субота, 1. април 2017.

ТРИ ОСНОВНЕ
ВУЧИЋЕВЕ
НЕДОСТИЖНЕ
ПРЕДНОСТИ

█ Воља за Моћ.
Политика је, иначе, мјешавина, нарочито на овим просторима, многих подсвјесних, психолошких, комплексашких и настраних момената.
Она укључује у себе и нарцизам, и онанију, и транзицију мањих вриједноси у огромне. Она је замјена за неубједљиву прошлост, прекривка сексуалних страсти и вјечна човјекова жеља да, кад је изашао из Пећине, изађе и из небитности, мрака и непознатости.
За све то треба имати огромну вољу.
Јер би обичан човјек, код друге пиве, реко, Терај то, бре, у курац.
А главна особина Воље је да производи још Воље.
Вучић посједује ту Вољу у већој мјери него што је посједовао Милошевић. Него и Шешељ, који је обични Пајац Јапајајац. И који нема ту Вољу за влашћу, већ само за јавним онанисањем. Поготово него и Тадић. Који је пренарцисодизован. О Николићу да не говорим.
А противкандидати Вучићу, укључујући и Дачића, као једног од страначких лидера Вучићевог доба, нису му у Вољи ни до кољена.
Тако хендикепирани, они не могу да учине много. Осим да се зајебавају, као Бели.
А пошто се не зајебавају, трагичари су.
Бели ништа од овога није схватио али је генијално одговорио на Вучићеву Вољу и на свој, и других, хендикеп.
█ Дугорочна Политичка Робна Марка.
Вучић иза себе има дуг минули рад у Политици. Као што има и цијели спектар редизајна знака и лога. Што се у нашем народу, који то не схвата тако, каже Цео Ђердан Лажи.
Али, Јавност, она коју то занима, и колико  је занима, задржала је неке константе из тог његовог политичког пута. Упорност, Способност прилагођавања, Безобразлук, вјероватно.
Сви други Кандидати су почетници. Осим Вука Јеремића али он није успио да остави  неки траг. Као министар је имао неколицину Националних Изјава. И готово.
█ Незаинтересованост Србије за стварни Национални Квалитет Вође.
Она, Србија, и њена Јавност, Вођу више схвата гао неког киме ће да се бави а не неког од кога се очекује Вођство.
*
Ну све ово, а и много чега још, за једну је озбиљну политиколошку и социолошку анализу обима једне књиге. Коју Србија неће никада сачинити. А ако и неко сачини, неће примијенити и приомијенити се.
*
У комбинацији са том стварном подршком и предношћу Вучића, сутра ће наступити и манипулативни, инерциони, службени, неизбјежни, плаћени, приморани и покрадени гласови и кутија ће бити пуна до пола скале. А, навјероватније, и нешто изнад 50%.
Штагод се деси, то није мањкавост Вучића већ Слабост Србије.