БиХ НЕ МОЖЕ

ОПСТАТИ ЈЕР СЕ

НЕПРЕСТАНО ТРАЖИ

КОМПРОМИС ОД ОНИХ

КОЈИМА НЕШТО

ПОТПУНО ПРИПАДА

Опомена Иванићу да је, прије четири године, добио најмање 36.000 бошњачких гласова, и да је то била посљедица организоване агитације, туземно и у дијаспори, боље од Комшићевог двоепизодног избора, говори о самој суштини Манипулативне БиХ, и манипулативног бића Бошњачке Политичке Артикулације. Бакир Чадор Сараја.

Комшићу се могло опростити дио бошњачких гласова који су уложени искрено у једног епруветизираног Босанца, ненационалног саморазмножавајућег чланконошца. Мада је највећи дио био диригован у сврху потпуног политичког унижења и потирања Хрвата као сувласника тог накривог федералног кондома и кондоминијума.

36.000 Иванићевих гласова су сраунати јер се знало да ће то бити превага. Лако се могло, тада, предвидити колики је гласовни домет Додика и сувозача.

Бошњачка рачуница, као и Странаца Усранаца, Шаптача Муслиманима, није била добра.

Није то зато што је Иванић почео да глуми Додика, како га оптужује Чавка, већ зато што Власт и Национална Права не живе у Заједничким Инстотуицама, тамо се само представљају, и у Сарајеву, већ у оним цјелинама од којих је БиХ састављена.

Иванић је мислио да живе тамо гдје је он.

Па је просро чувену ставку да он не да СНСД-у да уђе у Савјет Министара.

Није ту битан СНСД. Већ то што је СНСД, и коалиција, побиједио у Српској.

То, политички и практично, значи, да Младен Иванић брани Реублици Српској право на своја дејтонска права и на свој дио колача, или балеге, на нивоу Заједничких Институција.

Дајући, лажно и невалидно, та права Групи Грађана која је изгубила изборе у Српској.

Посве друга слика је када Бошњаци, на локалним изборима, гласају за неког општинског или градског Иванића. Ту се ради о практичним нагодбама. Пут, вода, струја.

Са нивоа БиХ, ни један Иванић то не може обећати.

На Локалним Изборима Глас је Глас. На Општим, Глас је Србин, Хрват или Бошњак.

Сада се од Хрвата, ХДЗ-а, Човића, тражи да одустане од тог приниципа у Федерацији. Да пристану на то да је Глас Глас. А да Хрват није Глас.

Како би Бошњаци опет бирали свог Хрвата у Предсједништво БиХ. Или, како би могли да бирају.

ХДЗ је оптужен да има забетониране ставове и да је брана договору. Код Вигемарка.

Дакле. Срби имају право, и обавезу, да Србина бирају за Члана П. Бошњаци имају то право. А од Хрвата се тражи компромис. Да одустану од свог права.

То што се тражи од Хрвата, и божепомози. Највише су се сами довели у ту ситуацију.

Али, то се тражи од њих а мисли се на Србе.

Ако Хрвати данас пристану, сутра ће се то тражити од Срба.

Стога БиХ не може опстати.

Јер, БЧС покушава да је одржи на одузимању права Срба и Хрвата. На технологији да се од њих тражи компромис од онога што је њихово а да Бошњаци, као Политички Фактор, не учествују у том компромису.

Већ, све нама.