91.
ЈЕ БАКИРОВ
ПОВРАТАК
У
БУДУЋНОСТ
У својој
политичкој плиткоћи и празнини, Бакир Изетбеговић је, на сталне ставове из
Републике Српске о повратку Дејтонских Надлежности и потреби Изворног Дејтона,
јетрвски, јер другачије и не умије, одговорио Онда ћемо се Ми Бошњаци, вратити
на 91. и Републику БиХ.
Нема назад,
само напријед, нема Изворног Дејтона, нема Вашингтонског Споразума, подвикнуо
је Бакир Изетбеговић.
Иако је то
са Републиком БиХ, политички смијешно, аналфабетски и ишчашено из времена,
садржи у себи двије опасности.
Једна је по
Републику Српску.
Друга је по
Босну и Херцеговину.
Бакиру, и
БПК, Бошњачком Политичком Кругу, Република БиХ није повратак већ Циљ.
Још црњи
него што је била Република БиХ.
То је
опасност по Републику Српску.
Инсистирање
Бакира и БПК, и Странаца Усранаца, Шаптача Унитаристима, на одласку од Изворног
Дејтона и Вашингтонског Споразума, ствара све више нефункционалних, вјештачких,
неуставних и чисто муслиманских, по саставу, или по употреби, институција и тзв
заједничких органа БиХ.
То одваја
Србе и Републику Српску, и Хрвате, од Босне и Херцеговине, и од Сарајева, као
симбола Унитарног Отоманског Зла.
То Републици
Српској даје могућности да се, корак по корак, осамостаљује, да не прихвата
одлуке и надлежности тих тзв заједничких органа и да гради свијест о
Самосталности Српске а да се припрема и чини све што је могуће, за Независност.
За стварање независне Друге Српске Државе.
А то ће
чинити, и већ чине, и Хрвати. Данас Божо Љубић у Вечерњаку говори више него
јасно.
То је
опасност за БиХ.
Бакир и
БПК, у свјој отоманској сљепоћи, коју је продуковао и Запад, онај кројачки,
манипулативни дио, онај Антилисабонски, не види те трендове, те потенцијале и
те реалности.
Много бољи,
за опстанак БиХ, био би компромисни повратак, донекле, на Изворни Дејтон и на
Херцег Босну, односно стварање Трећег Ентитета.
То је
једина дугорчна гаранција за смиривање тензија и опстанак БиХ.
До неких
ширих, свјетскоратовских, тектонских поремећаја, барем.