У ВУЧИЋЕВОЈ СРБИЈИ

СВЕ ЈЕ МОГУЋЕ

АЛИ НИКО НЕ ЗНА ШТА ЈЕ

ШЕШЕЉЕВОЈ ГЛАВИ

За двуга двуг.

Медијима се пронијела Вијест да Шешељ улази у Задвугу. Двуга Вијест која се пронијела, јесте она да је ухапшен неки Задвугав, који је муж убијене пјевачице.

Није се пронијела Дијагноза да је то, све скупа скенер Болесног Друштва.

Чак и да није осумњичен, шта ће тај човјек у Задруги. Зар не треба поштовати несрећну жену, дивљачки убијену. И по медијама раскомадану до меса за ражњиће.

Или је Продукција знала да ће бити ухапшен па га ангажовала.

Ну. Добро. Шта ће ту Шешељ.

Који није Бовест Свбије. Он је сам по себи Бовест.

И нико не зна шта је у његовој глави.

То није успио ни Хаг да одгонетне.

Шешељ живи на Политичкој и Јавној Сцени искључиво стога што Анализа, по којој је он био један од Сатанизатора Срба и чињеница за западну пропаганду о томе како су Срби агресивни, крвожедни, окупатори и геноцидаши, још није заживила у масовној свијести.

И никад и неће. Уз њега је био и Драшковић. И овај Сто за једнога. И други.

Али. Њихов учинак је у томе што су на хиљаде других пробудили. Па су, као комунистички отпад, постали ватрени националисти а многи и злочинци. Што је, све, као и Шешешљево и Драшковићево Крвочертаније, испостављено Српском Народу.

И послужило за оправдање истребљења Срба са свих српских подручја. Осим Републике Српске.

Зато се она сада квалификује као Геноцидуља.

Припрема се оправдање и за њену елиминацију.

То ће се догодити ако Српска почне да Живи као Србија. Ако постане један велики Вијалити. Циркусијалити. Исмијалити. Задруга.

Савезовци Запромјене покушавају нешто да учине по том питању.

Срећа да су и животни па, онда, и Политички Аматери.

Оно штп чини Шешељ у Задвуги, Вучић чини на слободи. Један ушао у Задвугу, други ушао у Предсједништво Србије.

Иако је Дана одувек тамо видела Вука.

Вучићев Ријалити је тужан. То је царска салата од обећања, лажи, плача и јапајашења.

Тако сам, са те двије паралеле,  дошао до тога да закључим да је Вучић не само логична посљедица Шешеља, и силазне вођствене политичке линије код Срба, која је почела са Осмом Сједницом, а ако бих био упоран, почела је са крајем Ранковића, па и даље уназад, већ је, Вучић, логична посљедица једне трајне српске Особине.

Срби Политику не схватају озбиљно. Они то схватају као Игра Мечка. То је посљедица Националне Неодговорности Срба, која се демонстрира цијелом историјом. Али посљедица и вишевјековне потчињености.

То неће бити добро за Српску Нацију.

И ту неће помоћи никакве Декларације.

Зато Додик није требао да иде на Аутопут према Пироту. Не само зато што подсјећа Србију на Српску, већ што му то Вучић неће вратити. Он ће, опет, отићи да помогне Бакиру.

Додик, помажући Вучићу, себи одмаже.

Одмаже и Српској.

Што ме једино забрињава.