КО ЋЕ НАСЛИЈЕДИТИ ДОДИКА

И КАКО СРПСКА ДА ИЗБЈЕГНЕ

БЕОГРАДИЗАЦИЈУ

ИЗВАНСРБИЈАНСКИХ СРБА

Добро Косово. Али, готово је и са Србима на Косову.

Улазак Српске Листе, Вучићевог аранжмана, дакле, у Владу Злочинца над Србима, није ствар Парламентаризма. Уосталом, кад су Шиптари знали шта је Парламентаризам.

То је Предаја Преживјелих Срба Шиптарским Кољачима.

Тим чином Срби су дошли у класичну позицију уништења, у којој су се, ономад, нашли и Кнински Срби.

А то је позиција Маказа. Егзистенција смицања. С једне стране те сијеку твоји а с друге њихови.

Ко још може да се нађе у тој позицији.

Нажалост, још само Република Српска.

С том разликом што Вучић, ако дође у ту диригентску позицију, неће о њој, о Српској, разговарати у Бриселу него у Сарајеву.

Постоје само два лијека за то.

1.    Да Вучић не иде у Сарајево и

2.    Да Вучић не долази у Бањалуку.

Вучић је други пол Милошевића.

Много погубнији за Србе изван Србије.

Милошевић је пљачкао и давао их.

Вучић даје и даје их.

То је процес који је веома опасан. Јер се шири даље на Исток. Данас стиже вијест да су Изетбеговић и Ердоган у Астани, разговарали о Аутопуту Београд Сарајево.

Да ли неко ту види Републику Српску.

Коликогод мислим да ће Вучић трајати само овај мандат, јер ће га склонити они којима сада измећари, за нове епизоде Задруге требају нове курве, или ће се изворно побунити Народ Србије, што није изгледна варијанта, ствар је, по Српску, дугорочна и стратешка.

Коликогод је Милорад Додик сада у предности над Вучићем, јер је Вучић, лимитирано глуп за Политику и јер му је Голододворица једини оријентир, толико лако може да дође у подређен положај.

И да се његова судбина и мандат, сљедећи, веже за судбину Вучића.

Што Вучић буде више предавао Србију, и признавао Косово, то је Српска у већој опасности.

То ће га и Сарајево, лажно, дабоме, све објеручкије прихватати

И то је Додик у тежој позицији.

Ако Вучић нађе разлог да га Странци Усранци подрже још један мандат, Додик не може опстајати у том другом мандату.

Јер овдје није обезбиједио потребан гоблен.

Денеес Коалиционари већ реже на једног свог појединачног кандидата од два најважнија у Српској.

То јеј пораз Есенесдеа али и Додика.

У Есенесдеу Додик, и његови Шефиди, већ је раније елиминисао нове младе ешалоне. Којих је требало бити неколико годишта, да би се, можда типовало на једног. И усмјеравало га се.

Паралелно са тим, Додик је пристао, а и саучествовао, на огољавање у Странци.

Сада нема Кандидата који, осим њега може побиједити за Предсједника Српске и за Члана Предсједништва.

А он не може да се кандидује на оба мјеста.

Сада је, након двадесет година Странке и дванаест година власти, морао да их има петшест. И да се Рационалним Национализмом, боре за кандидатуре.

Нарочито је то требао да има за преломне ситуације каква је предстојећа. Поствучићево Вријеме.

Послије Додика потребан је Националнији Додик.

Додик је Постсоцијалистички Националист.

Што је неотклоњива историјска мањкавост.

Он је импулсвни Националист, подврста Страственика Власти.

Српској, у овом вијеку, за Опстанак и Самосталност, потребан је Рационални Националист, хладан према Власти.

Републику Српску може спасити и очувати само Велика Политичка Странка и Национални Петопрст њених Лидера.