ОПОЗИЦИЈА СРПСКОЈ

ПОЧЕЛА ПРОЈЕКТ

РУШЕЊА СРПСКЕ

Посве је јасно да Опозиција Српској, Савез За Промјене, не дјелује опозиционо, алтернативно, идеолошки, на основу интереса и подршке јавности, већ по налогу и жељама Сарајева и Америчке Амбасаде.

С тим што је Сарајеву циљ срушити Републику Српску а Амбасади, Милорада Додика и СНСД.

Опозиционо не дјелује јер нема Политики Програм.

Алтернативно не дјелује јер не предлаже излаз. Нећемо се задуживати, забранићемо Референдум...

Без подршке Јавности, јер су бирачи прије годину дана у двадесет општина, рекли шта мисле о томе.

Сада се види колико је по Републику Српску опасно, од 2010е, опадање гласовне ефикасности Савеза Независних Социјалдемократа.

Много опасније него вишемандатно опадање Српске Демократске Странке.

У случају овог другог, растао је СНСД.

А у случају опадања СНСД-а, опада и СДС и то је стварна опасност по Републику.

Америчкој Амбасади и Сарајеву одговара ситни агрегат у политичкој артикулацији. Зато је увијек против Велике Српске Странке, била он СДС или СНСД.

Једини одговор на то јесте Велика Српска Странка.

То сам покушао.

СДС није ни покушао.

Савезу За Промјене, а можда је и сам схватио, сугерисано је да нема подршку у Јавности, међу Бирачима, на Улици. Да Додику не могу ништа. Можда могу, али не знају. Да се нико не узбуђује што лају против Медија. Јер највећи дио Јавности не занимају ни они, ни Власт, ни Медији. Сазап је, као и у другим сегментима, у случају Медија опсједнут својом опсједнутошћу.

Остала им је једино Народна Скупштина. У којој, уз помоћ Преноса и Прегледа, треба да допру до Јавности и покажу како имају Муда, ако немају Гласове.

Насилно прекидање рада Скупштине није малољетничка делинквенција.

Тај чин треба озбиљно схватити.

То је чин рушења Парламентаризма.

А на Парламентарној Демократији почива све.

Не на Власти и на Опозицији. Ни на Предсједнику Државе.

Скупштинска Већина у Народној Скупштни, пак, не умије да користи демократске процедуралне предности Скупштинске Већине.

Предсједник Републике, ако је већ и Предсједник Странке, требао би да учини да Странка буде главно оруђе против Опозиције а не Игра Референдума.

Јер. На Референдум курчић може да дигне свако. Чавић. Вукота. Амбасада.

Као и на све друго.

Једино Броју Гласова Велике Политичке Странке, нико ништа не може.

Опозициона Анарахија ће се наставити све до Избора. Да ли је циљ да се анархизују Избори или да се прогласе нерегуларним, као сугестивна логична посљедица предизборне анархије, видјећемо.

Чињеница, коју не зна ни Опозиција ни Власт, јесте та да Скупштинска Анархија Опозиције доноси директну штету Опозицији. На сљедећим Изборима.

Али, Власт, односно СНСД, у предности је.

Јер то може да искористи.

Ако се буде знало и умјело.