ДЕМОКРАТИЈА

РУШЕЊА.

ПОЛИТИКА

КАО РИЈАЛИТИ

РАЂА ПОЈЕДИНЦЕ

КАО МИКИ.

Љепше је рушити него градити.

Тренутак насладе траје кратко а године мука теку споро.

Нису сви способни да нешто граде. Мали број мајстора умије да среже кров на кући.

Али сви умију да је сруше.

Једно је Елита, друго Демократија.

Овдје су, Људи, од те Демократије, углавном практиковали Рушење.

Демократија је прихватљива јер се не пали свјетло, као и приликом групног секса.

Рад захтијева, поред руку и леђа, ум и име.

Да би Демократија Рушења успјела, потребно је од Политике као озбиљне друштвене дјелатности, створити разорени систем вашара, бодљавине бакова, прело, ријалити.

Да би свако ушао у Демократију Рушења, претходно се мора омогућити да свако уђе у Политику и Јавност.

Процедурална Селекција је мртва.

Вријеме је за Дует Микија и Змаја.

*

На Српској Политичкој Сцени, Лидери се углавном, рециклирају. И све лошијег су квалитета.

Њихови политички домети су веома мали, од издајничких, до болесно манифестативних.

Они против себе немају никакву Политичку Опозицију.

Лидери озбиљно дуго трају јер Опозиција ради неозбиљно краткорочно.

Опозиција је дугорочнији и захтјевнији посао од Власти.

Стога се против Власти непрестано организују уличне, вашарске, шешељизоване манфестације. Краткороичне и краткодашне.

Мање или више масовне манифестације догађају се и у Београду и у Бањалуци.

Најновија је једночасовно заустављање аутомобила због цијене бензина.

То је ново разарање Политике.

Нова Јавна Анархија.

И, коликогод то изгледало банално, вишезначно је.

◙ Такве масовне, тренутне, безразложне, акције, говоре о све већој Алијенацији Појединца.

Масовна Алијенација је богомдана за потпуно отуђење, одвајање, Политике од Бирача и Грађана.

Пошто не можете да учествујете у Политици, то ради Брисел, или неки други Брисел, не можете да једете хљеб, повремено ћемо вам бацати колаче.

◙  Појединац је данас двострука или вишеструка личност. Не у медицинском, шизофреном смислу, већ у практичном, појавном. И ово му је добра прилика да неке од својих Личности, повремено, изведе у шетњу.

Данашњи појединац би се борио против протекције али је сваки дан практикује. Борио би се против криминала али је спреман украсти или отуђити, ако има прилику. Борио би се против цијене бензина али није смањио куповину. Онај ко нема пара за бензин. Неће доћи на улицу да га угаси, јер му је то трошак.

◙ Улични и интернетски протести су анонимни. Кад си члан Политичке Странке, или неки одборник, мораш се појавити Именом. Овдје не мораш.

Људи су постали Пичке.

Храброст је пала пред Комодитетом. При чему није битно каквог је квалитета Комодитет.

◙ Таква врста ад хок протеста веома је добра за свеопшту дерегулацију друштва. Отварајте приватне клинике, приватне универзитете, нека државним телевизијама приватници производе програм, формирајте секјурити умјесто полиције...

Практикујте Улицу умјесто Политичке Артикулације.

◙ Масовне уличне акције су генијалан неолиберални проналазак. Који интерес заступају. Којег друштвеног слоја. Ни једног. Борба против цијене бензина је немогућа као интерес неког слоја друштва.

Јер, ја ћу угасити ауто на улици један час, али за час и по имам роштиљ и пиво код друга па ћу стићи.

Да се ради о стварном интересу, цијели дан се ауто не би возио. Јер је бензин скуп.

◙ Психолошка погодност акције Вози па угаси, јер је Бензин скуп, још је и у томе што нико не зна против кога се боре возачи. Или, Правдаши за Давида, свеједно.

А то омогућује да окривите било кога.

Код Бензина, нпр. на цијену утиче много страних и домаћих фактора и више немате адресу.

Не постоји Држава. Робне Резерве. Државне рафинерије. Планска Привреда. Дириговани паритети и цијене.

Против кога се борите. Не знамо.

Шта ћете постићи. Нико ништа није рекао.

*

У својој суштини, овакве активности, иду на руку Властима.

То је пражњење Политичког Терена. Који остаје њима. И њиховим Менторима и Кројачима.