САД
БАКИР
ЗАТЕЖЕ
КОНОПАЦ
НА
БАЛКАНУ
Бакир
Изетбеговић. Ко да га је Бабо Алија правио.
Ријетко поткапацитиран
Политичар.
Ни Босић,
ни Говедарица нису такви.
Код Срба је
то или урођена мана или способност изнад које је дебео слој покривке лудости,
курчења и нарцисоидности.
Код муслимана,
сада Бошњака, то је историјски условљено.
Стално слуганство,
окретање јачем, потреба за султанством, гдје је његов чадор паметнији од свег дуњалука,
онемогућава развој Нације, генерисање Политике, профилисање сваке Културе осим
вјерске.
Код Босанских
Муслимана тешко је доћи до Политичара који би могао да игра улогу у 21. вијеку.
Бакир је
слика и прилика свега тога.
Његова једина
референца је то што је Бабин Син.
А његова
једина подлога је чадорски подменталитет.
Стога он
није у опасности.
На бошњачкој
политичкој сцени је још само Термин Никшић, који копни као фојничка, одкле ли
је, верзија Шулца, симболишући искориштену Социјалдемократију, и Аваз Фахро
који је достигао, и прешао, свој зенит.
Стога
Бакиров синхронизовани напад на Хрватску и на Србију, које оптужују његову
Босну, мисли се на Босну и Херцеговину, оп.а., за муслимански тероризам,
радикализам и агресивни фундаментализам, ширећи приче о Аскерима а сакривајући
своје наоружавање, нема за циљ поправљање његовог положаја у СДА или код Бошњака,
а у предвечерје Избора ове године.
Какогод се
расплету чистке у СДА, и разне кандидатуре, укључујући и Комшића, Бакир
Изетбеговић ће остати најјачи код Бошњака. Јер је највише пута видио Ердогана.
Циљ његовог
напада на Хрватску и Србију може само у микронској мјери да буде покушај да се
Хрватска одврати од толике, прећутне и еуропске, подршке Човићу и захтјевима за
измјенама Изборног Закона БиХ.
Али би, ваљада,
морао толико да зна да се Хрватска неће због тога много чешати.
Бакиров
напад, који је изведен а и дуље вријеме се изводи, уиме Босне и Херцеговине, у
свјетлу је „отопљавања“ релација Загреб – Београд и нових еурпских инцијатива
око окупљања Балканске Шесторке.
Бакир има
задатак да затеже Балкан.
Затегнут
Балкан, чак и на оној европској страни, Љубљана – Загреб, погодује прије свега
Европској Унији, Сједињеним Држава, јер их враћа и држи присутне, погодује
Турској јер то јој обезбјеђје бесплатан смјештај у Сарајеву и утицај на Србију.
Погодује и
Русији, што не значи да је она сугенератор Бакирове офанзиве. Јер омогућује
стално подсјећање да на Балкану нема Рата без Турске и Инглеза, у задње вријеме
без Амера, а Мира без Русије.
Зато је
Лавров јуче рекао да, ако долазе Амери у дијелог Вучића и Тачића, ту ће бити и
Русија.
Бакир
покушава да у сјену баци Колиндино и Вучићево сусретање, коликогод оно било
празњикаво.
Тиме у
други план гура и Српску и Човићеве Хрватске Захтјеве.
Што је, за
почетак, пуна шака браде.
По чијем
директном налогу то чини, тешко је рећи.
Јер, овдје
је, на Балкану, мало директних играча. А на сваког једног таквог долази стотине
индиректних.
