КАКО
РАТОВАТИ
ПРОТИВ
РАТОВА
Сефер Халиловић
јесте једна смрдљлива конфузна Ратна Наплавина, каквих је Босна и Херцеговина,
у људском обличју, препуна.
Уосталом,
као и свако постратно друштво и подручје гдје су вођени услужни, слугански,
поданички, искориснички Ратови, какогод се они, уљепшано, звали од својих
учесника.
Да није
било Ратова Братства и Јединства Самосталне Радионице Бранка и Хамдије, Сефер
Халиловић би био нико и ништа. Као и сви други.
Овако, он
је постао Генерал. Патриот. Војсковођа. Политичар. Лидер Политичке Странке.
Историјска Личност.
Ну. То ратно
наплавинство се ничеим од тога не може сакрити. Сва његова биографија говори о
томе. О чињеници да он није дорастао ничему од тога а нити времену које је
прешло преко њега.
Једино по
чему вриједи Сефер Халиловић јесте његова извраћена глава којом он говори о
Рату. Којом он пријети Републици Српској и прогнозира десет, петнаест, дана српског
отпора, њима, љубитељима Босне и Херцеговине који не могу да отрпе та српска
референдумска отцјепљења.
У тој
извраћеној, офарбаној, муљевитој, усраној и смрдљивој главуши, концентрат је
расутих терета једног цијелог Времена Босне и Херцеговине. Не једног Рата или
једног Мира. Времена каквог више нема у другим подручјима Социјалистичке
Федеративне Републике Југославије. Јер су се народи, нације, вјере, раздвојили,
разишли, одијелили.
Вријеме ове
Насеобине, Босне и Херцеовине, Ратне Наплавине, Рукавца Свијета и Вијека,
устајалог и зелењикаво усмрђеног, Вријеме је Ратова.
И увијек ће
такво бити.
То је
природа овог простора.
Као што и у
најбољој, и у најгорој, кући, промаје има само на једном мјесту, сунчеве зраке
на другом а мира од свега на трећем, и само ту, тако је и Балкан Мјесто Ратова.
Многа подручја
Балкана већ су, у том погледу, постала Јаловишта, нема више тако видљиве и
драгоцјене златне жице крви и рата. Али босанскохерцеговачка рудишта још
одјекују својим пуним окнима те руде, још одсијевају дебелим нитима Зала Рата.
Тако ће
бити све док се и ово мало подручје не подијели, раздијели и раздвоји.
И док
Бошњаци, муслимани, Аге Сарајлије, не престану да мисле, и живе, да је све ово
њихово и да нико други овдје нема права на живот, земљу, вјеру и прошлост.
А да је
тако, говори извраћена, офарбана, смрдљива, искориштена главуша Сефера
Халиловића.
Рат се,
овдје, може спријечити стварањем ФНРЈ, Дејтонским Споразумом. Рат се може
избацити из Политике. Али се не може избацити из глава.
При томе је
погрешно, и крајње површно, а историјски неодговорно, мислити како је Рат у
главама политичара. Како они желе Рат да би остали на власти. Да би сачували
оно што су опљачкали.
Рат није у
главама политичара. Они нису способни за то. Задњи који је био способан за рат,
овдје, био је Тито. Остали, који су имали илузију о томе, играли су се праћке.
Рат је у
Главама Народа.
И зато је
овдје лако заподјенути га. Много лакше него Мир.
Главуша
Сефера Халиловића није главуша Политичара. То је главуша Инокосног Народника
којег су они вртлози, које поменух на почетку, потпуно слудили. Али не толико
да искрено не презентује своје халуцинације, тјескобе и подсвијести.
А што је
вјерна копија онога што се догађа у свакој глави овдашњих људи.
То што
постоје они који ће одмах да побјегну, или одмах почети да шверцују и пљачкају,
не крњи главни и најмасовнији узорак.
Они који
управљају овим малим простором, толико моћни да премјештају прозоре како би
промају или сунчеве зраке поставили на неко друго мјесто, знају то боље од
извраћених инокосних главуша Народника.
Њихово умијеће
је само у томе да рат украсе тако да изгледа као да је то ствар Народа. У коме
они нешто рјешавају, нешто одлучују, нешто постижу.
И при крају
Рата, њихово је умијеће, да процесе оставе отвореним, незавршеним. Јер се тако,
у Миру, помијешају промаје и сунчеве зраке, па заварају Народе и Народнике.
Док неки
Сефер не изврати своју главушу.
Сефер
Халиловић је Ћоркан који је већ пао са ограде ћуприје. Али његова главуша
копија је оних који ћупријом мирно и прибрано ходе.
Подијелити све
што се може подијелити.
