петак, 15. јул 2016.

ПОЉОПРИВРЕДА.
ПРИМОРАЛИ СУ
СРПСКУ
НА ПОРАЗ.

Скоро сам био заборавио али ме је један друг подсјетио.
Када смо, СНСД и СДП, прије много година, још за живота Златка Лагумџије, договарали у Сарајеву и Лакташима, соразум са усаглашено дјеловање у ПС БиХ, у који ја нисам од почетка вјеровао, не због споразума, већ због Есдепеа, једна од ставки је била и намјера да се издејствује законска регулатива која би забрањивала увоз пољопривредних производа у вријеме њиховог дозријевања.
СНСД је и тада имао свијест о тешком положају Пољопривреде. И све је покушавао, па и грешке, да би нешто могло да пође набоље.
Дватри дана након тог договора СНСД – СДП реаговали су Бирселски Бирократи осуђујући то.
Иако таква регулатива, мислим остоји у Норвешкој и још неким земљама.
Од споразума СНСД – СДП није било нипта јер нико други није желио да подржи, гласовима, то. Највише је користило краткорочном спашавању. Краткопојасни Споразум.
Како стоје чињенице с Пољопривредом.
► Хрватска је и Пољопривредна Земља. Чланица је Европске Уније. Али њен БДП иде назад. Њена Пољопривреда стагнира или пропада.
► У БиХ, Пољопривреда је лоцирана у Републику Српску. Одавно је познато да се муслимански живаљ више воли бавити Ћаршијом него Земљорадњом. Зато су Срби живјели у пољима и брдима.
► Пошто је Европа, нашим ратовима Братства и Јединства, уништила све, Српској је остала Пољопривреда. Додуше, само као могућност. Однос обрадиве земље по глави становника веома је повољан. Равнице, побријежја и брда, дају могућнсти за широку пољопривредну лепезу.
► Ну. Без обзира на природни асортиман погодности и на традицију земљорадње, воћарства и сточарства, Република Српска не може да постане европски велепроизвођач али може да обезбиједи везу становништва са земљом, дугорочну, да прехрањује свој живаљ и да дио извози.
► Пољопровреда је, за Српску, још једини начин да се вратимо раду. Јер, након пропасти СФРЈ, људи су се одвикли рада.

Ако је све то тако, зашто се жели уништити Пољопривреда.
Једноставно. Да би се територија испразнила од становништва.
Република српска није смјела попустити код измјена ССП. Које иду за тим да униште и ово мало што се радуцка по њивама, шталама и свињцима.
Јасно је да је Сила пресудила. Чим је Њемачка звала Кукавни Тројац Предсједништва БиХ и чим је послала министра Пољопривреде да овдје пријети. Српској, прије свега.
Несрећа је у томе што тај пораз иде на руку и Политици у Српској и Политици у БиХ. Али и Народним Масама. Јер и њима се не ради. Као што се овима не организује Пољопривреда.
Дугорочно, овај Пољопривредни Пораз Српске, показаће се као беземљашки, популациони и сужањски пораз.

У Националној Политици можете прихватити Краткорочну Штету. Краткорочну Корист никада.