ДАЛИ СТЕ

БУДАЛАМА ДАНЕ,

БУДАЛЕ СУ

УЗЕЛЕ ВИЈЕКОВЕ

Беспослени Поп, понеки, и јариће је крстио.

Ми мо, почели да крстимо сву ситну стоку и живину.

Дане Јавности претворили смо у Таболидне Дане.

Политика је замијенила Препеченицу, Пичку, Лубеницу и Зајебанцију.

Политика је замијенила чак и Паре.

Источно и западно од нас, Тодорић је замијенио и Тисуљетну Свеудржаводиљност а Вучић је постао Најскупља Српска Реч.

У свјетлу, а нарочито у сјени, тих свеукупних предсједничких избора у Србији, од којих зависи све, па и каријара Лазара Ристовског, и тврдоћа Цециних Цица, протиче и посјета Предсједника Србије, Томислава Николића, Кини.

Гдје су Кинези рекли да је Србија за њих Гвоздени Пријатељ.

Кинези много боље мисле о Србији него Србија о самој себи.

Ти истовремени токови, крај Изборне Кампање у Србији и посјета Предсједника Србије великој Кини, то засјењење цијелог Вијека једним Даном, говори о веома суморној будућности Србије.

Србија, а ни Победник Председничких Избора, као ни цијели тамошњи кандидатски и политички булументаријум, не само данас, већ деценијама уназад, не схвата Ток Времена.

Како нису схватили Вријеме Распада СФРЈ, тако сада не схватају Вријеме Кине.

За Србију није битно ко ће бити Предсједник.

Јер је на таквој силазној линији.

Али је битно да се што је могуће чвршће повеже са Кином. Економском и Политичком Силом која ће наредним својим Вијековима, потчинити цијелу Планету.

Ну.

Данас је дилема Вучић или Бели.

Ко Јебе Вијекове.