понедељак, 08. август 2016.

ЂОЛЕНОЛЕ,
ОД ХОДАЈУЋЕ ЗВИЈЕЗДЕ
ТРЕБА ДА СЕ ОКРЕНЕ
МАШИНИ КОЈА ИГРА
И ПОБЈЕЂУЈЕ

Пораз Ђоковића на старту Олимпијаде није случајан.
То је низ са поразом на Вимблдону.
Али ни тај низ није нешто што се догађа једном у хиљаду година. Спортска игра, у било ком спорту, не зависи прецизно од односа снага, знања, рејтнга, искуства и важности такмичења.
Однос људског ума и тијела и тренутна технологија која се одвија између тога двога, одређује побједе и поразе, квалитетне игре и лоше дане.
Несрећа је што је Новак Ђоковић постао Наш Глобални Србин. Наша замјена за свако Српство. Нарочито за оно лоше и за одуство истог. Новак је постао све оно што ми нисмо, у својим малим дометима, или што никада нећемо бити.
Сада Нолетов пораз почиње да постаје и наш пораз.
То је једна од фаза каријере Новака Ђоковића, коју он није могао да избјегне.
Досад је све фазе водио савршено. И све сам. Јер није имао помоћи ни од неких савеза, државе а нити од српске јавности.
Двије фазе му се, међутим, отимају.
Та Српствујућа Фаза и Свејавна Фаза.
Ђоковић је постао некадашња мултинационална компанија. Он више не може да повеже Српство и високопрофесионални тенис. И од тога мора да одустане. Мада он, рукунасрце, не инсистира превише на Српству али је сада створена српственост око тог Олимпијског Злата. Мада је он кренуо у то јер њему недостаје у мозаику трофеја. Што је била прва грешка. Као и код Вимблдона. Побједе и злата у спорту нису Совјетски Госплан који се мора остварити.
Свејавна фаза је много опаснија по завршетак каријере Новака Ђоковића.
Он је досада стварао имиџ миљеника свјетске јавности. И у томе имао огроман успјех. Јер је такав човјек, прије свега. Такав карактер.
Сада је дошао до чињенице да није успио да постане и уважен и омиљен код публике. Јер га мало публика по свијету воли. А он троши много времена на то.
То значи да мало времена троши на игру.
Јер, са својих близу тридесет, он добија проблем сервиса, нпр. Анализа првог и другог сервиса, уназад двије године, говори да ће Ђоковић имати проблема са врхунским резултатима. Он не може појачати свој сервис али може урадити друге ствари. За шта му треба вријеме и савршена концентрација.
Већ дуго он те концентрације нема. То се види код оних непрецизних лобова. Или код једноставног остајања у мјесту након неког потеза из којег Ноле очекује поен.
Дакле. Ноле мора смањити своје присуство у Јавности, по бијеломе свијету. Окренути се, хладно, федереровски, игри. Јер, нема много времена. Моторика и повреде ће почети да раде против њега. Ако и глава почне то да чини, тужни ће мечеви бити за гледање. Тај Квери и Дел Потро нису капацитети да побиједе Ђоковића. Али су га, релативно глат побиједили. О они ће се умножавати.
Такође треба престати са планом уласка у Историју Тениса. Федерера се тешко може стићи. Што се више на том инсистира, више ће грешака бити.

А што се тиче Српства, то је више проблем Срба него Ђоковића.