ЈАВНОСТ

НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ

И СТРОЖАК И ПОЊАВА.

УЛОГА МЕДИЈА

У СЕКСУАЛНИМ

НАСТРАНОСТИМА

ПОЛИТИЧАРА.

Заборавићу и заобићи различите нивое друштава, појаве жабљег дизања ногице за поткивање, пушитељске примјене западних рецепата и класичну балканску нестручност, па ћу означити само универзалне трендове, принципе и трагедије.

Онај ко је лансирао западну тезу о пресудној улози Медија и Јавности, а успут, и о Сукобу Цивилизација, Крају Историје и Рају Неолиберализма, знао је да је улога М&Ј никаква.

Али му добро дође као тешка, непровидна и непробојна, позоришна завјеса, која својим спуштањем павловљевски сугерише да се на сцени више ништа не догађа.

А све, уствари, почиње.

Против Трампа је било свих 300 водећих америчких медија. Осим три, четири, пет.

Очито је да је Систем, који је истурио Клинтонку као своју Президенталну Лутку, сматрао да је неопходно владати свим медијима. И да је то довољно.

Не кажем да то није тако. Али само у једном тренутку развоја државе и друштва, када се у наносекунди пресијеку линије тог развоја и нивоа комникације унутар једног друштва.

Овдје, на Балкану, имамо, такође таквих појавица.

Александар Вучић. Он сматра, а то су му трауме из младости ране, кад је био Министар Информација, и кад није схватио да је једно штројити Медије за другога а друго постројити их за себе, да се Медијима влада на начин да си, у сваком тексту, ти и наслов, и слика, и четири од пет међунаслова, и антрфиле. И да телевизијске вијести почињу са Здраво Вучићу а завршавају са Вучић: Довиђења до сљедећег Вучића.

И у Републици Српској има таквих покушаја.

Срећом, медијска сцена није тако бетонирана. Као у Србији и Америци.

Али, Додик често воли да има велики телевизијски интервју сам са собом. Мада и други воле да имају интервју са Додиком. Па пуштају старе репризе. Као што, зарад мало самозадовољавања, то учини БНТВ.

Добро што то воли Додик, да увече покрије Јавност а ујутро да је открије.

Него што то од њега преузима и Опозиција. Па на тај начин покушава да побиједи Додика.

Тако су, сада Сазаповци поклопили Медије са херојском офанзивом на Додикову Црну Књигу и на трапове које ће Додик, кобива, изградити над оптинама у којима не влада СНСД.

Они, дакле, живе од Додика. Додик је њихов аперитив, пливадон, антибиотик, дијета и рибље уље.

Чиме показују да немају никакав Политички Програм, немају никакву политичку и националну комуникацију са бирачима и немају никакву свијест о Политичкој Борби.

Ну.

Они то показују, а не могу да схвате, већ цијелу једну деценију. Дест дугих година.

Такви политичари, лидери и странке, настојањима да стално буду у медијима, да своју борбу воде искључиво кроз М&Ј, да сви медији буду њихови, прије или касније, погубно или трагичније, упадају и замку Медија.

Постају оруђе у рукама Медија. А Медији су, тада већ одавно, само шлиц у рукама оних иза сцене, кроз који они ваде, мало га отресу и враћају Лидере, Политичаре, Државнике.

Кад сви медији постану твоји, ти постанеш њихов.

Власт би требала да зна да је тачна информација, и неповољна, лансирана кроз медије, алатка у рукама Власти.

А Опозиција би требала да зна да сви медији, и кад би објављивали само неповољне информације, не могу срушити Власт.

Медији не могу да замијене Изборе.

Да могу, замијенили би барем у Америци.

Медији, коликогод писали, нису ни слово од Политичког Програма. Политичке Идеје.