2620.
БОСАНСКИ
САНАТОРИЈУМ
Болесници нису
дошли на сједницу. Били на инфузији. Као и цијела Босна.им. Већ двије деценије.
А најбоља пракса каже да након двије деценије мора да се пријеђе у фазу
клистирања. Није још изучено колико та фаза траје. Клистирање је израз
специјалиста за Ухо Дупе Нос, а народ, кад хоће неког да клистира, онда Га
Нагузи.
Тај санаторијумски
синдром у политичком одлучивању у демократским институцијама, не говори нешто
нарочито о Дејтонском споразуму, о пропустима, непотребностима и слабостима
дизања свега на Државни Ниво, нити, божесаклони, о потреби да БиХ буде
функционална, јединствена, унитарна, с једном кућном нумером и једним бабом.ба.
Говори о
примитивизму једног слоја народних, муслиманских представника. Примитивизму који
је корјенито балкански, османлијски, аутистички, који садржи у себи клицу
Исклузије. Исклузија је болест искључивања, супротна Инклузији.
Та незрела политика
народних, муслиманских, представника, не значи да је и народ такав. Нису они
дошли из народа. Они су ратне наплавине, копилад, којима се не зна полиитчки отац,
а вјероватно је исти као и Кличковљев. Ако нећете изборе, ја ћу повести народ у
напад. Тако и ови Искузичари воде муслимане. Никуда. Срећа да тај напаћени
народ умије да трпи своје будале. Навикнут на минималистичке захтјева, понекад
се задовољи мржњом према Додику, Републици Српској и Србима. И гледа своја
посла.
А Болесници мисле
да се недоласком на неку сједницу доноси крупна политичка одлука. Да се одлаже.
Или да се дефинитивно скида са дневног реда политичког живота.
Та велика варка, у
ствари је дјечија самообмана. Кад се бојим мрака ја зажмирим. И тиме све
ријешим.
То Болесничко
Намјештеништво Бошњачко није спремно да преузме одговорност низашта. Све пребацује
на Народ муслимански, на дјецу из Коњевић Поља, на Међузај. И на Србе. Јанакогаће.
И на Небојшу
Радмановића. Они Болесници из Канаде, друштво за истраживање геноцида, лако је
истраживати геноцид из Канаде, кад си побјегао од њега, траже оставку. Зато што
неће да смијени Брану Пећанца у Чикагу.
Потребно је
схватити да од Радмановића не могу тражити оставку они која га нису ни бирали.
Имате својих
двојицу. Од једног комотно можете тражити оставку. Радмановић, или неки други
српски члан Предсједништва, представља Србе и Српску и не може дати оставку. Као
и што Пећанчево мјесто у Чикагу, припада Србима и не може Канадараја да млатара
тим мјестом.
Дакле. Болест се
шири. И онај амерички КБСМКА, како ли. Сад и у Канади. Једино се држе моји у
Чикагу.
Болесници су се мало
сметнули. Републици Српској и не треба закон о боравишту у БиХ. Довољно је да
има на својој територији.
А кад дође Самосталност
Српске, неће нам требати ни то мјесто у Предсједништву.
