗБОРИ

О СЕЈДИЋ/ФИНЦИ

Питали новинари Лагумџију. ЈИО.

О пропалим преговорима Пријатеља. Термин власништво Драгана Човића, оп.ја.

Пријатељи су федерални политички партнери у тамошњем страначком систему.

Лагумџинци сваљује све на Човића. Запео за права Хрвата у избору Хрватског Члана Предсједништва. И стално има нове зхтјеве.

Панаравно. Кога су гује клале за њега је Лагуја удав.

Битно је овдје схватити како се историја, и у Дејтонској БиХ, понавља. Већ се усмрдила од понављања.

Као и у случају Реформа Полиције. Која је била Унитаризација. Тако је и сада, Пресуда Сејдић Финци Чистокрвна Унитаризација, Муслиманизација БиХ. То ће неко од лидера морати ускоро да каже. Не може се стално чекати на Васића.

Можда су Сејдић Финци били добронамјерно наивни. Али цијели пројект је смишљен у главама Гуја и Лагуја, Сула и Бакула, и јарана. Како би се потпуно разбила тронационална и троконститутивна БиХ. Комшић је боквица, нана и мајчина душица, како би нам Сарајево бирало Србе и Хрвате. Само кад би Сејдић Финци ријешили како они хоће.

Неко ће морати да каже и да Сејдић Финци Пресуду не треба ни проводити јер нико никоме није онемогућио кандидатуру.

Какве су моје шансе да се кандидујем за Члана П. Никакве. Па шта, онда, вас двојица цмиздрите.

Лагумџашвилија не требају новинари ништа да питају о свему овоме. Оне је и аутор цијелог проблема, са својим Комшићем. Само нека присуствује разговорима. И нека, повремено, налије воде.