УЗДИЗАЊЕ
СРПСКОГ
РОДА
Српски Род
је доживио тешки суноврат са суновратом Комунизма и Самоуправог Социјализма у
Катуну СФРЈ.
Послије
стољећа вјетрометина, Српски Род се уљуљкао и мислио да је Катун препун Браће.
А, на
крају, једва је спасио гаће.
То није
кривица Српског Рода.
То је
кривица Српског Политичког Ума.
Посљедњи
слободоумни политичар, који се појавио код Срба, био је Милован Ђилас.
Какве су се
Будибогснамице појавиле послије тога, осјетили су сви на својој кожи, крви,
земљи и територији.
Данас је,
након толико времена од Распада СФРЈ, што је, изворно, Антисрпски Пројект,
потребно оживљавања, ревитализација, консолидовање и уздизање Српског Рода.
Косово је
једна од прилика.
Република
Српска је свјетло на крају таме.
Без обзира
што је Косово наводно независно десет година, и оно је пројект Антисрпског Распада
Југославије. Један од кључних дијелова.
Препуштањем
Косова, Српски Род се трајно укопава у Смрад Историје.
Прекрива се
њиховом, од Запада унапријед креираном, наметнутом, кривицом, за све што се
било коме догодило на простору СХС и СФРЈ.
Неодустајање
од Косова, Србима враћа небо за хоризонт, будућност за наду, љестве за успон.
Двије Српске
Државе, Српска и Србија, нажалост, не учествују на једнак начин у овом времену
потребног Уздизања Српског Рода.
Док се
Република Српска бори против Издајника, Колаборациониста, Пробосанаца, на
својој политичкој сцени, Србија на власти има такве. Издајнике,
Колаборационисте, Прошиптаре.
Док Српска
поништава срамни Извјштај, који је ОХР и Педи Ешдаун, натурио да га баш Српска
сачини и прихвати, дотле Вучић пита Србе ко жели да живи у Ђаковици. Ја не
желим, каже.
Тако нећемо
постићи ништа.
Србија мора
да се прене.
Ништа јој
се не може догодити ако прекине преговоре са Косовом и Бриселом. И изјави да је
Косово уставни дио Територије Србије. И да чека.
Има иза
себе толике земље, и Велике Силе, које нису признале Косово.
Чиме је
садашња Врхушка, Александар Вучић, уцијењена или купљена да то не смије да
учини.
Није ничим.
Ради се
само о класичном мањку Српског Политичког Ума.
Србија је
себи дозволила да не промијеша политички лонац већ је узела оно што плива на
површини, што је труло, прозукло и безвриједно.
Србија се
мора ослободити.
У Уздизању
Српског Рода, Српска Правславна Црква мора преузети већи терет.
Мора мање
да се држи Политике и Политичара. Мора да онемогући оне у својим редовима који
мисле на све друго сам не на Народ и Род.
Има свјетлости
у Цркви.
Али има и превише
Црквоида.
Српска
Православна Црква је преживјела дресуру Комунизма а онда је потрчала сумњивим
новим снагама уз скуте и у крило и од њих почела да учи најлошије лекције.
То Црква
мора одбацити.
Сада је
вријеме да није довољно молити се за Народ.
Мора се
стати у Народ.
Вучића, тог
Издајника с површине, не може да отклони Опозиција. Могу само три фактора.
Војска, Странци и Црква.
За први
фактор нема услова и није више вријеме за такве акције. Странци су га и
намјестили, па могу га надомјестити само горим.
Црква треба
да му каже да не иде никуд, да не зна куда иде и да не може Српски Народ, он,
такав да води.
И да сваког
будућег обавеже да никне из Народа и остане у Народу.
Како би
Држава Србија била Држава 21. Вијека.
Иначе ћемо
се сви претворити у разбијено, разбацано, неповезано, мјестимично, Српско
Зијемље.
